Ana Vintur je za Saru Brajović rekla da je jedna od najupečatljivijih trendseterki današnjice. Pritom je verovatno mislila na Sarin besprekoran stil. Ipak, činjenica da se bavila modelingom, osvanula je u Vogue-u više puta, snimala je filmove, svira klavir, a danas se bavi enterijerima, dizajnom i kuriranjem izložbi u Parizu, tu opservaciju Vintur širi na postavljanje trendova u kulturi, a ne samo u modnoj niši. Sara je mlada žena čije strasti se prepliću i dopunjuju.
Prve korake u svetu mode Sara Brajović je napravila sa samo 11 godina. Rođena je u Parizu, a njeni roditelji su se družili sa umetnicima, glumcima, dizajnerima, piscima i intelektualcima te epohe. Kao devojčica u dnevnoj sobi je često zaticala Moraviju, Žana Pola Belmonda, Alena Delona, Kerol Buke. Još tada, dok je jednog leta sa porodicom bila na letovanju na jugu Francuske, je primetio i fotografisao Piter Lindberg koji je poredio sa Nastasjom Kinski.
Sarin otac je Vladimir Brajović – Vlada Kaligula. Visok, vitak, dobro građen, sa bujnom plavom kosom, skretao je pažnju gde god se pojavio. Bio je „ekskluzivac“ Voga, snimao s tada najpoznatijim manekenkama Veruškom i Grejs Džons. Stigao je i na film. Slavna režiserka Nina Kampanez u svom filmu „Priča o…“ glavne uloge poverila je paru mladih i nepoznatih, Vladi i Izabel Ađani. Posle je snimio film „Kaligula“. Dobio je i titulu Malteškog viteza, povelju o tituli i najređi pasoš na svetu, pasoš ovih vitezova. Mama je bila manekenka koja je radila za Yves Saint Laurent.
Sa Sarom, koja danas živi u Parizu, sam razgovarala o dizajnu, beogradskim saloncima, pitala sam je da li se zasitila mode ali i šta je bio odlučujući faktor da jednom muškarcu pre nekoliko godina kaže „da“.
Bavila si se modelingom, bila u Vogue-u više puta, Ana Vintur je za tebe rekla da si uticajna trendseterka, snimala si filmove, sviraš klavir, sada se baviš enterijerima, dizajnom i kuriranjem izložbi. Misliš li da je taj tvoj put bio na neki način uslovljen detinjstvom?
Sigurno, uvek sam pratila svoju intuiciju, a retko pravila. Nostalgična sam po prirodi i jako volim da se vratim u svoje detinjstvo. Definitvno detinjstvo igra bitnu ulogu i kako sam odrasla…Akcenat je na estetici kad je reč o stilu oblačenja ili uređenja kuće i uvek sam bila okružena umetnošću. U modeling sam ušla nevoljno, ali bilo je interesantno zbog lepe zarade. Klavir sviram od malena i jako sam vezana za muziku – to mi je kao neka terapija. Oduvek sam bila kolekcionarka vintage nameštaja i nalazila sam ga na aukcijama, a za vreme korone odlučila sam da otvorim svoj showroom.
U kom smislu geni mogu da nam daju prednost, a kako mogu da nam odmognu?
To je interesatno pitanje jer sam, u mom slučaju, uvek pokušavala da razumem svoje gene i odakle su mi roditelji. Puno vremena i energije sam uložila da se zbližim sa našom kulturom i ljudima. Kažu da se identitet i pripadnost formiraju u tinejdžerskim godinama – onda su to definitivno bili Pariz i London.
Da li si se u nekom trenutku zasitila od sveta mode?
Jesam. Uvek sam bila na pola sa tim svetom – volela sam ga donekle ali ne 100%. Nisam se pronalazila u sadašnjoj modnoj industriji jer mi je sve nekako isforsirano i evidentno, svi izgledaju isto. Imam dosta YSL vintage garderobe, mojih milion blejzera koje kombinujem i ne opterećujem se. Nekada je Hermes tašna bila vrlo šik, sada je nažalost postala groteskna. Jednostavno mislim da postoji veliki raskorak izmedu kulture, personality-ja i garderobe danas. Ljudi se oblače da bi bili nešto što realno nisu. Znam da je moda oduvek bila inspirativna, ali danas je retkost videti autentičan stil – sve se svodi na copy-paste. Naravno da sarađujem još uvek sa fashion brendovima – samo ne idem na revije kao ranije. Nekako je previše sve postalo kao cirkus.
Tvoj imidž je oduvek bio prirodno nesputan, neguješ vrstu lepote i stila koji su neprolazni. Da li si ikada odlutala u nekom smeru koji ti je danas smešan kada pogledaš stare fotografije?
Sigurno jesam. Mada stvarno nikad nisam bila preopterećena modom – bitno mi je bilo da ono što nosim nije previše upadljivo, da je garderoba udobna i od dobrog materijala.
Opiši mi kako ti vidiš savršen beogradski salonac
Atmosfera iz Prustovog romana – kamin, veliki prozori, knjige, biblioteka, koncertni klavir, kombinacija starog i novog nameštaja, devojačka soba, odvojena kuhinja naravno, porcelan, kristal, kristalni lusteri, stari tepisi, umetničke slike Paje Jovanovića i Lubarde.
Šta je posebna draž dizajna 70-ih godina?
Razumem ga jer sam odrastala u stanu koji je imao dosta komada iz 70-ih. Jako volim komade nameštaja Gabriele Crespi.
Koji su tvoji omiljeni komadi koje trenutno imaš u svom design showroom-u Taramis?
Aubusson tapiserija iz 17. veka, Soriana sofa dizajnera Tobia afra Scarpa u boji konjak i stolica Etcetera of Jan Ekselsius iz 70-ih.
Ko su tvoji klijenti danas?
Arhitekte, dizajneri enterijera, privatni klijenti. Radila sam za Galerie Lafayette gde sam dizajnirala radnju za modni brend Brett Johnson.
Navedi nam 3 aktuelna umetnika čiji rad te oduševljava?
Jenny Brosinski, Joseph Tong, Benedetta Bonichi.
Jedno praktično pitanje za ljude koji nemaju velika sredstva, a žele promenu u svom ambijentu. Šta je najlakše promeniti u stanu da bi on izgledao bolje, prijatnije, umivenije?
Najlakše je uskladiti boje.
Udala si se negde oko korone. Šta su ti bili ključni kriterijumi za odabir muškarca kome ćeš reći „da“?
Obožavam ljubav i stanje zaljubljenosti – tako da možda neki put kreiram idealizovanu verziju muškarca i ne vidim mane. Partnerski odnos i inspiracija su ključni.
Šta tebi znače putovanja i koliko često putuješ? Koje ti je omiljeno mesto na svetu?
Italija zbog hrane, ljudi i pejzaža.
Šta je to što drugi gradovi nemaju, a Beograd ima?
Beograd uvek ima neki poseban šarm.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
