Kako je od rodnog Balkana i odrastanja u Herceg Novom stigla do glamura Milana i postala plus-sajz model za Dolce&Gabbana, za naš portal priča Sandra Violante. Ona je radila i za druge luksuzne brendove - jedna od njenih poslednjih saradnji bila je sa prestižnom modnom kućom Marina Rinaldi.
„U Italiju sam stigla iz ljubavi prema čoveku koji je postao moj suprug. Upoznali smo se 2001. kada je on bio diplomata u Beogradu, sa specijalnom ulogom lektora na mom fakultetu na odseku za italijanistiku. On često kaže da sam ušetala nonšalantno u njegov život kad sam sa zakašnjenjem došla na predavanje. Sela sam tad direktno ispred njega u prvi red, gde su mi kolege čuvale mesto, jer sam jedina već perfektno govorila italijanski, i pogledala ga prodornim zelenim očima.“
Sandra priča kako se tad desila ljubav na prvi pogled za oboje. Ona ih je odvela za Milano samo pet meseci kasnije, nakon što je njenom suprugu ponuđena katedra na univerzitetu u njegovom rodnom gradu.
„Od malih nogu sam volela tu zemlju, italijanski sam govorila od tinejdžerskih dana. Za mene nije postojala zemlja koja je imala bolju lifestyle kombinaciju: istorija, odlična hrana, opera, kultura… i moda, naravno. Uvek prisutna moda.“
Otuda ne čudi mnogo što ju je put odveo sve do čuvene modne kuće Dolce&Gabbana.
„Dolce&Gabbana su više od modne kuće za mene. Njihovo predstavništvo je u mom gradu, poznajem Stefana i Domenika godinama. Ko god je ikad bio u njihovoj blizini rekao bi vam da je to prava porodica. Nije slučajan hashtag #DGFamily.“
Priča kako je velika ljubav među njima počela pre osam godina, a koja je kulminirala velikom kampanjom čija je zvezda bila baš Sandra. Kampanja je snimljena krajem juna prošle godine, a energija na setu je, kako kaže, bila neverovatna.
„U sećanje mi se urezao momenat kad smo morali da snimimo fotografiju sa svetloplavom haljinom cvetnog desena. Ideja fotografa je bila da se popnem na ogradu jednog velikog raskošnog stepeništa istorijske zgrade u kojoj smo snimali i da fotografišući sa zemlje u kadar uđe i freska na plafonu sličnih boja kao haljina. A na slici se ne vidi visina na kojoj sam bila – na ogradu sam se popela merdevinama, bosonoga, i tek onda su mi dvoje ljudi pomogli da obujem cipele od 11 cm. Sa moje leve strane je bilo nekoliko metara praznine. S obzirom da imam strah od visine, može se slobodno reći da sam za ljubav Dolce&Gabbane bila spremna na sve“, priča kako su se tog dana na 33 stepena znojili svi, ali da su znali da će upravo ta fotografija postati noseća za kampanju.
Sandra priča i kako, osim glamuroznih snimanja, izgleda jedan njen dan.
„Moj dan uvek počinje kapućinom i kroasanom. Nakon toga počinjem da odgovaram na mejlove i pozive koji neretko krenu oko osam ujutru. Ustajem rano, ne volim osećaj bacanja najboljih i najproduktivnijih sati u danu. Oko podneva, kad god mogu, ručam sa suprugom jer nam je važno vreme samo za nas, pošto oboje imamo dosta obaveza. Onda se odmah vraćam poslu. Moje zanimanje je specifično, radim kao „private wealth administrator“, tj. kao savetnik za raspodelu novcem, i to zahteva apsolutnu posvećenost.“
Priča kako često treba da bude na raspolaganju i u sitne sate, ali priznaje i da tako može da radi iz svog studija sa maksimalnom fleksibilnošću.
„Tako uvek ostane vremena za pisanje, a taj hobi bih volela da pretvorim u nesto više. Ostaje vremena i za prijatelje, sa kojima se nalazimo na tradicionalnim aperitivima ili u nekom od omiljenih restorana.“
Sandra, koja je vrlo angažovana kao plus-sajz model, kaže kako sve ove aktivnosti, kada počnu nedelje mode, budu podređene svečanostima, revijama, prezentacijama.
„Može se desiti da se presvučem pet puta na dan, čak i u autu dok se vozim na sledeći događaj. To je pravi cirkus, ali mi Milanezi ga volimo i jedva čekamo da se situacija oko kovida 19 stabilizuje da bismo se vratili našoj tradiciji.“
A kad taj glamur malo utihne, kad gužva splasne, najdraže joj je da izuje štikle.
„Tad obučem moto-opremu i sednem na moju Yamahu, obično u pravcu neke planine ili jezera Komo, koje je za Milaneze kao lokalno more. To je vreme rezervisano za supruga, strogo bliske prijatelje i porodicu. Mislim da je veoma vazno balansirati posao i momente u kojima se setim ko sam, odakle dolazim i da nikad ne dozvolim da me glamur promeni. Glamur je divna, zabavna stvar i moda je očaravajuća, ali ja sam žena sa Balkana koja se time ponosi. Moji koreni su jugoslovenski, rođena sam 1980. godine, i takvi će uvek ostati“ otkriva Sandra.
Veliki deo odrastanja Sandru podseća na Herceg Novi.
„U tom gradu volim mir koji mi donosi, volim sećanja na tinejdžerske dane, prekrasno more, moju porodicu, na večeri na terasi porodične kuće kada deda roštilja uz belo vino, volim sećanja na vožnje po Boki motorom, more.“
Kaže i kako je Herceg Novi za nju oaza mira, pa joj nikad nije dovoljno vreme koje tamo provede. S druge strane, Milano je njena druga polovina.
„To je moj dom isto kao i Novi i predstavlja moj odrasli zivot. Volim to što je uvek hiperaktivan, uvek postoji neki kulturni događaj koji mi otvara nove horizonte, čak volim i njegov saobraćajni haos. Ne postoji momenat kad se vraćam sa nekog putovanja a da mi srce ne zatreperi kad vidim znak “Milano” na ulasku u grad. To je ljubav.“
Sandra otkriva i da li ima planova i neostvarenih snova.
„Mislim da ću do kraja zivota imati snova, bar se nadam! Planovi su za mene ludost, i u Italiji postoji izreka koja kaže – čovek planira, a Bog se smeje. A želje… da, to je neophodno.“
Priča kako joj je jedan od ciljeva da normalizacija modnog sistema i ostvarenje termina „inclusivity“, odnosno uklapanja i prihvatanja.
„Ja sam dokaz da ništa nije nemoguće i da su granice samo u našim glavama. U septembru punim 40 godina, nisam veličine modela, ali smatram da smo mi žene previše naviknute na to da nas društvo najviše osuđuje na osnovu našeg konfekcijskog broja. To nije slučaj sa muškarcima, naprotiv. Zbog čega moja vrednost prolazi preko širine mojih kukova, dok je muškarcima sve dozvoljeno“, pita se ona.
Dodaje i da je pandemja korone uništila dosadašnji sistem mode i prisilio nas da stvari gledamo drugim očima. Pa tako i ona ako naiđe na neki loš komentar.
„Italija je preživela ogroman šok i noćna mora još nije gotova, ali sada znamo da su prave vrednosti druge. I za njih se treba boriti. Nekoga ko je preživeo rat ne može uplašiti nekoliko loših komentara na Instagramu. Tu sam i nigde ne idem. Želim da koristim tu medijsku platformu koju imam da bi “female empowerment” postao stvarnost.“
Kao zaključak Sandra izdvaja ono što je najviše ispunjava.
„Ova D&G kampanja je imala ogroman broj prekrasnih komentara i reakcija, žene su mi pisale hiljade poruka u kojima su mi zahvaljivale, jer se u meni pronalaze. To je normalna žena, realizovana, nasmejana, a ne depresivna, ozbiljna lutka sa slike. To pokazuje da je to pravi smer u kom treba ići.“
***
Bonus video: Kako do pozitivnih misli
Pratite nas i na društvenim mrežama:
