„Uradila sam to zbog svoje budućnosti.“
Ja to mogu – tako je Marina Šepi iz Novog Sada nazvala svoj projekat za mršavljenje. I pokazala je da može ono što mnogima deluje kao pusta želja – da se jednog jutra probude u telu o kakvom su sanjali.
Za godinu dana Marina je skinula neverovatnih 50 kilograma. Sada za Zadovoljnu ona priča šta je ključno kod operacije smanjenja želuca, kako izgleda njen jelovnik, ali i šta s viškom kože.
Za početak, Marina priča kako se oseća danas, 50 kilograma lakša.
„Kada se danas pogledam u ogledalo, uvek imam osmeh na licu, iz kog god ugla da se gledam. Ja sam se na operaciju i odlučila jer mi se više nije dopadalo ono što sam videla u ogledalu. Oduvek sam bila gojazna, još kao dete, ali sam došla do jedne tačke kad više nisam mogla da prepoznam sebe. Ja i dalje imam višak kilograma, ali mišljenja sam da izgledam baš onako kako treba. Kada vam se dopada vaš odraz u ogledalu, ponašanje i stav su odmah drugačiji“, kaže Marina i dodaje da sa samopouzdanjem nije nikad imala problem jer je to više stanje uma.
Cena operacije 3.250 evra
A kako je izgledao ceo proces, od pripreme, do oporavka, ali i smeštaja i cene?
„Operisala sam se u Turskoj i sve se odigralo veoma brzo. Znala sam da sam dobog zdravlja i iz tog razloga mi nisu bile potrebne neke dodatne, specijalne analize. U cenu operacije su bile uključene sve moje aktivnosti od sletanja u Istanbul (prevozi kolima od aerodroma do klinike, bolnice, hotela i opet aerodroma ; analize krvi, pluća i srca ; operacija ; suplementi i lekovi za prva tri meseca nakon operacije ; hotel nakon operacije i prisustvo jedne osobe – podrške) do polaska kući. Jedini dodatni trošak je bila povratna avionska karta. Konkretno moja operacija, takozvani gastric sleeve, iznosila je 3.250 evra.“
Operisana je u privatnoj bolnici koja je, kako kaže, bila kao hotel.
„Bilo je izuzetno prijatno biti u jednom modernom kompleksu, sama u sobi sa osobljem 24/7 na raspolaganju. Nakon operacije sam ostala u hotelu, a potom sam se vratila kući. Operisana sam laparaskopski i nije bilo nikakvih komplikacija. Bilo je jako teško kada sam se probudila nakon operacije, bolovi su bili nesnosni, pogotovo u plućima. Ali svakim danom je bilo sve lakše. Kada sam kretala iz Istanbula, osećala sam se kao da se ništa nije desilo, jedino sam imala stegu u glavi kako će da prođe let jer sam bila sama.“
Marina kaže da je nakon operacije ključno slušati apsolutno svaki savet lekara, i što se tiče terapije (lekovi, injekcije, vitamini), i što se tiče ishrane. To su, kaže, tri meseca ozbiljne discipline kako biste sačuvali svoje zdravlje i kako ne bi bilo komplikacija.
Naša sagovornica otkriva i šta je bilo najteže, postoji li nešto na njenom putu zbog čega bi sada možda dvaput razmislila.
„Najteže je bilo to što sam bila sama u Turskoj, što nisam povela pratnju. To nije bilo planirano, planovi su se izjalovili u poslednjem trenutku. Jedino što mi je jako falilo tamo je da imam nekog svog uz sebe od momenta kada su me vratili u sobu, pa do samog kraja. Psihološki je to bio veliki poduhvat. Inače, nikad nisam zažalila što sam se odlučila na to.“
Ishrana pre i posle operacije
Jako bitan deo ove Marinine priče je kako je izgledao njen jelovnik pre, a kako posle operacije smanjenja želuca.
„Pre operacije sam konstantno bila na nekim dijetama i specijalnim režimima ishrane. To je toliko uzelo maha, jer je trajalo ceo život skoro, da sam ja demonizovala neke namirnice i trudila se stalno da ih izbegavam, dok ne bih došla do tačke pucanja, kada sam ih jela u ogromoj količini. Dakle, iz krajnosti u krajnost. Nakon operacije sam prvih mesec dana jela samo tečnu hranu – određene namirnice. U drugom mesecu je bila kašasta hrana, isto samo određene namirnice. U trećem mesecu sam počela da jedem čvrstu hranu i sa svakim mesecom sam uvodila neku novu namirnicu. Danas, godinu dana kasnije, jedem apsolutno sve.
I sada tih godinu dana kasnije, Marina ima 50 kg manje nego kada je pošla za Istanbul.
San je, čini se, ostvaren. Ali kakvo je stanje sa kožom posle tolike transformacije jer to je česta pojava kod onih koji dosta smršaju – masne naslage nestanu, ali ranije rastegnuta koža je tu.
„Problem postoji ako ga vi kao takvog vidite. Ja sam stava da bih pre da imam višak kože nego onoliki višak kilograma. Trenutno imam višak kože na rukama, ali to me ni u jednom momentu ne sprečava da nosim kratke rukave ili bretele.“
Hrana više ne može da me kontroliše
Posle svega Marinin život se dosta promenio. Nije u pitanju samo nov konfekcijski broj već i drugačiji odnos sa ljudima oko nje.
„Promenio se moj odnos prema hrani. Više nemam strah od toga da li ću se ugojiti ako nešto popijem ili pojedem. Dajem sebi prostor da se hranim izbalansirano i više nisam rob ishrane. To je veliki teret koji sam skinula sa sebe. Više nosim haljine i mnogo lakše podnosim vrućine (pošto živim na jugu Francuke gde su leta prenaporna). S druge strane, postala sam zimogrožljiva, što nikad nisam bila. Na svet gledam isto kao i pre, sa mnogo optimizma. Mene moji kilogrami nikada nisu u tome kočili. Što se tiče ljudi, sa prijateljima nikad to nije bio problem, ali prija što u familiji više nije tema na svakom okupljanju ‚koja dijeta radi posao‘. Ne dozvoljavam da mi iko kaže ili daje sugestiju koliko bi još trebalo da smršam. Ti saveti su me i doveli do totalnog poremećaja u ishrani.“
Marina otkriva i šta je posle svega naučila.
„Hrana može ozbiljno da nas kontroliše ako joj to dozvolimo. Čuli smo već mnogo puta da je najbitnije za sve imati meru i ja se stopostotno slažem sa tim. Od kako imam meru u ishrani, hrana više ne može da me kontroliše, niti da izleči neke moje loše emocije. Broj na vagi nas nikako ne definiše, već ono što smo u biti – naš stav, vaspitanje, dostignuća i odnosi.“
Za kraj, ona ima poruku za sve one sa problemom gojaznosti koji se pitaju da li da se operišu.
„Operacija je veoma ozbiljna stvar i ta odluka se ne donosi preko noći. Zbog mojih dobrih rezultata bih je preporučila svakome ko ima višegodišnji problem sa velikim viškom kilograma. Mentalni rad je izuzetno bitan, isto koliko i fizički. Treba da se pomirite sa tim da ćete jesti možda i manje od nekog deteta i to je ljudima koji su navikli puno da jedu najveći problem. Lepo je smršati za godinu dana 50 kilograma, ali zapitajte se šta posle kad prestane restriktivni režim. E zato sam se operisala, zbog budućnosti.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
