"Za najbolje stvari u životu je potrebno vreme - za osvajanje izuzetnih žena i odležavanje vrhunskih vina. "
Vinskim stazama u Srbiji već neko vreme koračaju i one – vredne, mlade, uspešne, lepe, žene koje kreiraju novu vinsku mapu u našoj zemlji.
Aleksandra, Ivana i Sanja, Vinarija Đurđevića legat
Neobično lepa priča o tri sestre iz vinarije Đurđevića legat počela je pre više od stotinu godina kada je njihov pradeda Ilija odlučio da zasadi vinograde na svom imanju – Đurđevića brdu, u blizini Mionice u selu Ključ. Danas Aleksandra, Ivana i Sanja čuvaju porodični legat i proizvode svoje vinarije boje jedinstvenošću i lepotom.
U ovoj priči o vinima ništa nije obično, pa tako ni nazivi na etiketama. Svaki od njih krije priču.
„Na etiketi vina Do neba i nazad se nalazi padobranac koji je zapravo naš deka Pantelija Đurđevic 1957. godine. On se bavio padobranstvom i etiketa je njemu posvećena. Otisak predstavlja otisak naše ljubavi prema poslu kojim se bavimo, otisak truda i svega uloženog u naš vinograd i vinariju. Etiketa Sestre je posvećena sestrinstvu na svim nivoima, ne predstavlja isključivo samo nas tri. Takođe, zanimljivo je i što se kroz bocu i vino oslikava cveće, đurđevci, ruže, narcisi iz bakine bašte, koje je jedna umetnica ručno oslikala za nas, a mi je preneli na etiketu“, kažu sestre Đurđević za Zadovoljnu.
A kako je zapravo biti žena u tom njihovom poslu? Kako klijenti i saradnici reaguju kada vide da tri sestre vode takav posao?
„Biti žena u ovom poslu je divno. Mislim da to ne treba da predstavlja nikakvu prepreku, pogotovo ako radite posao koji zaista volite. Meni nije problem da budem u gumenim čizmama u podrumu sa barik buradima ili proizvodnji, a da posle toga stignem u Beograd, obujem cipele i odem sa prijateljima na čašu vina. Takođe, moje sestre koje imaju decu su podjednako uključene u proces proizvodnje, dok se deca igraju u vinogradu. Kod nas je zaista uvek sve opušteno i bez tenzija. Mislim da je to preduslov za nastanak dobrog vina, okruženje u kojem nastaje. A što se tiče prodaje vina, tj. komercijalnog dela posla, mislim da se ljudi iz sveta ugostiteljstva malo iznenade, ali ni to nije problem budući da u porodici imamo dugogodišnju ugostiteljsku tradiciju i da smo i taj deo ‘posla sa ljudima u kafani’ naučile kroz život.“
U svemu ovome jedno vino krije pravu ljubavnu priču, poput onih iz romantičnih filmova o vinagradima u Toskani.
„Naša kupaža do Neba i nazad je jedinstvena kupaža u Srbiji nastala od dve sorte: pinot grigio i muskat otonel. Dosta pitanja sam dobijala na ovu temu, odakle bas taj spoj? Naši roditelji, kada su počeli svoj zajednički život u Beogradu, u podrumu stana koji su tada kupili našli su flašu nekog Muscat Otonela koju su otvorili i, kako tvrde, to je bilo njima najlepše vino koje su ikada probali. Tako se javila njihova ljubav prema toj sorti i želja da jednog dana imaju svoj vinograd gde će posaditi baš Muskat Otonel, što im se i ostvarilo. Sanja, Ivana i ja smo malo umešale prste i dodale našu omiljenu sortu Pinot Grigio i napravile ovaj savršeni spoj“, kaže Aleksandra.
I sve to deluje bajkovito, ali koliko je vinogradarstvo zahtevan posao?
„Vinogradarstvo je veoma zahtevan i odgovoran posao budući da se vino pravi u vinogradu, kako naš tata voli da kaže. Nas tri funkcionišemo na relaciji Beograd-Ključ i to je jedini način da bi posao potpuno funkcionisao, pošto nam je sedište firme u Beogradu“, kaže Aleksandra i dodaje da se pored vinarije godinama bave i turizmom i ugostiteljstvom.
Dragana, Maja i Marija, Vinarija Aleksić
Vinarija Aleksić osnovana je u Vranju 2006. godine, a osnovale su je tri sestre kojima je ljubav prema vinu usađena u mladosti, kroz porodičnu tradiciju. Za njih je vino uvek bilo više od posla, ono je životni poziv i tekovina koja se prenosi sa generacije na generaciju.
Njih tri za Zadovoljnu pričaju šta je za njih vino bilo i ostalo.
„Rasle smo uz vino kao omiljeno piće nasih roditelja. Ta ljubav prema vinu nam je usađena od maloh nogu. Vino je bilo naša svakodnevica. Danas, mi kroz proizvodnju vina prenosimo mirise i ukuse vina generacijama koje traju, ali i novima koje dolaze.“
Na svom putu one su nailaze i na prepreke, budući da su prva ženska vinarija na Balkanu.
„Već je u startu nastupa kao ženska vinarija sve bilo izazov. Ali u moru proizvođaca bilo je potrebno biti drugačiji. Izazovi u proizvodnji i preduzetnički jazovi su isti za sve, bez obzira na pol. Danas, posle 10 godina na tržištu, najveći izazov je bio pozicioniranje i stvaranje prepoznatljivog brenda. Završavamo godinu sa prodatih 600.000 litara, a od toga je 200.000 našeg Žutog cveta. Zacrtani cilj je ispunjen – da Žuti cvet tamjanika bude jedna od najprodavanijih.
Sve tri sestre su uključene u strateški razvoj vinarije, dok Dragana vodi prodajni tim, a Maja je kao tehnolog pojedinačno zadužena za proizvodnju.
Dragana za Zadovoljnu priča i kako u tom celom procesu nastaju nazivi na etiketama.
„Najteže je dati ime vinu. Kao i detetu, dajete ime koje će nositi ceo život. Svako ime je imalo svoje razloge i nije slučajno dodeljeno. Ime vina mora da oslika stvaranje celog proizvoda. Dušu dobija u vinogradu, karakter u proizvodnji, a ime sve to obuhvata i dobija od nas.“
Dragana otkriva i u čemu je ta magija spoja ženske energije i vina.
„U vremenu, posvećenosti i autentičnosti. A evo i zašto. Za najbolje stvari u životu je potrebno vreme – za osvajanje izuzetnih žena i odležavanje vrhunskih vina. A vino kao žena – svako ima svoj karakter, svoju ćud i svoje osobenosti. Svako je isto, a različito. Vinogradi, grožđe i žene traže pažnju i uzimaju nam oni najbolje što imamo – našu posvećenost.
Kada se udruže – sestre, grožđe i ljubav, za rezultat se dobija vinarija Aleksić. Autentična kombinacija prefinjene ženske energije tri sestre kao tri elementa – vatre, vode i zemlje.“
Nadežda Ivanović, Vinarija Ivanović
Nadežda Ivanović i njen brat preuzeli su porodični posao sa vinima kod Aleksandrovca, pa su danas oboje vlasnici.
Nadežda za Zadovoljnu kaže da je ranije bila u drugim sferama, pa joj je sve bilo potpuno novo kad je ušla u posao sa vinima.
„Radila sam pre toga na brodu i zaista mi je sve bilo potpuno novo. Ipak, za goidnu i po dana sam uspela da dosta toga naučim. U ovom poslu je najvažnije strpljenje jer ne možeš sve odjednom. Tajna našeg vina je u kvalitetnom grožđu, ali i kvalitetnim radnicima i znanju.“
Inače, njihova vinarija je postojala još pre komunizma, ali im je oduzeta, a 1996. Nadeždin otac ju je povratio. Zanimljivo je da je danas Nadežda jedina žena u upravi vinarije, a sezonski radnici su im uglavnom žene.
„U ovom poslu mi se najviše sviđa što nijedan dan nije isti i jer je dinamično. Takođe, vinska zajednica u Srbiji mi se dopada jer postoji hiljadu načina da se napravi vino, pa nas na sajmovima sve kao decu zanima šta je ko uradio i kako. Ima malo sujete u svemu, ali vinari su uglavnom spremni da pomognu“, kaže Nadežda.
Sonja i Nataša, Vinarija Verkat
Verkat je osnovan 2018. godine kada su dve sestre, Sonja i Nataša, ozvaničile malu porodičnu prozvodnju vina sa kojom su odrasle.
„Naša vinska priča je počela brigom o jedinstvenom porodičnom zasadu malvazije ovde u Čereviću. Na samom početku proizvodnja je bila mala i za sopstvene potrebe. Međutim, kako su godine prolazile, vino i vinograd su postajali sve značajniji deo naših života i odlučili smo da je vreme da ozvaničimo Verkat.“
Od te 2018. godine, od kada zvanično postoji, Verkat svake godine donosi fina vina, prepoznatljivog kvaliteta i pristupa, a njihova vinska kuća je postala mesto okupljanja i predaha.
“Tokom tih prvih godina naša mala porodična proizvodnja vina je bila jedan poseban užitak koji je povezivao našu porodicu i prijatelje u izletima u vinogradu, veselim berbama i posebnom uživanju u vinu koje smo proizveli, te smo rešili da taj užitak pretvorimo u svakodnevicu.”
Dijana Milić, Vinarija Pusula
Vinska saga Dijane Milić iz vinarije Pusula u selu Miličinica kod Valjeva počela je iz hobija, a onda prerasla u ozbiljnu priču.
„Godine 2006. moj brat od tetke Radomir došao je na ideju da na placu, koji je moj otac poklonio mojoj majci, na brdu Pusula, posadimo vinograd. Krenuli smo od onih sorti grožđa od kojih smo voleli i želeli da pijemo vino: Pino Noir, Cabernet Sauvignon i Sauvignon Blanc. Dve godine kasnije, nulta berba zatekla nas je potpuno nepripremljene i donela nam više problema nego radosti. Dovoljno je reči da smo prvo vino preradili u podrumu podrodične kuće u Zemunu. Tek je berba 2013. konačno definisala orijenataciju vinarije, pre svega, našom spoznajom šta je to što imamo u vinogradu, a šta su naše želje i ciljevi. To je godina koju pamtimo kao prvu pravu berbu Vinarije Pusula koju smo dočekali spremni“, kaže Dijana Milić.
Ona priča da i u ovom poslu svakako ima prepreka.
„Pre svega, problematično je sačuvati vinovu lozu. Naši vinogradi nalaze se na prosečnoj nadmorskoj visini od 375 metara, što nije malo za ove uslove. Suočeni smo sa velikim brojem kišnih dana, velikim oscilacijama između dnevnih i noćnih temperatura. Problem je i što su u ovom kraju ljudi zaboravili na tradiciju gajenja vinove loze, do Drugog svetskog rata vrlo prisutnu. Sve je to trebalo ponovo naučiti, pre svega održavati vinovu lozu i odnegovati je da da kvalitetan rad od kojeg ćete moći proizvesti kvalitetno vino. Budući da smo bili početnici, teško nam je bilo preneti enolozima šta je to što zaista želimo da dobijemo iz naših vinograda ne potpuno svesni šta to naši vinogradi mogu da izrode.“
A iza svake etikete iz ove vinarije stoji neka priča nastala iz ljubavi prema vinu. Te crtice, pisamca, cedulje (što je u prevodu sa turskog značenje reči pusula) govore upravo o ljubavi prema vinogradarstvu, vinarstvu i životu.
Tanja Đuričić, Vinarija Erdevik
Tanja Đuričić poznato je ime među enolozima u Srbiji. Potpisuje niz uspešnih vina i perjanica je nekoliko vinarija. Poslednjih godina stvorila je niz velikih vina u vinariji Erdevik, od kojih su neka zabeležila izuzetne ocene i recenzije svetskih degustatora. Tanja živi u Novom sadu, a nakon diplomiranja kratko je radila u preradi voća i povrća. To joj se nije naročito dopalo, pa je tražila posao u vinarstvu i dobila ga u jednoj kompaniji.
„Svojim ličnim uspehom smatram to što živim onako kako zaista želim, što su mi sve oblasti života ispunjene radošću. Moj najveći profesionalni uspeh je svakako platina osvojena na Decanteru za vino Omnibus lektor šardone iz 2015, ali za mene lično najveći uspeh je bilo srebro osvojeno u Parizu 2010. za sovinjon beli. To mi je dalo krila jer to je bila prva potvrda da je to što radim dobro“, kaže Tanja i dodaje da je destinacija za njen lični hedonizam, naravno, uz vino, istočna Srbija, ali i grčka ostrva.
Vinarija 100 žena
Posebno mesto u priči o vinima i ženama u Srbiji ima vinarija 100 žena. Reč je o jedinstvenom projektu u okviru kog se veliki broj žena okupio u klaster oko zajedničkog cilja, stvaranja kvalitetnog vina sa nekoliko desetina hektara na poziciji Vele polje kraj Niša. Priča započinje jednim vinom, jednom sortom (merlo), a uslov je da svaka žena mora imati makar komadić zemlje koji će uneti u ovo zajedništvo.
Na ovom projektu snage su udružile dame različitih profesija i interesovanja, a svima im je zajednička ljubav prema životu, hedonizam, ali i preduzetnički način razmišljanja.
Jedna od njih je Marija Desivojević Cvetković, viša savetnica za strategiju i razvoj u kompaniji Delta Holding.
Ona je u jednom intervjuu otkrila odakle je došla ideja da se priključi jednom tako posebnom projektu.
„Ideja je došla od mog dobrog prijatelja, koji uvek ima neobične i sjajne ideje. Pridružila bih se svakoj koju on predlozi, ali u situaciji u kojoj je u igri bilo uzgajanje grožđa i proizvodnja vina, pa još tako što će se u projekat uključivati samo žene, nije bilo potrebno da dugo razmišljam. Sa radošću sam se upustila u ovu avanturu i već godinama u njoj u potpunosti uživam.“
Marija je otkrila i da li je za nju vino ljubav.
„Vino je uživanje, pasija i posvećenost, a ljubav su ljudi sa kojima pijem vino.“
BONUS VIDEO: 72-godišnja Viene koja peške ide Putem svile šalje poruku svim ženama
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
