Možete li da zamislite da se zovete Jelena Đoković?
Ne ta Jelena – to je jedna Beograđanka morala da doda na svoju vizit kartu. A šta može da bude razlog da tako nešto napišete na kartici koja po pravilu ima samo neophodne informacije za potencijalne saradnike – ime, prezime, zanimanje i kontakt?
Ispostavlja se da ne može drugačije ako se zovete – Jelena Đoković.
Na sam pomen tog imena i prezimena svi i u Srbiji i u celom svetu pomisle na suprugu najboljeg tenisera na planeti i globalnu direktorku Fondacije Novak Đoković.
Kako je Pjer
Ali postoji devojka koja se isto zove i preziva, a pripadnica je Gorske službe spasavanja. Ona sada za Zadovoljnu priča zašto nije lako biti Jelena Đoković.
„Ljudi me redovno pitaju kako je Nole, kako je Pjer. Jedno vreme sam imala svoju firmicu koja se bavila pakovanjem poklona i dekoracijom prostora i imala sam vizit karte. A to pitanje je postalo malo naporno, pa sam na karticama ispod imena i prezimena sitno dodala – ne ta Jelena Đoković“, priča naša sagovornica kako je probala da reši takve situacije, ali – bezuspešno.
Isto ime i prezime, isti i rođendan
Međutim, to nije sve. Ova priča je zaista posebna jer dve Jelene Đoković dele i isti – rođendan.
„Kad sam slavila 30. rođendan, imala sam stotinak gostiju, bila je velika žurka i sutra ujutru je neko doneo štampane novine. Sedim onako umorna od svega i vidim naslov – Jelena Đoković proslavila rođendan. Mislim se, bila je dobra žurka, ali da baš sutra ujutru izađe u novinama…“, seća se Jelena kako je saznala da su ona i njena poznata imenjakinja rođene na isti dan.
I sad je lako pretpostaviti kako se anegdote u njenom životu samo nižu.
Jednom prilikom na pumpi je uzimala elektronsku dopunu za naplatu putarine i greškom su joj uplatili veći iznos, pa je zvali da dođe da to regulišu.
„Bila sam na putu i, kad sam se vratila, najavila sam se menadžeru da ću doći. Stižem kod njih, oni svi ustreptali jer su mislili da dolazi Novakova žena. A prethodno su po matičnom broju počeli da proveravaju da li sam ja ta Jelena Đoković, videli prvih nekoliko cifara koje se poklapaju i odmah pomislili da je ona u pitanju.“
Jelena kaže da ne voli da mišljenje o drugima gradi na osnovu onoga što pročita u medijima, ali da bi joj bilo drago da upozna imenjakinju i da popričaju o zanimljivostima koje joj se dešavaju jer se zove isto.
„Mogu da pretpostavim kako je poznatima da nose teret popularnosti i ne bih se menjala nikada ni u jednom trenutku.“
Susret sa Novakovom mamom
Od Đokovića Jelena je za sada nakratko videla samo Noletovu mamu.
„Dok sam se bavila tim pakovanjem poklona, Novakova mama je došla da upakuje poklon za njega, pa je to bilo malo zbunjujuće. On je tada bio na početku karijere, osvojio je neki turnir i ona je bila uzbuđena, ali znam da joj je bilo bitno da se sve upakuje baš lepo.“
S druge strane, nije lako biti Jelena Đoković i jer se ona bavi vrlo odgovornim poslom – članica je Gorske službe spasavanja.
Članica Gorske službe spasavanja
„Mi smo udruženje građana, mi nismo služba pri državnom aparatu, mi nemamo budžet koji nam je neko drugi obezbedio, ali sarađujemo sa državnim nadležnim institucijama poput vatrogasaca i policije. Sve je po principu dobre volje, volontera, donacija. Ali pošto je posao prezahtevan, nas petoro se i profesionalno bavimo funkcionisanjem i razvojem GSS-a. Naravno, svaki naš član daje svoj doprinos, ali prevelika je odgovornost očekivati od volontera da rade te administrativne stvari, to je posao od osam sati dnevno“, kaže Jelena kojoj je posao zapravo i to puno radno vreme u kancelariji i spasavanje na terenu.
Taj izlazak na teren obično je spasavanje nekog ko se povredi na planini.
„Svaki član GSS pri apliciranju prolazi osnovnu obuku, prvu pomoć na nepristupačnim terenima, tu je osnovna tehnička obuka, orijentacija, provera fizičke spreme, dosta smo rigorozni po tom pitanju. Nakon tih prvih obuka i nekog vremena provedenog u GSS-u, svako može da se opredeli za ono što mu, uslovno rečeno, najviše leži ili ga zanima. To su obuke poput spasavanja u vertikalnim uslovima i slično i ja sam to naknadno prolazila“, priča Jelena koja ima i alpinistički kurs, a obučena je i za spasavanje iz jama i pećina.
Napominje da je glavno pravilo kako za planinarenje tako i za spasilaštvo – ne ići sam.
„Spasilaštvo je timski rad. Nikad ništa ne radimo sami i, kada nekog treba pomeriti, minimalan broj ljudi je četvoro i više u zavisnosti od povreda. Niko od nas ne pomera sam osobu od 100 kg.“
A sada kada je sezona skijanja krenula, to znači više posla za GSS.
„Kao i svake godine, već nekoliko decenija naši spasioci dežuraju na planinama i ski stazama. Navikli smo da nam je tada nešto veća gužva i da ima više posla, prosto zima je, hladno, nije isto kad ste na planini leti ili zimi. Osim toga, jedan broj skijaša, pa i bordera ume da preceni svoje mogućnosti i potceni stazu na kojoj se skija ili vozi bord. I eto. Ali srećom mi smo tu. Imamo zaista dugo iskustvo u zbrinjavanju povređenih na planinama i najbrže moguće ih predajemo ekipama Hitne pomoći ili Trauma centru.“
Ljudi nas zovu i zbog papagaja na drvetu
Jelena priča da Gorsku službu spasavanja ljudi zovu doslovno zbog svega i svačega.
„Zovu nas i zbog papagaja na drvetu, zovu nas kad se umore, krenu na pešačku turu i shvate da su se precenili. A ne shvataju da možemo da dođemo do njih samo peške i sprovedemo ih peške ili, ako su povređeni, biće u nosilima. Zaista se trudimo da uvek i svima pomognemo kada su ljudi u životnoj opasnosti, izgube se ili povrede na nepristupačnim terenima. I najveći broj puta nam je to i uspelo. Ali volela bih da ljudi znaju i zapamte da smo svi mi, pre svega, volonteri. Imamo svoje druge poslove, ovo radimo isključivo iz velike ljubavi i želje da pomognemo drugima, pa da se ne ljute na nas ako se nekada slučajno desi da procenimo da njihov poziv ipak nije za nas.“
A kako se ona odmara od svog zahtevnog posla?
„Regenerišem se uz dve malinoe, treninge, provodim vreme sa dečkom, ali šalim se kako imam samo Gorsku službu u životu jer je i moj momak spasilac GSS. Ipak, ne brinem mnogo kada ide u akciju jer oboje znamo gde su nam granice i prvo pravilo spasilaštva je da ne povrediš sebe. Držimo se svih protokola. Generalno taj posao je specifičan, ali mi smo svi jedna velika porodica.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
