Kako sam prestala da koristim dezodorans

Moj prvi susret sa dezodoransom bio je otprilike u šestom razredu u ženskoj svlačionici. Ne mogu reći da je tada bilo mnogo potrebe za tim, ali u jednom trenutku sve devojčice počele su da nose dezodoranse sa sobom i da ih koriste čak i nekoliko puta u toku dana. Samim tim, kako ulazimo u pubertet i tela nam se menjaju, u startu smo kožu navikavale na ove hemijske pomoćnike. Veštački mirisi krastavca, aloje, ljiljana, kokosa i mnogih drugih ispunjavali su prostorije škole.

Ne mogu reći da je tada bilo potrebe za tim, ali strah od toga da ne „smrdimo” je preovladao. I vladao je do nedavno.

Kako dezodoransi obično samo namirišu telo, antiperspiranti sprečavaju znoj blokiranjem pora iz kojih se oslobađa. I nije zabluda, što ga više koristiš - to ti više treba. Takav slučaj je bio i sa mnom. Čak sam u jednom trenutku prešla i na muški antiperspirant. Bila sam ubeđena da je to do mene, do pigmenta moje kože ili čak do toga što se ja prosto osetim. U školi sam navukla strah da ću početi da "se osečam" i mogu vam reći da je isti slučaj bio sa svim devojkama iz mog društva. Posle druge velike bubuljice koja mi se stvorila jer je pora očigledno bila začepljena, odlučih da stavim tačku na to opterećenje.

Kratke činjenice:

Dezodoransi su dizajnirani da prikriju miris viška bakterija od znojenja.

Antiperspiranti su dizajnirani da smanje znojenje.

Proces detoksikacije može prouzrokovati probleme sa kožom poput upale, prekomerno znojenje i neprijatan miris.

Bacila sam dezodorans!

Period karantina urodio je plodom po tom pitanju. Kako nisam morala da napuštam udobnost svog doma, odlučila sam se na detoksikaciju pazuha. Istuširala sam se pred spavanje, dezodorans mi je bio sledeći korak i tada odlučih da ga bacim kako ne bih odustala od ovog podviga.

S jutrom došla je i sumnja u odluku, s obzirom na to da sam se osetila kao da sam trčala maraton u snu. Čak sam imala osećaj da sam kao muškarac, onako zidarski. Kao da je sav znoj prethodnih 15 godina izbio odjednom. Morala sam istražiti kako lakše ovaj period da prebrodim i naišla sam na opšte poznato rešenje - soda bikarbona. Svako veče radila sam piling sodom bikarbonom, oko 2-3 minuta blagog trljanja pazuha i to je sve. Nakon pet dana je nastupila ogromna promena. Već sam se mnogo manje osećala ujutru, ali problem su i dalje predstavljale aktivnosti. Koju god majicu da obučem, ubrzo se pojavi mokra fleka. Tad je i miris bio izuzetno neprijatan i jak. To je trajalo ukupno mesec dana. Ali nisam odustajala.

Nekoliko puta sam osetila blago crvenilo i svrab ispod pazuha, usled pojačanog znojenja. Rešenje je bilo vrlo jednostavno - sa sobom sam nosila pamučnu krpicu kojom bih se po potrebi obrisala.

Takve su bile životne okolnosti da se nisam kretala među ljudima skoro celo leto, što je bilo olakšanje. Ali toliko sam sebi zacrtala da svoje telo neću više podvrgavati tolikoj količini hemije i loše kozmetike, da čak i da su okolnosti bile drugačije - isto bih učinila.

Svako veče koristila sam sodu bikarbonu, a na svakih nekoliko dana koristila sam masku od betonitne gline.

Recept za glinenu masku

Izmešajte jednu kašiku bentonitne gline, jednu kašičicu jabukovog sirćeta i jednu do dve kašičice vode. Nanesite je na pazuhe i pustite da odstoji 5 do 20 minuta pre nego što se operete toplom vodom. To ponavljajte svakih par dana dok ne primetite smanjenje neprijatnog mirisa.

Izdržite!

Borba je trajala malo duže od dva meseca, nakon čega sam osetila normalan miris svoje kože. Ujutru se uopšte ne osećam, dok nakon treninga ili dugog dana - to je kao da sam nekoliko puta koristila dezodorans. Blagi miris znoja bez veštačkog mirisa krastavca. Ili kruške.

Neko vreme koristila sam domaće prirodne zamene koje možete nabaviti u prodavnicama zdrave hrane. Sada koristim samo ulje čajevca ili limunske trave. Nekoliko kapi ulja razblažim sa vodom u sprej bočici. To je sasvim dovoljno. Bakterijski disbalans u pazuhu je ispravljen.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram