Prava tajna vinove loze: Vinograd sestara Đurđević krije najlepšu ljubavnu priču

Njena priča 15. dec 202222:44 > 22:52
vinarija sestre đurđević
Foto: Promo

Priča kao sa filma!

Neobično lepa priča o tri sestre iz vinarije Đurđevića legat počela je pre više od stotinu godina kada je njihov pradeda Ilija odlučio da zasadi vinograde na svom imanju – Đurđevića brdu, u blizini Mionice u selu Ključ. Poželeo je da otkrije tajnu prirode i uz vinogradarstvo upozna njene najslađe plodove. Danas Aleksandra, Ivana i Sanja čuvaju porodični legat i proizvode svoje vinarije boje jedinstvenošću i lepotom.

sestre vinarija
Foto:promo

U ovoj priči o vinima ništa nije obično, pa tako ni nazivi na etiketama. Svaki od njih krije priču.

„Na etiketi vina Do neba i nazad se nalazi padobranac koji je zapravo naš deka Pantelija Đurđevic 1957. godine. On se bavio padobranstvom i etiketa je njemu posvećena. Otisak predstavlja otisak naše ljubavi prema poslu kojim se bavimo, otisak truda i svega uloženog u naš vinograd i vinariju. Etiketa Sestre je posvećena sestrinstvu na svim nivoima, ne predstavlja isključivo samo nas tri. Takođe, zanimljivo je i što se kroz bocu i vino oslikava cveće, đurđevci, ruže, narcisi iz bakine bašte, koje je jedna umetnica ručno oslikala za nas, a mi je preneli na etiketu“, kažu sestre Đurđević za Zadovoljnu.

I tako se lako spoje mirisi i ukusi koji nose posebnu emotivnu crtu.

„Mmirisi imaju veliku emotivnu komponentu koju svako od nas može pronaći kada se malo udubi u aromatiku vina. Uvek postoji taj određeni miris koji nas vrati na neki period života. Mislim da je baš to jedna velika čar u degustaciji vina.“

Velika čar je i kada sećanja na odrastanje vraćaju lepe slike, koje i danas žive među sestrama Đurđević. Njih tri su u detinjstvu bile okružene proizvodnjom rakije i gajenjem šljive po kojoj je njihov kraj i poznat. Vinogradi su obnovljeni 2018. godine, tako da, kako kažu, one tek sad uz svog oca i profesore sa poljoprivrednog fakulteta uče o vinogradarstvu i vinarstvu.

Foto:promo

A kako je zapravo biti žena u tom njihovom poslu? Kako klijenti i saradnici reaguju kada vide da tri sestre vode takav posao?

„Biti žena u ovom poslu je divno. Mislim da to ne treba da predstavlja nikakvu prepreku, pogotovo ako radite posao koji zaista volite. Meni nije problem da budem u gumenim čizmama u podrumu sa barik buradima ili proizvodnji, a da posle toga stignem u Beograd, obujem cipele i odem sa prijateljima na čašu vina. Takođe, moje sestre koje imaju decu su podjednako uključene u proces proizvodnje, dok se deca igraju u vinogradu. Kod nas je zaista uvek sve opušteno i bez tenzija. Mislim da je to preduslov za nastanak dobrog vina, okruženje u kojem nastaje. A što se tiče prodaje vina, tj. komercijalnog dela posla, mislim da se ljudi iz sveta ugostiteljstva malo iznenade, ali ni to nije problem budući da u porodici imamo dugogodišnju ugostiteljsku tradiciju i da smo i taj deo ‘posla sa ljudima u kafani’ naučile kroz život.“

Sestre Đurđević otkrivaju i da li su uhvatile nekad sebe u mislima da nekoga procenjuju na osnovu toga koje vino voli.

„Procenjivati osobu na osnovu toga koje vino pije može biti velika zabluda. Vino je živa stvar, vino se menja i na vino utiče mnogo faktora. Samim tim, nama u različitim momentima može da se dopadne ili ne dopadne određeno vino. Danas vam prija jedno vino, a sutra neko drugo… Najbitnije je da vino volite i da umete u njemu da uživate, a koje vino vam se dopada ne zavisi samo od vas nego i od trenutka, hrane koju jedete i društva sa kojim ga  pijete.“

A kod tog uživanja uz vino – postoje li neke stvari koje nikad ne bi trebalo raditi?

„Ja nemam mnogo iskustva da bih imala prava da pričam o ‘smrtnim grehovima’ u konzumaciji vina, ali svakako nešto što ja lično ne volim je led u vinu, jaki parfemi na vinskim degustacijama, deljenje vina na ‘muško i žensko’ vino i svakako vino u čaši koja nije predviđena za vino.“

U svemu ovome jedno vino krije pravu ljubavnu priču, poput onih iz romantičnih filmova o vinagradima u Toskani.

„Naša kupaža do Neba i nazad je jedinstvena kupaža u Srbiji nastala od dve sorte: pinot grigio i muskat otonel. Dosta pitanja sam dobijala na ovu temu, odakle bas taj spoj? Naši roditelji, kada su počeli svoj zajednički život u  Beogradu, u podrumu stana koji su tada kupili našli su flašu nekog Muscat Otonela koju su otvorili i, kako tvrde, to je bilo njima najlepše vino koje su ikada probali. Tako se javila njihova ljubav prema toj sorti i želja da jednog dana imaju svoj vinograd gde će posaditi baš Muskat Otonel, što im se i ostvarilo. Sanja, Ivana i ja smo malo umešale prste i dodale našu omiljenu sortu Pinot Grigio i napravile ovaj savršeni spoj“, kaže Aleksandra.

I sve to deluje bajkovito, ali koliko je vinogradarstvo zahtevan posao?

„Vinogradarstvo je veoma zahtevan i odgovoran posao budući da se vino pravi u vinogradu, kako naš tata voli da kaže. Nas tri funkcionišemo na relaciji Beograd-Ključ i to je jedini način da bi posao potpuno funkcionisao, pošto nam je sedište firme u Beogradu“, kaže Aleksandra i dodaje da se pored vinarije godinama bave i turizmom i ugostiteljstvom.

Ističe i da je u njihovom poslu najlepša – priroda, ali i osećaj da uvek nešto novo naučiš, upoznaješ mnogo različitih ljudi kroz sajmove i putovanja.

„Vrlo sam ponosna na to što smo mlada vinarija koja je za kratko vreme pridobila dosta publike. Zaista je neverovatan osećaj kada ljudi prepoznaju naš istinski trud i ljubav prema vinu. Svakako, u ovom poslu je najveći izazov biti strpljiv jer je potrebno mnogo truda, odricanja i rada do uspeha.“

A kada pogledaju unapred, gde sestre vide svoju budućnost i budućnost svoje dece?

„Svoju budućnost vidimo u turizmu koji želimo da razvijamo na našem legatu, a našoj deci želimo da u nasleđe ostavimo ljubav koju mi osećamo prema porodičnom nasleđu jer to je ono što nas sve pokreće.“

BONUS VIDEO: Tamara je srpska hirurškinja u Brazilu

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram