Kako je zaista slikati kraljevsku porodicu?
Nedavno su se u javnosti pojavile prve fotke kraljevske bebe u Srbiji, princeze Marije od Srbije koju su dobili princeza Danica i princ Filip Karađorđević. Njih je uradila Ana-Marija Jovanović, mlada svestrana umetnica ruskog porekla, čiji rad je primetio i Vogue.
Ona za Zadovoljnu priča kako iza kulisa izgleda fotkanje kraljevske porodice, kako je izgledalo kad je slikala velikog Ljubivoja Ršumovića, ali i šta danas nosi u sebi od svog ruskog porekla.
Mali princ Stefan mi je tražio da ga učim da svira klavir
„Prilikom pauze na fotografisanju princ Stefan mi je pokazao divan klavir u svojoj sobi i izrazio je interesovanje da ga naučim da svira. Razlog zašto su izabrali baš mene, da citiram princezu Danicu, jeste moja višestranost u umetnosti, jer se osim fotografije bavim i muzikom. Opisala je moje fotografije kao poetske, gotovo muzikalne. Oni su izuzetno prirodna, skladna i topla porodica. Pravo je zadovoljstvo biti u prisustvu tolike ljubavi i uzajamnog poštovanja, a posebno to dokumentovati. Kao veliki poštovalac istorije i tradicije, na njihov poziv da napravim prve fotografije princeze Marije gledala sam kao veliku čast i privilegiju“, kaže Ana-Marija.
Ršum me je pobedio u šahu
Posebno zabavno iskustvo je bilo raditi sa Ljubivojem Ršumovićem, kaže.
„Fotografisanje Ljubivoja Ršumovića je uvek izuzetno oplemenjujuće i zabavno iskustvo. Radila sam kao oficijalna fotografkinja Fondacije Ršum i imala sam priliku da provedem određeno vreme sa njim. To je neprocenjivo iskustvo jer sam pored fotografisanja imala privilegiju da izgubim nekoliko partija šaha od njega dok mi je prenosio svoje životne mudrosti. Ne znam da li će se ikad ponoviti neki Ršum, ali drago mi je da sam imala priliku da ovekovečim neke od trenutaka njegovog legendarnog života.“
Trema pred fotkanje Borke Tomović
Ana-Marija je uradila i prelepe fotografije glumice Borke Tomović.
„Borka Tomović ima posebno mesto u mom portfoliju i srcu, ona je prva poznata ličnost koju sam fotografisala. Bila sam dosta mlada i neiskusna tada, imala sam veliku tremu, a ona je imala mnogo empatije i razumevanja za to. Bodrila me je da pratim svoj instinkt i verovala je u moj talenat.“
Kaže da je inače dosta drugačije fotkati poznate u Srbiji od „običnih“ ljudi.
„Poznate ličnosti su na ‚ti‘ sa kamerom. Znaju kako da se postave sa više samopouzdanja, što ih čini autentičnim na fotografijama. Ipak, izazov je zabeležiti njihovu fotografiju na način koji do sada nije viđen, pronaći neki drugi ugao ili ih ubediti u svoju viziju – tu treba biti domišljat.“
Da je svakako domišljata, procenio je i – Vogue.
„Photo Vogue je projekat italijanskog izdanja koji omogućava fotografima da prikažu svoje radove i prave svoj lični portfolio na njihovoj platformi, ali u skladu sa njihovom estetikom. Urednica Vogue-a i njen tim pregledaju prijave, birajući fotografije koje ispunjavaju njihove kriterijume. To je način da fotografi budu primećeni u modnoj industriji. Trenutno imam nešto više od stotinak takvih fotografija i ostvarenu saradnju sa nekadašnjom urednicom američkog Harper’s Bazara Sarom Gor Rivs.“
Među tim fotografijama za Vogue je i njena omiljena.
„Ovo je moja omiljena fotografija koju sam napravila. Potpuno iskrena, jer je slučajna – kao i većina lepih susreta koje imamo u životu, bilo sa ljudima ili životinjama.“
Tu je i jedna fotka izuzetno uspešne, talentovane balerine i glumice Jane Nenadović.
„Na fotografiji sam želela da dočaram koliko smo žedni svetla u ovim tmurnim vremenima, poput cveta koji čeka sunce.“
Omaž Jungovoj senci
Jedna njena fotografija nastala je kao omaž Jungovoj senci.
„U njegovoj teoriji senka označava skrivene delove ličnosti koje odbacujemo ili potiskujemo. Ideja koju ova fotografija treba da prenese jeste da je važno istražiti svoju senku, suočiti se s njom i prihvatiti je sa razumevanjem u cilju razvijanja ličnosti. Inače, ostajemo kao Petar Pan – bez svoje senke, bez dela sebe, zarobljeni u Neverlendu.“
A kako je u Srbiji raditi posao kojim se Ana-Marija bavi?
„Fotografija je i dalje među najzastupljenijim poslovima u svetu, pa i u Srbiji. Postoji toliko žanrova i načina da se zaradi novac – samo je pitanje gde se pronalazite. Društvene mreže su svakako bitan alat u bilo kojoj sferi fotografije. Naravno, najveći izazov je da se u moru fotografa izdvojite i nađete svoju publiku. A kada je nađete, to je jedan od najlepših osećaja u ovom poslu.“
Otac prodao auto da bi mi kupio klavir
Zanimljivo je da je njena prva ljubav muzika.
„Imali smo gramofon u kući i mnogo ploča klasične muzike. Umela sam satima da sedim pored njega i vraćam numere koje su mi se sviđale. Uglavnom su to bili ruski kompozitori. Učenje klavira je došlo kao prirodni nastavak tog puta. Kako je u to vreme imati klavir bio luksuz, moj otac je videvši moju ljubav prema klaviru, prodao svoj automobil da bi mi kupio klavir. Nastavila sam svoje formalno obrazovanje u tom smeru, masterirala sam klavir na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i radim već nekoliko godina kao profesorka klavira u muzičkoj školi Stanković.“
Ana-Marijina porodica je sa majčine strane iz Jekaterinburga. Doselili su se 60-ih godina prošlog veka u Srbiju, gde je ona odrasla, ali pod jakim uticajem ruske kulture.
„Na svakom ćošku u kući bili su samovari, matrioške koje ovde zovu babuške. Pred spavanje su meni i bratu čitali ruske bajke i pevali ruske pesme. Naravno, zimi smo nosili tradicionalne ruske kape i često su nas vršnjaci zadirkivali zbog toga, ali meni su one i dan-danas nezaobilazan zimski detalj. Naklonost prema umetnosti nasledila sam sa te strane. Baba i deda su se i sami bavili fotografijom. Njihovu kolekciju analognih aparata ponosno čuvam, a svoj prvi fotoaparat dobila sam na poklon od njih.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
