Od Rudarskog fakulteta do tetoviranja.
Nevena je devojka koja je za svojih 29 godina završila Rudarski fakultet, ali u gradu rudara nije našla posao u struci, vratila se svojoj prvobitnoj ljubavi, pa se sada bavi tetoviranjem, gaji bebu, dok je muž uglavnom na prekookeanskom brodu. Ovo je njena priča.
To je najlogičniji izbor – tako je mislila Nevena Marić kada je upisivala Rudarski fakultet u Beogradu jer živi u Lazarevcu, gradu decenijama poznatom po rudarskom basenu Kolubara. Ali danas je ona daleko od svega toga.
„Kao dete maštala sam o sasvim drugim stvarima, u kojima generalno tehnički fakultet nikada nije bio u opticaju, ali život uvek odvede na neku drugu stranu i eto upisala sam Rudarski fakultet. O poslu nisam razmišljala preterano prve dve godine studija, ali već u trećoj je počela da se javlja povremena panika“, kaže za Zadovoljna.rs Nevena, koja je diplomirala 2020. godine.
Čim je završila studiranje, počela je da razmišlja o poslu, mada nije delovala odmah.
„Prošlo je sigurno šest meseci dok nisam počela da jurim i gledam da se zaposlim. Prvo korak je, naravno, bio biro za zapošljavanje, gde idem i dalje na svaka četiri meseca, da produžim rok. Nosila sam i uredno sređene papire u zgradu koja služi za zapošljavanje mladih ljudi poput mene. Ali avaj, nije bilo posla za mene.“
Razlozi su bili raznorazni.
„Govorili su, na primer, nema posla za žene, prošao je konkurs (koji niko koga ja poznajem nije video), zapošljavanje nije u toku i tome slično. Poražavajuće je. Bilo i ostalo.“
U početku je bila jako opuštena jer je mislila da je nemoguće da neko sa fakultetom nema posao. Ali kako je vreme odmicalo, neizvesnost je rasla.
„Ipak, nada poslednja umire, nikad se ne odustaje u mom slučaju. Nadam se poslu, s tim što sam odlučila da se ne vezujem toliko za Lazarevac i Kolubaru. Naravno da bih volela da radim u struci za koju sam se pripremala sve te godine, ali ako ne budem tu našla posao, naći ću ga na nekom drugom mestu.“
U međuvremenu, kao da je osetila šta će biti, Nevena je počela da se bavi tetoviranjem, još 2016, na trećoj godini fakulteta.
„Ceo život imam talenat za crtanje i to je jedino na ovaj način moglo finansijski da se iskoristi. Krenula sam kao totalno samouk artist, a sada mi je to glavna zarada.“
Prihodi su, kaže, promenljivi, zavisno od meseca u godini, budući da ljudi inače izbegavaju tetoviranje leti.
„U zimskom periodu može fino da se živi od toga, ali kasnije je već borba. Generalno, to je posao koji ispunjava zbog oduševljenja ljudi kad vide rezultat, ali nosi i bol u kičmi. Takođe, ume da bude jako bolno kada ljudi namenjuju tetovaže nekome koga više nema.
Nevena je u braku nekoliko godina i ima jednogodišnjeg sina. Njen muž Branko dobar deo godine nije tu jer radi na brodu.
„Kada mama tetovira, tata ga čuva, kad je tu, a kad nije, babe i dede preuzimaju kormilo, ali uglavnom on je prioritet i on diktira tempo. Tata je pomorac i dosta vremena provodi na okeanu popravljajući motore na brodovima.“
Ta razdvojenost, priznaje, nimalo nije laka.
„On je meni najveća podrška i, da nije te podrške i tolikog razumevanja, ništa od ovoga ne bi imalo smisla. Ne mogu da lažem i da pričam kako nije teško, neizmerno je teško, ali trenutno je neophodno. Jeste većina obaveza na meni, ali sve je stvar rutine i, ako se dobro organizuješ, sve se može.“
I sada kad se sve sabere i oduzme, gde Nevena vidi sebe i svoju porodicu u budućnosti?
„Što se tiče daljih planova, možemo da razgovaramo o bliskoj budućnosti. Tata ide i dalje na brod, mama i dalje tetovira. Jako bih volela da se steknu neki uslovi da ne mora više da se putuje preko okeana, već da se ovde živi od koliko-toliko normalne plate. A kad me pitaju gde se vidim za pet godina, volela bih da sam ovde zajedno sa svojom porodicom, sa bar još jednim detetom, zaposlena i uporedo u studiju gde tetoviram. Nije puno, ali je lepo.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
