Kraljica Marija je nosila patike, vozila automobil i govorila pet jezika

Podeli:
Marija Karađorđević Foto:Wikipedia

Kraljica Marija Karađorđević je bila simbol lepote, humanosti i poznata kao najvoljenija kraljica.

Marija Karađorđević je bila kraljica Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije kraljica Jugoslavije, kao supruga kralja Aleksandra od 1922. do njegovog ubistva 1934. godine. Rodila je Petra II, poslednjeg vladajućeg jugoslovenskog kralja, kao i još dva sina, Tomislava i Andreja.

Dobila je ime po svojoj baki po majci, Velikoj kneginji Mariji Aleksandrovnoj od Rusije, a u porodici je bila poznata kao Minjon da bi se razlikovala od svoje majke – kraljice Rumunije. Bila je potomkinja princa Karla Antona od Hohenzolerna i Ferdinanda II Portugalskog, kralja Portugalije sa očeve strane, a sa majčine od Viktorije Hanoverske, kraljice Ujedinjenog kraljevstva i ruskog imperatora Aleksandra II Nikolajeviča.

Tokom Prvog svetskog rata je zajedno sa svojom majkom i svoje dve sestre radila kao medicinska sestra. Bila je obrazovana, govorila je pet jezika, a naš narod je osvojila jednom rečenicom.

Naime, nakon što je hiljadu članova pevačkih društava otpevalo ‘Pozdrav kraljevoj verenici’, specijalno komponovanoj samo za nju, mlada kraljica je sa balkona Starog dvora uzviknula: ‘Ja vam od srca blagodarim!’

Nosila patike i krpila čarape

Njen pristup dvoru nije bio konvencionalan, te je sa običnim narodom komunicirala kao da su na njenom nivou, što ju je uzdiglo do mitskih razmera u njenim očima. Često su je viđali kako sedi u parku i krpi dečije čarape, a u šetnju je često išla u običnim ‘bata’ patikama, kakve su tada žene nosile.

Vozila je i kola

Jedna je od retkih žena koja je imala vozačku dozvolu, ali ne samo to – ona je bila istinski ljubitelj automobila. O njenoj strasti prema automobilizmu mnogo se pisalo, a o tome svedoče i dnevnici njene dvorske dame u kojima su opisane brojne vožnje po Beogradu, Bledu, primorju, kao i članci iz dnevnih novina koji su izveštavali o kraljičinim izletima sa porodicom. Pamte se i njene „maratonske vožnje“ na relaciji Beograd – Bukurešt i Beograd – Pariz, koje i danas predstavljaju izazov za vozača.

Bila je i čest šofer svom suprugu kralju Aleksandru, a čak je bila izabrana za najvišeg pokrovitelja Automobilskog kluba Kraljevine SHS sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Ljubljani i Zagrebu.

Posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. ostala je da se brine o sinovima i sprema Petra da preuzme kraljevsku ulogu kada postane punoletan. Kada je kralj Petar II stupio na vlast 28. marta 1941. ona je postala kraljica-majka. Petrov brak sa grčkom princezom Aleksandrom, koji je sklopljen u proleće tri godine kasnije, trajno ju je, kako kažu, otuđio od najstarijeg sina.

Po humanosti je najviše pamte

Nakon udaje, osnovala je Fond za pomoć siromašnoj, bolesnoj deci, starima i nemoćnima, a kasnije je ceo svoj život u izbeglištvu, tokom i posle Drugog svetskog rata, posvetila angažovanju u humanitarnim organizacijama kao što su Komitet Crvenog krsta Jugoslavije i Društvo Svetog Jovana. Preko njih su slati paketi i razna druga pomagala našim ljudima, kako u zemlji, tako i u koncentracione logore širom Evrope i emigrantima koji su posle rata došli u Veliku Britaniju.

Tokom Drugog svetskog rata više od 200.000 naših ljudi je internirano u logore u Nemačkoj, Norveškoj, Italiji, Poljskoj i drugim zemljama, a kraljica Marija je poslala pomoć u komitet Crvenog krsta. Ona nije stavljala svoje ime na pošiljke, da Nemci ne bi otkrili prave pošiljaoce, već samo Mariju K. Đorđević, ali naši ljudi su znali od koga dolazi pomoć.

Po završetku Drugog svetskog rata, kraljica je shvatila bolnu istinu da se ni ona ni njena deca ne mogu vratiti u zemlju. Komunistička vlast je za sve nedaće rata krivila porodicu Karađorđević. Nikada se nije obraćala novim vlastima u Jugoslaviji tražeći bilo kakvu pomoć. Kraljica je tokom rata veći deo svog života provela na salašu Old Mild i sa sinovima sa Tomislavom i Andrejem mirnim seoskim životom. Sinovi su se bavili poljoprivredom, dok je kraljica radila kućne poslove, a u slobodno vreme slikala je i vajala.

Lekovi koje je koristila kraljica Marija bili su veoma skupi, pa je morala da proda svoj nakit. Godine 1960. aukcijska kuća „Sotbi” je stavila na prodaju svoju veličanstvenu dijademu sa 875 kamena, koja je dizajnirana u carskoj Rusiji. Kraljica je na aukciju poslala i veliki dijamantski broš, izrađen u obliku srpskog belog orla, koji joj je poklonio kralj Aleksandar. Dijamantska tijara sa brošem prodata je za 10.800 funti.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram