Milici Mihailović (36) iz Čačka ceo život se vrteo oko hrane, hrana ju je kontrolisala. Onda je za pola godine smršala čak 57 kg. Sada, godinu dana nakon toga, ona za Zadovoljnu priča koliko je zapravo teško ono što dolazi posle.
Oduvek je bila gojazna. Kada bi ranije bila na dijeti, lako je gubila kilograme, ali bi ih još lakše vratila. Zavaravala se neko vreme da nije strašno, ali kolena su je bolela do suza, nije mogla niz stepenice. Kada je pre dve godine stala na vagu i videla broj 137, doživela je šok.
Presekla je i rešila da se izbori sa svojim problemom. Nije bilo lako, ali vremenom nije više bila zavisna od hrane, bila je na dobrom putu, uz nov zdrav režim ishrane otkrila je kako skinuti kilograme. Onda su stigle nove muke i izazov kako te kilograme ne vratiti ponovo.
“Najteži momenat je bio kada sam pomislila da stvari mogu da držim pod kontrolom. Imala sam jednu terapeutkinju koja me je ubeđivala da nisam ista osoba kao nekad i da slobodno mogu da počnem da jedem sve, ali umereno. Kakva greška! Verovatno sam nju i izabrala da bi mi rekla ono što je moj zavisnički um želeo da čuje, a to je da smem ponovo da jedem sve ono što me dovelo do 137 kilograma“, seća se Milica.
Prihvatila sam da sam bespomoćna
Mesecima se mučila. Teško joj je bilo.
„Onda sam shvatila da nikada neću moći da jedem kolače, torte, čokoladu, keks, sladoled. Kada počnem da jedem satkiše, jednostavno ne mogu da prestanem, a kada prestanem da jedem, opsesivno razmišljam o tome da počnem ponovo da jedem… Prihvatila sam da sam bespomoćna kada je hrana u pitanju. I krenula sam ispočetka“, priča Milica za Zadovoljnu.
Sada kaže da je ta njena bitka zapravo duhovni put.
„Ako mislim da budem apstinentna od šećera i prejedanja, potrebno je da imam poverenja da će sve biti u redu. Kada sam shvatila da sam dotakla dno i da ću umreti od debljine i da ne mogu da prestanem da jedem, uprkos tome što znam da je to za mene pogubno, pomoć sam pronašla u molitvi. Znate, kada prihvatimo da smo nemoćni pred hranom i da ćemo zauvek biti zavisnici, onda smo spremni da potražimo pomoć. Sad osećam mir i meni je to dovoljno.“
Bez šećera i brašna
Milica danas ima tri obroka dnevno i ne jede ništa između.
„Ne jedem šećer, ali ponekad pojedem nešto što sadrži brašno. Svakome bih preporučila da za početak izbaci šećer i brašno, da jede tri obroka, koliko stane u tanjir. Kasnije možete ponovo preispitati listu namirnica koje smete da jedete, one koje smete umereno, kao i one koje ne bi trebalo uopšte da jedete kako se ne biste prejedali. Svi smo različiti.“
Ona priča i šta sve obuvata njen jelovnik za održavanje kilaže.
„Na mom meniju ima voća, povrća, mesa, nešto više žitarica nego u periodu gubljenja kilograma… Ja imam još kilograma viška, ali sada idem polako i jako sam zadovoljna.“
Kaže i da, kad je održavanje kilaže u pitanju, neophodno je da se oslobodimo strahova i ogorčenosti. Da ih ne zadržavamo u sebi jer taj luksuz ne možemo sebi da priuštimo.
„Te emocije nas vraćaju prejedanju i nisu nam potrebne. A ako osećam mir, onda ne zatrpavam emocije hranom. Jedem onoliko koliko mi je potrebno.“
Najbolje je što sam pala na dno
Ipak, to nije nimalo lako, pa je, kako kaže, bilo potrebno više puta napraviti veliko spremanje.
„Bila sam hrabra i suočila sam se sa svojim velikim strahovima, naučila sam da kažem ne. Večina gojaznih to nije u stanju. I to ih drži u gojaznosti. Mi zavisnici od hrane i prejedanja volimo da ugodimo drugima. Da budemo ono što mislimo da ljudi žele. I na tom putu izgubimo sebe. A sada sebe mogu da pogledam u ogledalo i drugi me više cene. I ja još uvek otkrivam sebe. I to je nešto prelepo.“
Danas kad se osvrne na svoj put mršavljenja, jasno vidi šta je najveća lekcija.
„Mislim da je najbolja stvar što sam pala na dno. Što sam u jednom momentu počela da vraćam kilograme. Tada sam definitivno shvatila koliko je moje stanje ozbiljno. I prihvatila sam u potpunosti život po novim pravilima. Volim svoje greške jer su one pomogle da shvatim ko sam. Ja nisam savršena. Neću nikada ni biti.“
Kaže i da zavisnici od hrane ne smeju da dozvole sebi taj luksuz da zadržavaju strah, ljutnju, ogorčenost.
„To dalje vodi ka samosažaljevanju i novom krugu prejedanja. Dakle, najteže je bilo ostaviti prošlost iza sebe. A većina gojaznih ima težak život i puno razloga za ljutnju na nekog.“
Milica je zato sada ponosna na sebe što je istrajala, ali ističe i da to nije borba sa kilogramima.
„To je preuzimanje odgovornosti za svoj život. Shvatila sam da moram da izgradim sebe kao drugačiju osobu kako se kilogrami i prejedanje ne bi vratili. Puno sam radila na tome da shvatim šta želim da radim, na koji način, kako da se suočim sa svim onim stvarima koje su u meni izazivale strah i ogorčenje. I trudim se da budem potpuno iskrena sama prema sebi, koliko je to moguće. Kada ovako živim, nemam želju za prejedanjem.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: POSNA DIJETA
