"Drugačije je, lepo je i svi su fini - i previše", tako Vesna Šijan opisuje svoj život u predgrađu Ostina, čiju atmosferu poredi s onom iz filma "Trumanov šou". Mada, možemo zamisliti i naselje u kojem žive "Očajne domaćice" - to su savršena dvorišta, ljubazne komšije, nema stresa, ali iza zatvorenih vrata niko ne zna šta se dešava.
„Ja živim u jednom savršenom balončiću, ako ste gledali „Trumanov šou“ – to je to. Sve je savršeno, idilično, svi su nasmejani, ne znaš šta se kome u kući dešava, ne znaš ko su ti ljudi. Srećom ja živim u lepom kraju, gde imam prijateljice čija su deca vršnjaci mog mlađeg sina, tako da smo se nekako našli. Ipak, ne dozvoljavaju ti previše da im uđeš u privatan život, vrlo je retko da ti se neko otvori o porodičnim problemima na primer“, kaže Vesna Šijan, koja je u podcastu „Život na srpskom“ pričala o dobrim i manje dobrim stranama ostvarenog „američkog sna“.
U Teksasu živi već devet godina s porodicom. Zelenu kartu su dobili na lutriji, muž je dobio dobar posao i od tada grade život u Ostinu. Na početku je, kaže, bilo teško, deca nisu znala jezik, a oni su bili skeptični prema ljudima koji su im delovali „previše fini“.
„Moj temperament je takav da ja obično „što na um to na drum“, međutim to tamo nije baš tako poželjno i trebalo je navići se šta smeš da kažeš, šta ne smeš. Moraš da vodiš računa, da gledaš svoja posla i ne komentarišeš, jer neko može da se uvredi… Prijateljicama sam objasnila da je to što ja pričam šta mislim deo moje kulture, sve što ne radim ispravno i ako slučajno nekog povredim – da mi kažu… Sad su toliko navikle na mene da čak dođu i traže moje mišljenje“, objašnjava Vesna.
To se posebno odnosi na modu. Čak i Vesnine farmerke i majice s printom, tamo važe za poseban modni izraz s evropskim šmekom.
„Kod njih je potpuno drugačija moda nego u Evropi. Uglavnom je to sportska garderoba jer svi su stalno u nekakvom pokretu. To su helanke, patike, majice i to po ceo dan. Nisu opterećeni ni brendovima, bitno je samo da je koliko-toliko lepo uklopljeno. Vrlo su ležerni po tom pitanju, ovo kako se Beograđanke oblače, za njih je potpuni hit“, smeje se Vesna, a otkriva nam još neke detalje „običnog“ života u jednom takvom, savršenom američkom predgrađu.
Njene prijateljice uglavnom se bave nekretninama. Nije pravilo, ali uglavnom su muškarci ti koji zarađuju. Vrlo su konzervativni, ide se u crkvu svake nedelje i sve se planira, nema spontanih sastanaka. Retko putuju, pa je za njih Srbija „potpuna egzotika“. Nema noćnog provoda, a na privatne žurke svako nosi svoje piće. Ipak, mnoge predrasude koje kod nas koče – tamo ne važe.
„Išla sam s drugaricama na vikend u Majami, malo da se izludimo. Jednoj je bio 40. rođendan, drugoj 50. rođendan. Stajale smo na stepeništu i prilazi obezbeđenje i kaže mojoj prijateljici: Ja se izvinjavam, zaista ne bih hteo da vas uvredim, ali da li biste mogli da se pomerite sa stepeništa? Ona poludela: Šta mi se obraća kao da sam ovde najmatorija? Jeste bila“, kroz smeh priča Vesna, koju je takav život ipak malo promenio.
„Svoj temperament sam malo spustila i jednostavno sam shvatila da sve treba polako. Nema frke, nema žurbe, ne možeš nigde da stigneš brže nego što možeš. Mislim da je to najbolje što sam tamo naučila i to da nikog ne treba osuđivati, jer nikad ne znaš kakvu priču nosi iza svog ponašanja“, kaže Vesna.
***
Bonus video: Kako do pozitivnih misli
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
