Šta da radimo u 21. veku kako ne bismo potpuno odlepile?
Žena u 21. veku ulazi u novu zonu sumraka, sve mora da je na mestu, a ako nije – crno joj se piše. Kuća uredna, deca čista i sita, muž zadovoljan, ona lepa isfrizirana i našminkana, karijera cveta, a najvažnije je da bude nasmejana. Eh, ali treba odrediti i granicu, ako je bilo šta od ovog previše – opet ne valja, a ne daj bože da sve stavke sa spiska nisu ispunjene.
Razgovarali smo o tome sa Katarinom Gaj Isakov profesorkom engleskog jezika iz Zemuna, mamom dve devojčice, gazdaricom dve mačke, ženo, fotografkinjom i umetnicom koji se bavi ilustracijom i stripom. Svoju umetnost predstavlja kroz različite društvene mreže i na Instagramu je okupila „porodicu“ od preko 10 hiljada korisnika.
„Žena u sadašnje vreme kao da živi novu epizodu Black Mirror-a u kojoj je u isto vreme i nadmena čistunica, plastična operisana fufa i smrdljiva prljavuša koja ne brine o sebi, previše mlada i previše stara“, kaže ona.
Ako na Instagramu deliš slike lepe i uredne kuće – dobro si se udala, ako stvari nisu na svom mestu – loša domaćica. Ako praktikuješ odlazak u salon ili radiš estetske korekcije onda si plitka sponzoruša, a ako ne voliš šminku onda si raspala zapuštenica.
Žena ne sme da bude mlada i da preteruje sa šminkom, a ako je slučajno starija i voli da se sredi odmah je osuđena kao da pati za mladošću.
Prosto izgleda da nam se u onlajn sferi ništa ne oprašta i da će se uvek naći neko da nešto zameri. Katarina kaže da je ovo oduvek i postojalo ali „zahvaljujući neregulisanim društvenim mrežama dostiže sasvim nove razmere kakve nikada pre nismo viđali, ne prašta se ništa“.
Društvene mreže su postale naše novo ogledalo i Katarina navodi da kroz to ogledalo čovek počne da veruje u povratnu informaciju mase, svoj život pretvara u glumu, svoju kuću u scenu, i sve malo po malo postaje pogodno za sadržaj.
„Živimo u neko nova doba u kojem je mali proizvođač heklanih igračkica na Instagramu postaje poistovećen sa svojim proizvodom, mi sami postajemo svoj proizvod.“
A tu su i filteri i more duplih standarda koje ih okružuje kao da nam samopouzdanje nije već dovoljno poljuljano zahtevima modernog doba. Ako ih ne koristimo raspale smo i ružne, a ako ih koristimo onda smo okarakterisane kao lažljivice i nikako da ta krivica sa korisnika pređe na medijum kojim se on koristi odnosno na kompaniju društvene mreže, primećuje Katarina.
Ova gluma može da ide od realnijeg prikaza (uvek se trudim da imam „prirodan look“), do korišćenja onih filtera koji apsulto menjaju naš lik, a tu je i fotošop za digitalne korekcije svega i svačega.
„Ali nismo svi glumci, i ne može svima život da nam bude predstava, a korisnici najčešće ni ne znaju kakvo im je samopouzdanje dok ne počnu da se susreću sa internet nasiljem ili ogromnom količinom povratnih informacija o sebi kroz društvene mreže. Meni je dosta pomoglo ukidanje opcija primanja poruka na Instagramu kao i jasno razdvajanje mene i mog proizvoda.“
Pa kako to izgleda, kada život polako počinje iz privatne da curi u javnu sferu? Katarina kaže da se ta linija između privatnog i javnog pomutila do te mere da je skoro neprepoznatljiva.
„Sam Instagram i ostale društvene mreže svakodnevno promovišu deljenje ličnih stavova ili događaja kao nešto što bi svima nama trebalo da bude normalno. Pregršt kurseva za digitalni marketing bazira se upravo na ideji da ako želiš uspešan profil ili biznis, moraš da budeš ‘ti’, moraš da budeš ‘realan i dostupan’ jer ćeš onda lakše prodavati svoj proizvod.“
Pitanje bezbednosti na društvenim mrežama postaje ozbiljan problem u poslednje vreme, a imali smo prilike da prisustvujemo brojnim slučajevima kad su influenseri i javne ličnosti trpele neki vid nasilja preko interneta. Važno je da znamo kako da sačuvamo sebe ako se ipak osmelimo da sa svojim virtuelnim prijateljima podelimo i nešto više o našem životu.
„Instagram ne promoviše dovoljno zaštitu svojih korisnika sa tehničkim opcijama koje već uveliko postoje, na primer, zabrana ‘skrinšotovanja’ koja postoji na Snapchat aplikaciji veoma dugo ili regulisanje lažnih ili anonimnih profila.“
Katarina ističe da se razni digitalni kursevi retko dotiču uhođenja, proganjanja, internet nasilja ili toga kako izgleda život kada neko slučajno postaje viralan preko noći. Retki su oni koji su usled svega imali pozitivno iskustvo.
Vremenom se sve više stiče utisak da društvene mreže mogu da budu vrlo opasno okruženje ukoliko ne naučimo kako da se zaštitimo. Žene su na posebnom udaru, jer kako nam se čini šta god da uradimo ljudi će se podeliti u grupe i raspredaće danima o našim postupcima uglavnom ih osuđujući i donoseći nepravedne sudove.
Postoji nešto što se zove naš digitalni otisak, to znači da svaka stvar koju uradimo onlajn ostaje tu gde jeste, i svako može da je komentariše. Koliko god da smo sigurni da je naša poruka jasna, uvek postoji neko ko će u nju učitati neku svoju ideju, preokrenuti vašu misao i baciti neki zao i ružan komentar.
Najbolji primer toga, priseća se Katarina, je slučaj mlade majke iz Srbije sa TikToka koji je viralno odjeknuo, a u kom se ona nakon anestezije budi i snima se polusvesna opisujući zašto je prekinula trudnoću.
„Svi mi imamo filter koji nekad jednostavno može da popusti, kada kažem filter, mislim da su svima nama neke stvari ok da se podele javno, a neke ne.“
Devojci sa TikToka filter je popustio i dok je ona spavala od anestezije.
„Hiljade i hiljade komentara su se nizale sa svakakvim osudama, mržnjom, pretpostavkama, a vređanje i pretnje smrću su se samo nagomilavale. Ovo je ostalo kao njen digitalni otisak, nakon popuštanja filtera, ako podelimo previše nego što nego sa čim smo ok, situaciju je nekad teško popraviti pogotovo kad dođe do internet nasilja ili uhođenja“, kaže naša sagovornica.
Katarina smatra da ne treba da morališemo na temu šta je ok postovati a šta ne jer time korisnike okrećemo jedne protiv drugih umesto da svi zajedno insistiramo na obezbeđivanju sigurnijeg onlajn prostora od strane samih kompanija.
Živimo u vreme kada je teško posvetiti se sebi, pogotovo ako nemate bake i deke da pomognu oko dece, ili niste dobili mesto u vrtiću, a privatni nemate da platite, ili ste zaglavljeni na poslu, pa nakon istog nemate snage ni da legnete, primećuje Katarina. Ipak, uvek je okretanje sebi, vreme za sebe i rad na sopstvenom biću dobra ideja.
„Verujem da svima, ne samo ženama, introspekcija i razgovor sa nekim kao i preispitivanje sopstvenih osećaja može da pomogne, i uvek je dobro odvajanje jednog malog dela dana za sebe, u mom slučaju je to crtanje, ili odlazak u salon ili teretanu.“
***
Bonus video: Bonus video: Kako u beogradskom ateljeu nastaje jedan šešir
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
