Nataša Kovačević je u regionu postala poznata kao Njezvanova, Crnogorka bez dlake na jeziku koja nas u nekoliko rečenica natera da se nasmejemo, ali i zamislimo nad sopstvenim stavovima, navikama, porivima i stvarnošću u kojoj plivamo. Na Instagramu ima više od 160 hiljada pratilaca, a za Zadovoljnu otkriva šta stoji iza njenih najpopularnijih videa, kao i svoj recept za obračunavanje s dežurnim hejterima.
Nataša se već na startu ograđuje kao potpuno pogrešna osoba za priču o tome ko je i kakva prosečna Crnogorka, a predrasude s kojima se susreće tretira kao uobičajene u našim krajevima, nešto uz šta smo odrastali i naučili da živimo. Ovih dana, kaže, razmišlja najviše o predstojećim planovima za budućnost, kako u poslovnom tako i u privatnom životu. Deluje prilično smirena i pomirena, u odnosu na Instagram personu koju smo upoznali kao Njezvanovu, a onda saznajemo šta je pomera ovih dana.
„Ljuti me bezobrazluk i glupost ispraćena bezobrazlukom kad ljudi dođu s namerom da vam pokvare vibraciju, da na vašem prostoru i u vašem vremenu vas omalovažavaju, i misle da na to imaju pravo samo zato što smatraju da je to iskrenost. To me jako ljuti, i ja to zaista ne dozvoljavam, pa sam poznata po tome što takve stvari eliminišem sa svojih mreža. A intrigira me beskonačna inteligencija ljudskog tela, naročito otkad sam ostala trudna i sad u periodu dojenja za mene je to beskonačna fascinacija“, otkriva nam Nataša Kovačević, koja je pre nekoliko godina protresla region satiričnim snimkom o „betoniranju vagine“.
Sad nam preporučuje svoje horoskopske priče, a nedavno je izbacila dva videa, za koje kaže da su po njenom mišljenju i emociji koju je uložila – najznačajniji u „kolekciji“. Nisu baš smešni.
„Jedan se odnosi na to zašto ljudi imaju potrebu da lažu, u ovom slučaju konkretno o ženama i postpartumu i periodu trudnoće i dojenja, gde je bilo različitih reakcija, čak i nekih ljudi koji su u struci, jer kako sam ja zaboga rekla da sve žene koje kažu da im nije teško lažu, a to je potpuno promašena poenta. Ja sam zapravo ciljala na one žene kojima je takođe teško, ali koje svoju vrednost valorizuju kroz nepriznavanje da im je išta teško. Jer kroz predanje nam je nekako nametnuto da dokazujemo svoju vrednost kroz sposobnost, visprenost, netrpljenje raznoraznih nedaća. I onda se stvara jedna atmosfera da kroz osećaj pripadanja sve muke nekako bivaju lakše i mislim da je to samo po sebi lekovito u osećaju pripadnosti nekoj kategoriji kad znaš da nije samo tebi teško i da je neko izašao iz tog perioda na najbolji mogući način bude ohrabrujuće. Ali, eto, nisu svi shvatili taj video kako sam ja htela. I to je sve okej, nismo svi isti, nemamo svi iste kapacitete, percepciju, edukaciju, odgoj, filtere, dakle uverenja kroz koje sve to prođe da bismo mi na kraju nešto zaključili. Ja sam u svakom slučaju odgovorna samo za ono što sam ja rekla i napisala, ne i za ono što je neko shvatio“, podvlači Nataša, a kao posebno važan ističe i video koji je bio u vidu performansa, a u kojem je po telu ispisala uvrede koje dobija preko interneta.
„S lažnih profila pišu jako neke negativne stvari, mračne, nevaspitane i bezmalo i zlonamerne i zapravo sam htela da poentiram koliko je važan taj momenat onlajn bulinga kojem smo jako izloženi. Naročito ljudi koji se bave ovim poslom, ali ne samo oni. Svi smo izloženi podsmehu, uvredama, omalovažavanju, zlostavljanju. I mislim da bi bilo jako važno da govorimo o tome kao jednoj aktuelnoj temi na kojoj treba raditi – prvo na osvešćivanju iste, a onda na sprečavanju i sanaciji posledica“.
Čitate li komentare? Koliko vas uopšte dotiču?
Čitam komentare i one ljude koji vređaju, omaložavaju mene ili nekog drugog uglavnom blokiram, jer to mi je kao da mi je došao u moju kuću da me vređa. Ne dozvoljavam nikome da mi ugrožava tu jako lepu interakciju s ljudima koji me vole, jer mišljenja sam da ako vam se ne sviđa šta neko radi, što je potpuno legitimno, ili vam je nečiji rad dosadan, iritantan, nekvalitetan, logičnije je da samo zaobiđete tu stranicu. Ja nisam imala mnogo negativnih iskustava da se meni neko direktno obraća, ali desi se da moja majka pročita komentare kojekakve. U početku sam imala reakcije na to u smislu da mi bude krivo, pa budem tužna; znala sam da se preispitujem, pa čime sam ja to zaslužila, pa zašto mene ti ljudi ne vole… Vremenom sam radeći ovaj posao sazrela i došla do zaključka da se, prvo, niko ne sviđa svima; da svakog uobliči njegovo vaspitanje ili odsustvo istog; da ima ljudi koji se ispunjavaju omalovažavajući i vređajući druge ljude koji se bave bilo kojim poslom; da su to uglavnom ljudi kojima nedostaje ljubavi; i da vrlo često, ako bih pogledala ko je to napisao, ne bih ni mogla da se naljutim, jer uvek bude važnije ko kaže nego šta kaže. Svakako, mnogo je više poruka ljudi kojima sam stvarno pomogla i koje su moje poruke ohrabrile.
Kako je magistarka prava odlučila da postane instagramerka?
Što se tiče toga što sam magistar krivičnog prava mogu samo da naglasim da je to moja velika ljubav i velika strast i da jako volim svoj poziv i da ću se sigurno pre ili kasnije vratiti svojoj struci. U Instagram sam napravila jedan izlet koji je za mene bio plodonosan, usmerio me ka raznim iskustvima, doveo mi na put veliki broj raznih ljudi od kojih sam dosta naučila, ja to smatram samo obogaćenim životnim iskustvom. Ni u jednom trenutku nisam odlučila da budem instagramerka, već sam bukvalno iz nehata napravila Njezvanovu (smeh). Onda kad sam shvatila koliko je ljudi čuju, pokušala sam da koristeći nju, da progovorim o temama koje smatram izuzetno važnim za sve, a posebno mlade ljude na koje najviše influenseri imaju uticaja.
Pročitajte još:
Koja je najvažnija stvar o kojoj se najmanje priča?
Nezavisno od meridijana gde dešava priča, čini mi se da je najvažnija stvar o kojoj se zapravo malo govori to kako se osećamo, odnosno ljubav prema sebi, emocionalna inteligencija na kojoj bi trebalo poraditi još od najranijih godina. U našim edukativnim sistemima se jako malo pažnje posvećuje tome, a mislim da to kasnije izrađa razne probleme u kasnijoj dobi koje rezultiraju i anksioznošću depresijom, nesigurnošću u sebe, frustracijama… Mislim da je taj segment našeg mentaliteta gde se pokazivanje onoga kako se osećamo izjednačava sa slabošću nešto što bi trebalo iskoreniti. Gledala sam mnogo situacija kad jedna žena dođe kod druge i priča kako je njeno dete spavalo po celu noć, i nije imalo problema sa zubićima… Ide se dotle da su deca progovorila i protrčala sa par meseci. Imala sam parodiju i na to, kako je sin u prva četiri meseca napunio 15 godina i nikli su mu brkovi i skakao je udalj tri metra… Ta hiperbola se stalno provlači kroz moj izraz, kao sredstvo kojim pokušavam da prikažem te duple aršine koji su simptomatični za balkanski mentalitet i da se okrenemo istini kako prema sebi, tako i prema drugima. Mislim da je u istini sloboda, a da je sloboda jedini smisao postojanja.
Da li ste se nekad osetili previše izloženo?
Mnogo puta, naročito u situacijama koje su se ticale mog privatnog života i nekih ružnih događaja, kao kad sam izgubila trudnoću dosta kasno, kad mi je bio život ugrožen, u tom periodu kad sam želela da sakrijem da sam trudna žene koje su posumnjale slale su mi kojekakve poruke, imala sam situaciju da idem da kupim donji veš i cela radnja me prepozna i osetila sam se bukvalno razotkriveno, ili recimo kad mi je dete završilo u bolnici da me dočeka sestra od 50+ godina i u svoj toj mojoj izbezumljenosti od straha jer mi se dete guši, kaže: „Aha, ti si s Jutjuba, da te vidim kako izgledaš“. Koliko imam pozitivnih iskustva s ljudima i koliko puta je meni dalo snagu kad mi nepoznata osoba priđe i zagrli i da mi svoju ljubav, toliko sam imala i situacija kad sam morala da izađem pred kameru, a od mene je otpadalo meso koliko patim ili tugujem.
Vredi li?
Vredi, u suprotnom bih već odustala. U onom trenutku kad procenim da je izloženost veća od beneficija koje mi Njezvanova donosi, onda ću se povući.
***
Bonus video: Trikovi sa Nedelje mode u Parizu koje možete da ukradete
Pratite nas i na društvenim mrežama:
