Život kao film.
Ako bi po nekoj osobi iz srpske kraljevske dinastije mogao da se snimi svetski blokbaster, onda je to princeza Jelisaveta Karađorđević.
Rođena 7. april 1936. u Beogradu, ona je jedina ćerka kneza Pavla Karađorđevića i kneginje Olge od Grčke i Danske.
Kumovi na krštenju su joj bili vojvoda od Kenta i grčki princ Nikola (njen deda po majci), a kume kraljica Marija i engleska kraljica Meri.
Kneginjin rođeni brat je knez Aleksandar Karađorđević a u srodstvu je sa španskom kraljicom Sofijom i Čarlsom, princom od Velsa.
Čukununuka vožda Karađorđa, praunuka velikog kneza od Rusije Vladimira Romanova, dalja naslednica britanskog prestola, Jelisaveta je pet decenija provela u izgnanstvu, seleći se od Južne Afike, preko Evrope do Amerike. Diplomirala je istoriju lepih umetnosti u Parizu. Govori engleski, francuski, španski, italijanski i srpski jezik.
Godine 1953. godine živela je u Londonu i s majkom se, u Diorovoj haljini, pojavila na krunisanju engleske kraljice Elizabete.
Udavala se tri puta. Na skijanju u Austriji upoznala je zgodnog njujorškog konfekcionara prefinjenih manira, Hauarda Oksenberga, za kog se udala 1961.
Sa njim ima ćerke Kristinu i Katarinu. Razveli su se 1969. i iste te godine udala se za Nila Roksburga Balfora u Londonu. Sa njim ima sina Nikolasa. Treći muž dr Manuel Uljo Elijas, nekadašnji premijer Perua, bio joj je najveća opsesija.
Između dva braka, 1974, kneginja je bila verena za britanskog glumca Ričarda Bartona. Njemu je imponovala njena plava krv, a ona je mislila da će s njim zakoračiti u svet kinematografije. Počeli su zajedno da snimaju jedan film koji nikad nije završen. Kad se pred njom onesvestio od viskija, a ona pozvala policiju, pomislila je – samo mi još on fali u životu.
Zanimljivo je da, pre nego što se belgijski kralj Boduin I oženio 1960. godine, princezu Jelisavetu su smatrali jakom kandidatkinjom za titulu njegove supruge.
Njena životna filozofija osvojila je njujorško visoko društvo, a tamo je upoznala i legendarnog Momu Kapora koji je o njoj napisao roman Zoe.
Navodna ljubav između njih dvoje bila je predmet raznih spekulacija, i kada je izašao roman Zoe, i decenijama kasnije. Postala je urbani mit o kojem se i ćutalo i šuškalo.
Tek kada se vratila u Srbiju, Jelisaveta je našala pravu veliku ljubav. Poslednjih tridesetak godina verni pratilac kneginje Jelisavete Karađorđević je Beograđanin Dragan Babić, bivši operski pevač, sa kojim se upoznala u Njujorku. Sa njim se nije venčala.
„I da me zaprosi, ne bih htela. Mi smo srećni u našem partnerstvu. Pošto nismo u braku, nema pritiska.“
U jednom intervjuu je kazala i da je Dragan Babić najbolji od svih muškaraca koje je upoznala.
„Toliko je dobronameran, velikodušan, trpi moj ekscentrični karakter, svaki dan misli samo o meni. On sve organizuje. Kada me ljudi zovu, tačno zna šta će da kaže, zna da li idemo na neki prijem ili ne, o svemu se brine. On je direktor naše firme. Još je i lep, inteligentan, mnogo čita.“
Govorila je i da je ljubav žene prema muškarcu stvar hormona.
„Seks nam ne služi samo za zabavu, već i da kreiramo sledeću generaciju. To je nešto prirodno. To je jako. Ali ta ljubav retko preraste u pravu, kakvu ja imam sa Draganom. Kada vas intimnost ne ometa, kad možete da budete potpuno opušteni sa njim i prema njemu, to je onda prava ljubav. Da se brinete o njemu i on o vama, bez egoizma. Ego i ponos su jako povezani. To mora da prođe“.
Princeza Jelisaveta je poslovna žena, autorka četiri knjige priča za decu, kreatorka parfema koji se prodaju širom sveta.
Interesantno je što se ona kandidovala na predsedničkim izborima u Srbiji 2004. – uprkos protivljenju prestolonaslednika Aleksandra. Iako je u izbornu trku ušla samo dve nedelje pred izbore, osvojila je preko 63.000 glasova, čime je dospela na šesto mesto, ispred mnogih afirmisanih partijskih vođa.
Jelisaveta decenijama održava kontakte sa kraljevskim porodicama sa kojima je u srodstvu, pa je tako bila pozvana na venčanje princa Vilijama i Kejt Midlton.
Žena koja je o istoriji diskutovala sa Džonom Ficdžeraldom Kenedijem, o politici sa Ričardom Niksonom, o umetnosti sa Endijem Vorholom, o ljubavi sa Ričardom Bartonom, za svoje dobrotvorne akcije dobila je brojna priznanja. Uz to je postala član reda Belog krina, što je ženski ogranak reda Templara.
„Visoko društvo? Prijemi? Holivud? Politika? To je sve gluma. Tamo ljudi ne govore da bi nešto otkrili, već da bi prikrili. Večera je mnogo bolji provod kad je spremaju svi gosti zajedno, nego ako samo sedimo za stolom. To bi trebalo uvesti u Ujedinjene nacije umesto onih dosadnih sednica. Zvanični prijemi su gubljenje vremena, tamo zapravo niko nikoga ne čuje i ne vidi. Dobar dan, kako ste putovali, je li lepo vreme, idete li negde posle, doviđenja, moram da idem dalje. Više volim razgovore kad se sedi na podu, nego one za raskošnom trpezom.“
BONUS VIDEO: Poznate žene koje izgledaju sve bolje kako stare
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
