Koliko nas je tokom pandemije korone pomislilo – samo da ovo prođe i menjam sve iz korena, odrediću sebi druge prioritete, ostvariću svoje želje, jedan je život. A koliko nas je to zaista sprovelo u delo nakon što je pandemija prohujala, nakon što smo doživeli neka prelomna životna iskustva koja nam otvore oči? Marina Crnobrnja iz Vršca je jedna od tih retkih koji su uspeli, a svoju čudesnu priču je podelila za Zadovoljna.rs.
Marina je rano ušla u brak i nije imala priliku da studira, što je jako želela. Onda joj se tokom korone dogodilo mnogo toga, potpuno je promenila svest o sebi i životu i rešila da svaki novi dan bude nova priča.
„Rešila sam da završim fakultet i, dok mi je jedan sin krenuo na master studije, drugi na prvu godinu fakulteta, najmlađi u peti razred osnovne škole, ja sam upisala jedan, pa drugi fakultet, prvo Geštalt akademiju za psihoterapiju, pa Akademiju za humani razvoj – socijalni rad.“
U tim trenucima trebalo je naći novac da se ne optereti kućni budžet, a jedino što je Marina znala je da voli život i ljude i da možda može da proba da radi nešto što ima veze sa telom i telesnim procesima. Tada je radila kao instrumentarka operacionog bloka u bolnici u Vršcu, što je kako kaže, vrlo teško, stresno, ali jako lepo i plemenito zanimanje.
„Uz podršku nekih lekara krenula sam u edukacije o masažama i anticelulit tretmanima. Dovela sam sistem limfnih drenaža i anticelulit tretmana do izuzetno visokog nivoa za godinu dana.“
Oko sebe je imala još par koleginica koje su takođe imale motiv da rade još nešto.
„Na kraju smo od 24 m2 stigli do prostora od 170 m2 celog sprata jedne privatne bolnice. U timu nas ima šest sa još par članova. Sve smo majke, sa po dvoje, troje dece, sve smo rano krenule u život u kom nije bilo nas i eto. Sada sve idemo ka ostvarivanju svojih snova. Za godinu dana rada napravili smo pravi bum i moj san da La Bellezza bude moja oaza gde ću zaraditi parice za studije dobila je dimenziju jednog salona za negu i održavanje tela sa konceptom ‚uređivanja od glave do pete‘“, kaže Marina.
Ali između svega toga što nam priča ima toliko nedaća, od kredita, zaduživanja, presipanja, dovijanja, do divnih rezultata na kraju.
A kako je sve krenulo?
Ključnu ulogu u svemu je, kaže, imala njena odluka da se vrlo rano uda i postane mama.
„Jedno od najlepših iskustava koje sam imala u životu je svakako to što sam majka, sada već odraslih sinova. Za supruga sam se udala posle dva meseca zabavljanja, sa samo 18 godina. U 19. godini sam rodila svoje prvo dete, u 21. drugo i u 30. treće. U međuvremenu smo suprug i ja sazrevali zajedno, odgajali decu i pokušavali da se ostvarimo u poslovima kojima smo se tada bavili.“
Kad je shvatila da lutanje između poslova u privatnom sektoru ne donosi benefite, odlučila je da život mora da se menja.
„Nesreća nagle smrti mog oca je bila okidač da se odvažim i uplovim u sasvim suprotan svet od onog u kom sam bila do tada. Radila sam kao administrativna službenica skoro 14 godina, a onda posle emotivnog kraha i udarca koji je moja porodica pretrpela, odlučila sam se na osnaživanje sebe i okretanje u drugom pravcu.“
U trenutku kada je Marina izgubila oca, njen suprug je oboleo od dijabetesa, a njegovi roditelji, koji su joj uvek bili ogromna podrška, takođe zdravstveno oslabili. Osećaj bespomoćnosti da zbrine ljude oko sebe je bio motiv da se odluči na medicinu.
Završila je medicinsku školu nakon srednje biotehnološke. Bio je to, kako kaže, ulazak na njeno pravo mesto, iako je prekvalifikacija iz administrativne službenice u medicinsku sestru bila vrlo zahtevna.
Prva epizoda njene potpune promene bila je završena.
Najteži deo pokušaj preseljenja u Nemačku
Onda je s porodicom pokušala da ode u Nemačku.
„Tu bih sebi dala aplauz danas, jedna epizoda života koja je bila moja najveća trauma, dve pune godine i koji mesec više odlazaka i dolazaka, gledanje sinova preko Skajpa i Vajbera je bio deo dana kada ne znam da li bi mi bilo lakše da ih gledam ili da ih ne vidim. Odluka da ja ne vidim sebe daleko od njih niti njih u stresu tako velike promene vraća me nazad u Srbiju. I tu shvatam koliko mentalno mogu da budem jaka, ali s druge strane, koliko moje telo zapravo trpi posledice stresa.“
Marina se vraća u Opštu bolnicu u Vršcu i tu dobija mesto instrumentarke u operacionom bloku. To mesto i rad u takvom okruženju bilo je okidač da kasnije počne da se bavi masažama i anticelulit tretmanima.
„Organizovanost, pedantnost, preciznost, stabilnost, snaga, to su sve odlike žene koja prati jednog hirurga u operacionoj sali i u takvom timu sam zaista iskalila sebe, videla koliko ne znam i koliko znam, tu sam dobila temelj svog znanja, tu sam stekla disciplinu življenja, za šta ću zauvek biti zahvalna nekim od tih žena. Beskrajno sam zahvalna glavnoj sestri ove jedinice koja je umela dobro da sluša, dobro da uči i dobro da kritikuje. Zahvaljujući njenoj podršci u nekim trenucima, ja sam danas ovo što jesam.“
Tako je druga epizoda promene završena.
Lepotu psihoterapije otkrila u vrtlogu korone
„Prvi susret sa psihoterapijom nastupa u tom periodu života, otkrivanje tog sveta je za mene bio blagoslov. Dolazi nam 2021. godina i tu kreće vrtlog u kom se ja gušim u svojoj profesiji. Susret sa kovid pandemijom kod mene osvešćuje to kako smo nemoćni pred smrću. Bili smo izuzetno izloženi traumama, izvršavali smo zadatke koji su nam zadavali lekari, a u suštini ni oni ni mi nismo bili sigurni koliko je veliko i sa čim se zapravo susrećemo. Momenti u kom ljudi umiru preda mnom, njihove priče, njihove poslednje reči, nemogućnost da poslednje što vide bude neko od njihove porodice a ne mi, ja u belom skafanderu sa vizirom i naočarima, slika sa kojom odlaze, panika i neko nepoznato biće u belom odelu… I danas pamtim njihova imena, neke rečenice, neke gestove koje mislim da ću pamtiti celog života.“
U tom periodu su živote izgubili i neki njoj dragi ljudi i strahovi da sve to ne bude deo njene priče budilo je paniku koju nije smela da pokaže, ni na poslu ni kod kuće.
„Jedan od najvećih bolova na duši bilo je to što je u tom periodu moj najstariji sin studirao u Sloveniji. Niti sam mogla tamo, niti on ovamo, a u trenutku kada on oboljeva od korone bilo je najgorih sedam dana mog života. Gledala sam ga preko telefona, osluškivala disanje, osećala nemoć.“
U tom periodu shvata koliko promena se dešava na ljudima i u ljudima. I tu prvi put sluša o geštalt psihoterapiji i odlučuje da to što želi u životu – podrška koja nije opipljiva, fizička već ona koja osnažuje i ohrabruje dušu, psihu. Polako uviđa kolika je važnost mentalnog zdravlja da bi čovek bio jak i spreman da se suoči sa svakodnevicom.
Onlajn era i rad na daljinu olakšali su joj odluku da krene sa edukacijom jer zbog obaveza na poslu i dece nije bilo lako odvojiti vreme ni za sebe, a naročito za studiranje.
„Uspela sam da prođem prijemni, ali je problem bio moj nivo obrazovanja, trebalo je da imam visoko obrazovanje da bih mogla uopšte da uđem na edukaciju i eto je epizoda broj 4 – odlučujem se za upisivanje fakulteta jer ne želim da me išta ometa u cilju koji sam postavila sebi. Između psihologije i socijalnog rada bilo je vrlo lako izabrati. Moja ratobornost i temperament su više naginjali pozivu socijalnog radnika. Nasmejala bih se na to sada, ali zaista je bilo tako.“
Sinovi su bili oduševljeni tom idejom, podrške nije manjkalo, iako nije išlo nimalo lako.
„Izuzetno je teško uklapati posao i studiranje, naročito ispite, gde nemate prava na benefite jer ste zaposleni student. U tom momentu odlučujem da napustim operacioni blok i da potražim posao u neuropsihijatriskoj bolnici u Vršcu jer sam smatrala da su tu ljudi kojima bih mogla da pomognem. To je jedan vrlo stresan period mog života, ali promena je na pomolu, a sreća je bila što su u tom trenutku na vodećim mestima te ustanove bile žene, dve dame koje su bile upravo ono što mi je trebalo – jake, snažne, sposobne žene koje su me videle onakvom kakva jesam.“
Od potrebe za dodatnim novcem za studije do sjajnog biznisa
Tako i dolazimo do onog dela kad Marina pokreće privatni biznis.
„Troškovi oko dva moja fakulteta, studija sinova i svakodnevnog života za naš kućni budžet nisu bili realni. I pomislih šta ja znam da radim što bi moglo da doprinese budžetu. Jedino čime sam tada raspolagala bilo je osnovno znanje o telesnim procesima sa kojima sam se srela radeći u operacionom bloku. Tako sam rešila da malo masiram i pomažem osobama sa prekomernom kilažom.“
Početak je bio težak, prvo treba naučiti mnogo, treba probati, treba zainteresovati ljude, pronaći put do klijenata u jednom malom gradu gde svih sadržaja ima.
„Kada započinjete neki posao, vrlo je teško ako nemate finansijsku potporu. Bilo kakav vid kreditiranja ne dolazi u obzir ako nemate dve godine rada i neki promet, tako da sam se dovijala na razne načine. Okidač je bila prodaja medicinskih uniformi, prvo vucaranje kesa i kofera po bolnicama, a onda i neka radnjica koja nažalost nije dugo opstala u našem gradu. Odatle je došao neki početni kapital, ali nedovoljan… Investiranje je bilo ogromno, a potencijal da se neko pojavi na vratima i kaže ‚hoću ti da me radiš‘ je bio minimalan.“
Prva mušterija u salonu – njena direktorka
Marina je srećom oko sebe imala par žena koje su se rado ponudile da nov biznis isprobava na njima.
„Prva osoba koja je ušla u moj salon i poklonila mi poverenje je bila tadašnja direktorka ustanove u kojoj radim i mogu reći samo to da je to žena-snaga. Ulivala je toliko dobre energije i inspirisala. Sledeća je bila prijateljica koja je takođe jedna jaka žena u svom privatnom biznisu. I tako su počele da se ređaju žene borci, žene sa fenomenalnim životnim pričama. Onda sam počela da uviđam da sam zapravo okružena divnim ženama i koliko je ovaj grad bogat kvalitetnim ženama.“
Tim zdravstvenih stručnjaka za uređivanku od glave do pete
I od „malo masiranja“ danas je Marinin biznis sjajno narastao, a njeni strahovi o tome kako sutra polako se brišu.
„Moje znanje se proširilo uz pomoć lekara koje redovno gnjavim pitanjima. Zašla sam prilično široko u domen anticelulit programa. Imamo izuzetno lepe rezultate u radu, mnogo zadovoljnih klijenata. Sa ponosom mogu da kažem da su u našem timu od nas devetoro jedan lekar, jedan nutricionista, pet medicinskih sestara i dve predivne žene koje takođe rade ovaj posao kao dodatnu delatnost. Naš salon je specifičan po tome što ćete u njemu naići na ogromnu podršku i znanje iz ugla zdravstvenih radnika. Svaki proces koji se dešava u vašem telu ili na telu mi smo tu da prepoznamo i da na vreme reagujemo. Sarađujemo sa hirurzima, dermatolozima, gastroenterolozima, ginekolozima, fizioterapeutima.“
Zato njihovi stolovi za masažu nisu kao drugi.
„Otkrivali svo svašta, od ventralnih hernia, preko limpfoedema, do promena na koži, noktima. Kada uđete u ovaj salon, vi ne negujete samo svoje telo, već vas mi posmatramo tako da je svaki problem rešiv ako ga otkrijemo na vreme.“
Marina je tako od potrebe da zaradi dodatni keš stvorila jednu predivnu veliku priču. A da sve bude zanimljivije, tu nije kraj.
„Ideja je da ova priča živi, da ja završim svoje školovanje, da prenesem svoje znanje na još ljudi u svom timu i da onda mogu da se povučem i ostanem samo kao psihoterapijska podrška svima kojima je to potrebno.“
Na kraju, šta bi ona rekla onoj sebi koja se rano udala, rodila decu i u svojoj četrdesetoj počela da ostvaruje snove?
„Rekla bih joj bravo. I svim ženama koje su oko mene i iza mene kao podrška u ovoj priči rekla bih hvala što postojite i što ste mog života deo. Hvala porodici koja ima sluha za moja česta odsustva jer ja svakog dana u nedelji radim 10 do 12 časova. I svima koji se plaše da naprave korak u sutra rekla bih da nađu sebi jednog dobrog psihoterapeuta.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
