Menopauza označava kraj reproduktivnog perioda svake žene, ali ne znači kraj života i životnih radosti.
Menopauza označava kraj reproduktivnog perioda svake žene. To je prirodan proces koji uključuje hormonske i fiziološke promene. Ako znate šta možete da očekujete u menopauzi, to može da vam učiniti tranziciju jednostavnijom. Svaka žena drugačije doživljava i proživljava menopauzu.
Za neke ovo može biti izazovno vreme, posebno ako hormonske promene dovode do simptoma kao što su valunzi i anksioznost. Druge to doživljavaju kao vreme oslobođenja kada više ne moraju da razmišljaju o menstruaciji i kontroli rađanja.
Postoje neke osnovne činjenice o menopauzi koje svakoj ženi mogu da pomognu da bolje razume proces i novonastalu životnu fazu, a sve što nismo do sada smeli da pitamo, pitali smo doc. dr Jelicu Bjekić Macut, endokrinološkinju.
Osim onih svima dobro znanih simptoma menopauze poput valunga i razdražljivosti, postoje simptomi menopauze koji nisu tako uobičajeni, pa ženama nisu jasni i nisu precizno definisani. O menopauzi se ne priča dovoljno, zbog čega čak i kada žena dobije neke simptome, ona ih pripiše nekim drugim zdravstvenim problemima, umoru ili anksioznosti.
Šta je to menopauza i da li ona počinje iznenadna?
Menopauza se kod većine žena ne dešava iznenada. To je proces, a ne posebna tačka u vremenu.
Tokom tridesetih ili četrdesetih godina nivoi estrogena i progesterona počinju da opadaju, a potom počinje periomenopauza dok ciklus ne prestane u potpunosti.
„Menopauzom se smatra period kada prođe godinu dana od poslednjeg ciklusa i žena godinu dana nema menstruaciju, ali pre menopauze kreće perimenopauza, kada ciklusi postaju skraćeni, produženi, po dva-tri meseca žena nema ciklus, tako da je to već neka najava i taj period se zove perimenopauza.
Što se tiče simptoma, često su to opšti simptomi – žene postaju nervozne, dobijaju na telesnoj težini, da se osećaju umorno, malaksalo i često mnoge od njih imaju promene temperature, imaju pojavu koju mi zovemo valunuzima. Iz čista mira odjednom im bude ili hladno ili toplo, i to traje nekoliko minuta i taj osećaj nestane“, kaže Jelica Bjekić Macut, endokrinološkinja, za Zadovoljna.rs.
Koliko traje perimenopauza?
Perimenopauza može početi u tridesetim godinama i njeno tajanje je individualno. Tokom perimenopauze, nivoi estrogena i progesterona postepeno opadaju, menstruacija postaje neredovna, mogu se javiti simptomi menopauze kao što su valunzi i noćno znojenje; ali i suvoća vagine.
„Tegobe su često neprepoznatljive, opšte i ono što mi znamo da, kada žena kreće u menopauzu, po nekim statistikama, hteo – ne hteo, ne povećava količinu hrane, ona dobija na kilaži – oko sedam kilograma.
To je period koji treba prepoznati. Godinama je menopauza bila tema o kojoj se nije pričalo. To je bila tabu tema, ženama je bilo neprijatno, neke je bilo sramota da o tome pričaju iako su se dosta patile i prolazile kroz više različitih tegoba. U menopauzi dolazi do promena na genitalijama, do suvoće vagine, gubitka libida, dosta stvari u kojima je ženama bilo teško i sramota ih bilo da pričaju o tome. Mnogo toga se, moram priznati poslednjih godina ipak promenilo, tako da kod nas, endokrinologa, sve češće dolaze i shvataju problem, poremećaj ciklusa, pitaju se da li je kod njih već krenula menopauza, da li je to perimenopauza.
I mi možemo dosta da im pomognemo jer možemo pre svega kao endokrinolozi da damo dijagnozu. Vrlo lako i brzo mi postavimo dijagnozu da li je neka žena, kada nam ispriča podatke – da su se ciklusi proredili da drugi treći mesec, da se loše osećaju, da dobijaju na težini – mi možemo vrlo jednostavno da utvrdimo da li se radi o perimenopauzi tako što ćemo uraditi određeni set hormonskih analiza i na osnovu toga, i kliničke slike, mi ćemo postaviti dijagnozu perimenopauze ili čak menopauze. Neke žene, recimo, nemaju tu uvertiru, već im jednostavno ciklus prestane, one urade hormone i mi po tome vidimo da su one definitivno u menopauzi“, kaže doktorka.
Koji su uobičajeni simptomi?
Valunzi – iznenadni osećaj toplote u gornjem delu tela pogađa do 75 odsto žena.
Noćno znojenje – talasi vrućine koji se javljaju noću.
Poteškoće sa spavanjem – noćno znojenje, promene raspoloženja i anksioznost mogu otežati spavanje.
Suvoća vagine – zbog čega seks može biti bolan.
Pad libida – seksualna želja može pasti kako nivo hormona pada, ali suvoća vagine takođe može učiniti seks neprijatnim.
Promene raspoloženja – promenjivi nivoi hormona i faktori životne sredine mogu doprineti stresu, anksioznosti i depresiji.
Da li sve žene imaju iste simptome?
Menopauza nije bolest, ali hormonske promene mogu izazvati simptome – koji variraju od blagih do teških, što u nekim slučajevima dovodi do neprijatnostii uznemirenosti, a na sreću postoji terapija za ublažavanje simptomima.
Kako da znam da sam u perimenopauzi ili menopauzi?
Ovu fazu određuju – tegobe i hormonski status.
„To se vrlo lako i jednostavno utvrđuje. Uradi se par hormona, pošaljemo pacijentkinju kod ginekologa da se uradi neki ultrazvučni nalaz endometrijuma, jajnika, ali pre svega mi dijagnozu postavljamo na osnovu hormona koje jednostavno uraditi.
Da li postoji terapija koja može da ublaži simptome?
„Naravno. Zato je i poenta uraditi analize. Nažalost, promenio se način života, pa nama žene sve ranije ulaze u menopauzu, ali i u perimenopauzu. Tako da mi sad imamo žene od 39, 40 godina kojima već preti perimenopauza, i to se nažaost sad pomera i dolaze nam sve mlađe i mlađe žene, i druga stvar koja je problem jeste to što neke žene još nisu završile sa rađanjem. I zato dolazi do stvarno do nekad veoma emotivnih scena – da jednostavno žena želi da rađa, a njeni hormoni pokazuju da ona već polako ulazi u perimenopauzu ili nažalost, iako manji broj, ali neke žene su već u 39. ili 40. u menopauzi.“
Doktorka kaže da im se može pomoći, naravno, u zavisnosti u koji su ciljevi i kakve su rezultati. Prvi saveti su da one moraju sad, kad su već u perimenopauzi, da obrate veliku pažnju na svoju ishranu, i ako do tada nisu bile na dijeti, moraju shvatiti da više ne važi ono da mogu da jedu više a da ne dobijaju na težini, ipak je perimenopauza jedan proces starenja organizma, fiziološkog starenja, gde dolazi do usporenja mnogih procesa.
„Žena dođe i kaže ’meni ne radi štitasta’ – nije tačno, njoj štitasta dobro radi, ali to je fiziološko usporenje mehanizma organizma, hormona. To je fiziološki proces starenja, ma koliko to zvuči strašno i teško – to je istinito. I prvi savet je da povedu računa o ishrani da ne bi dobile na težini, da ne mogu da se hrane kao kad su bile mlađe žene, da bolje i kvalitetnije spavaju, da fizički budu aktivne. Ponekad ženama u perimenopauzi uvodimo hormonsku nadoknadu, na taj način ženama potpuno pomažemo i one godinama mogu biti na hormonskoj nadoknadi – tako nadoknađujemo deficit hormona koji nastaje deficitom hormona jajnika – estrogena. Mi onda dodajemo hormone, dakle nadoknađujemo hormone na početku zbog smanjenje funkcije a potom i zbog prestanka rada jajnika.“
Da li ću postati neprivlačna?
Doktorka je ispričala da se neke žene u menopauzi povlače u sebe, kod nekih se javlja stid i tada počinju tabui.
„Kod žena se menja seksualni nagon, smanjuje se libido, dolazi do sušenja vagine i neke žene izbegavaju odnose, nisu spremne da pričaju o tome, neke se menjaju, ne mogu da se pomire sa tim da gube ciklus, da dolazi do procesa fiziološkog starenja organizma, i neke žene jako teško to podnose. Ja ženama savetujem da dođu kod nas da vidimo o čemu je reč, da damo dijagnozu. Možda tegobe koje žena oseća nemaju veze sa perimenopauzom. Možda je posredi problem sa štitistom žlezdom ili pak insulinska rezistencija, stresovi, traume itd. Najvažnije je posetiti endokrinologa koji se bavi menopauzom – da se urade hormoni i postavi dijagnoza.
Koliko mogu da traju valunzi?
Valunzi obično traju između šest meseci i dve godine, ali mogu trajati 10 godina ili duže.
Ako žena ima operaciju uklanjanja jajnika, menopauza će početi gotovo odmah i neka medicinska stanja takođe mogu uzrokovati da menopauza počne u nižim godinama.
Da li lekovi pomažu i da li ću od hormona dobiti rak dojke?
Ako simptomi utiču na svakodnevni život osobe, lekar može da prepiše lekove – ali ne za žene kod kojihpostoji rizik od krvnih ugrušaka, moždanog udara, raka dojke, demencije i bolesti žučne kese.
„Kada vidimo da li je reč o perimenopauzi ili pak menopauzi, mi dajemo nadoknadu. Ta terapija je danas vrlo bezbedna i vrlo popularna u svetu. Nekad jeste kotraindikovano bio rizik od karcinoma dojke, ali sada jedina kontraindikacija mogu biti tromboze – ukoliko su sklone trombozi, one nisu kandidati za terapiju u menopauzi. A mi terapiju ne uvodimo bez svih prethodnih analiza.“
Da li hormonske promene mogu da izazovu osteoporozu?
Hormonske promene takođe mogu doprineti osteoporozi. Kada osoba ima osteoporozu, gustina njenih kostiju se smanjuje i veća je verovatnoća da će se kosti slomiti. Rizik od osteoporoze raste tokom i nakon menopauze.
„Estrogeni štite kosti žena da ne naprave osteoporozu. To je razlog zašto mi lečimo žene koje uđu rano u menopauzu, ne samo zbog simptoma – već zato što takvim ženama preti jedna ozbiljnija metabolička bolest kao što je osteoporoza“, kaže dr Jelica Bjekić Macut, endokrinološkinja.
Kako sprečiti osteoporozu?
Lekar može predložiti redovne procene gustine kostiju kako bi pratio snagu kostiju. Ako rezultati pokažu da kosti postaju slabije, lekar može da prepiše suplemente vitamina D i da preporuke o ishrani i vežbanju kako bi se smanjio rizik od osteoporoze.
Kako popraviti raspoloženje?
Hormonski tretmani mogu pomoći, ili lekar može da prepiše lekove. Savetovanje i opuštanje mogu pomoći u upravljanju stresom i depresijom.
Dovoljno vežbanje, ograničavanje konzumiranja alkohola i kafe i održavanje zdrave rutine spavanja mogu pomoći.
Kako menopauza utiče na seksualni život?
Neki ljudi se plaše da menopauza znači da će biti manje privlačni ili neće moći da uživaju u punom seksualnom životu. Međutim, to može doneti novu vrednost seksu jer nestaje potreba za razmišljanjem o menstruaciji i trudnoći.
Kako održati aktivan seksualni život?
– pitati lekara o lubrikantima i drugim načinima za smanjenje suvoće vagine
– vežba i dijeta pomažu da telo bude u formi
– istraživanje novih načina uzbuđenja s partnerom
Nečiji partner takođe može da doživi nesigurnost u vezi sa seksom. Otvorena komunikacija može pomoći parovima da prevaziđu ovu barijeru.
Kako popraviti seksualni život?
Lubrikanti mogu pomoći da se reši suvoća vagine. Ako lubrikanti i prirodni lekovi ne deluju, lekar može da prepiše vaginalne hormone, kreme ili tablete za direktno nanošenje na vaginu.
***
I još nešto – menopauza nije kraj – to može biti novi početak.
Menopauza utiče na zdravlje i blagostanje osobe, ali to nije bolest. Kako se životni vek produžava i menjaju se stavovi prema starenju, sve više ljudi počinju da doživljavaju menopauzu kao novi početak, a ne kao kraj.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
