Vesna Mandić je završila PMF, kratko bila manekenka, a sad je već dugo uspešna poslovna žena koja pokušava da Srbiju učini lepšim mestom za život.
Ona je nasmejana i neposredna, a njeno lice evocira zlatno doba jugoslovenske mode. Danas među manekenkama nema zvezda, a vremena su se promenila, baš kao i moda, ali i dalje ima žena koje u svim vremenima i dobima zrače ženstvenošću, šikom, odmerenošću i prirodnošću.
Vesna Mandić je sa 22 godine završila Prirodno-matematički fakultet, slučajno postala manekenka, radila revije za čuvene modne kreatore Jugoslavije, a danas je uspešna poslovna žena. Bavi se organizovanjem modnih događaja, a njena agencija „Fabrika“ organizuje i dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti. Bavi se i humanitarnim radom. Kaže da je u modi više decenija, a da 30 godina „Fabrika“ proizvodi razne oblike lepote.
Vesna je u ove krajeve dovela modne veličine poput Pjera Kardena, Renata Balestre, Žan-Pola Gotjea, Dior, a ponosna je na projekat Internacionalni Fashion festival koji se od 2018. održava u Porto Montenegru, njenom omiljenom mestu na moru.
Kada je stigla u redakciju na intervju, zvonkim glasom mi je rekla da je napravila jedan izuzetak – našminkala se iako većinu vremena provodi nenašminkana. Žena u modi, a nenašminkana? Pa sjajno, pomislila sam.
Na početku razgovora Vesna pominje gužvu i planove.
„Kompjuter mi je najbolja drugarica, sad se definišu projekti za 2024. godinu. Iako sam obećala da, kada je Srbija u pitanju, nećemo ulaziti u velike projekte, opet je sve ispalo poveliko. Radimo velike stvari, a nemamo značajnu podršku. Mislim, imamo simboličnu, ali moralnu podršku od svih“, kaže mi kroz smeh.
„Nisam modni kreator kome je potrebna podrška da uradi reviju, pa da modele posle proda, mada ima i kreatora koji su puno uradili na afirmaciji Srbije. Ako ja u Srbiju dovedem najveću modnu izložbu na svetu i Srbija bude prva posle premijere u Koreji, pa to ipak nešto znači na kulturnoj mapi sveta. Dakle, radimo na pozicioniranju Srbije, a sa takvim događajima smo u minusu. Ali svesna sam da ulazim u neke projekte koji su pregabaritni za naše uslove i ne mogu da se ljutim, to je moja odluka“, svesna je Vesna stanja stvari.
Ona ima misiju da ulepša Srbiju već 30 godina.
„Vesne Mandić nema bez Fabrike. Moj tim je moja porodica za koju bih uradila sve. Stalno mladima govorim da uspore jer brzo mogu da postanu mašine. Ljudskost donosi sinergiju. Ja umem da se izvinim kad pogrešim ili kad planem, da priznam grešku, da zamolim za pomoć… I iznad svega cenim iskrenost“, ističe ona.
Priča mi i o svojoj nedavnoj poseti Parizu. Kako iz prvog reda izgleda Nedelja visoke mode? Šta je ono što mi ne vidimo?
„Ovo sada je bila Nedelja visoke mode, koja se mnogo razlikuje od Fashion Weeka i uopšte velikih nedelja mode u Njorku, Milanu i Londonu – revije se organizuju u manjim prostorima, produkciono nisu spektakli. Šanel i Dior uvek rade u velikom prostoru, većina dizajnera organizuje revije u Pale Tokio, to je muzej, revije su kamernije. Potpuno je drugačija atmosfera i publika, na prêt-à-porter revijama tu su kupci, novinari i posle revija kupci poručuju kolekcije, dok su na revijama visoke mode prisutni direktni klijenti, žene koje kupuju te modele visoke mode, koji su užasno skupi. Na reviji Tonija Vorda bilo je mnogo bogatih žena sa Istoka, princeza, kraljica, blogerki. Zanimljivo je da se u Evropi smatra uspešnom blogerkom ona koja ima milion i nešto pratilaca, dok u Aziji uspešne blogerke imaju po 20-30 miliona pratilaca. Na nedeljama mode većina ljudi je u crnom jer su ljudi na revijama od ujutru do uveče, a ovde je najnormalnije da žena na reviju u podne dođe u večernjoj haljini visoke mode“, govori mi svoje impresije i način na koji pokušava da ukrade sve što je novo, pa da onda to isto ili slično primeni kada organizuje modnu manifestaciju.
„Mene zanima i tehnička produkcija, pa onda ja to slikam, gledam šta je novo. Na svim tim događajima naučite kako se radi protokol, kako se obeležavaju mesta, kako se ljudi dočekuju, gde je crveni tepih. Mnoge stvari su drugačije, manekenke su veoma mršave, ma polovina mene, atmosfera je potpuno drugačija nego kod nas. Šta god da sam radila, nisam uspela da postignem atmosferu, jer tamo se ljudi ne stide da reaguju, da vrište. Iako svi drže telefone, što po mom mišljenju degradira kreatora, on na kraju izađe i vi aplauz ni ne čujete jer svi slikaju. Armani uvek dobije stojeće ovacije, Đanbatista Vali je umetnost po sebi – od haljine do cveća u kosi. To je ono nešto ne može da se prenese“, priča Vesna Mandić.
A koliko su slavne ličnosti važne na modnim događajima, govori i ova crtica: „Na Valentinovoj reviji Džej Lo je bukvalno stajala na manje od pola metra do mene. Kada sam objavila fotografiju na kojoj se vidi ona, svi su me pitali kako izgleda uživo, ma 90 odsto ljudi me je za nju pitalo. U prodavnici me žena pita kakva je, da li ima bore – a ja kažem: ‘Ima koliko hoćete!’ Tamo ne može svako da bude zvezda, zvezda mora da ima ono nešto, faktor X, personaliti“, opisuje Vesna iskustvo sa lica mesta.
„Zato se ja ovde gnušam crvenog tepiha i kada ljudi sebe proglase selebritijem, kad s punim pravom traže VIP mesto – na Zapadu se to zna, i nikome ko nije VIP ne pada na pamet da traži privilegije koje mu ne pripadaju, niti će zbog toga da se ljuti. Tačno se zna ko ste i šta ste. U prvom redu su selebritiji, najvažniji novinari i blogeri – kojima polako pada moć, a ja sam to predvidela pre dve godine.
Zna se koji su blogeri i influenseri najvažniji, naša Tamara Kalinić je zaista zvezda. Šalila sam se nedavno da sam ponosna što smo Tamara i ja bile jedine Srpkinje na Nedelji visoke mode u Parizu“, priča Vesna, pa se seti prvog reda i VIP-a.
„Meni na organizaciji modnog festivala u Crnoj Gori veći pakao predstavlja pojam prvog reda. Prvi red ume da donese nevolje, neki ljudi odjednom prestanu da mi se javljaju, budu ljuti. Ne mogu da objasnim da ako je karta na vaše ime, ne možete na to mesto poslati bilo koga drugog, koliko god da ste važni. I ovde je slično. Meni se ovde zgadio pojam VIP, pa mi je jasno zašto se jedan deo ljudi iz te priče povukao.“
Koliko se modni svet promenio od vremena kada je ona počinjala da se bavi manekenstvom i šta se sve promenilo, kako je nekad izgledao posao manekenke, a kako to izgleda danas?
„Baš sam dugo u modi, decenije i decenije. Bila sam manekenka kao mlada. Sa 22 godine završila sam Prirodno-matematički fakultet sa desetkom, pa moje zanimanje nikada nije bilo ‘manekenka’, ali jesam se bavila manekenstvom. Puno sam radila i puno zarađivala, dugo sam u modi i računam i taj staž. Kada ste manekenka i imate svoj stav, znate kako se ponašate, kako i zašto to radite. Ja to nisam nikad želela, meni se to jednostavno desilo. To se nije uklapalo u moje viđenje mog intelektualnog života, a onda sam jednog dana shvatila da putujem po svetu o tuđem trošku i da jako dobro zarađujem. Tada sam stvorila bazu telefonskog imenika, koji mi je kasnije pomogao.“
Vesna iz prve ruke primećuje promene u modi, ali kaže da se svet inače generalno promenio.
„Na modu se tada gledalo drugačije. Tada ako ste bili poznati kreator, vi ste stvarno to i bili, danas svako sebe naziva kreatorom, posebno kod nas. Estradizacija se ušuškala u modnom svetu, toliko je modnih kreatorki kod nas koje su sve samo nisu to, ali nažalost, naprave mnogo veće pare od pravih kreatora jer su njihove klijentkinje bogate estradne zvezde, koje neće naći model kod Verice Rakočević ili Igora Todorovića.“
Vesna naglašava da se tada znalo da su kreatori bili Aleksandar Joksimović, Mirjana Marić, Vladimir Stojanović, Goca Ćirić Krstić, Vanja Žižić. To su bile gromade kojima su se svi klanjali.
„Tada je postojala modna kritika, danas u Srbiji nemate modne novinare, a ranije se znalo – kad na reviju dođu modne kritičarke, poput pokojne Bobe Milosavljević, Vesne Adamović, Mare Kranjc, Zorice Mutavčić, koja je osnovala Bazar – Aleksandar Joksimović je kroz rupicu na scenografiji gledao u toku revije njihove reakcije da bi procenio da li se njima njegova kolekcija dopada ili ne. Znalo se – bez obzira na to što je on Aleksandar Joksimović, one će njega iskritikovati ako im se kolekcija ne dopada. To danas ne postoji. Sve je ispreturano.“
Kao što se znalo ko su bili kreatori koji se danas zovu dizajneri – znalo se i ko su manekenke. U Vesnino vreme bilo je puno poznatih.
„Danas ne znate nikog! Ni u svetu više ne postoje toliko prepoznatljive manekenke, sad čak ni za najveće kreatore nisu radile Điđi Hadid ili Kaja Gerber. Mislim da je pre mnogo godina Fere prvi odlučio da uradi reviju bez poznatih modela jer su Linda, Naomi, Eva, Kristi u jednom trenutku postale bitnije od kreatora. A i mnogo su koštale. Zato su nestale preko noći sa pista, ali to su pametne žene koje su ostale u industriji na neki način. I mi se danas sećamo Ljiljane Tice, Ljilje Perović, Tamare Bakić, a danas ne znate nijednu manekenku jer se ovde malo toga radi, imate Fashion Week, revije koje radi Fabrika. U moje vreme mi smo radili po nekoliko poslova dnevno. Manekenke su nekad radile spotove, reklame, danas nije tako. Nema zvezda. Nekad su i kod nas i u svetu mankenke bile harizmatične, danas su neprimetne, bez šminke.“
A kada je reč o svetskim trendovima, pitamo je da li je „body positivity“ pokret stvarno uticao na to kako doživljavamo lepo i modu ili je to više na papiru, a u stvarnosti i dalje jurimo mršavost.
„Kod nas su devojke i dalje punije za svetske kriterijume. Sad su aktuelna prava žena, borba protiv nasilja i inkluzija – koja podrazumeva da na reviji morate da imate i punačku i tamnoputu i kosooku, pa ne možemo ljudima iz Londona da objasnimo da mi nismo baš multinacionalni grad. Trenutno radimo projekat ‘Budi to što jesi’ – lepo je da na pisti bude žena različite građe i veličine, ali i dalje na pistama dominiraju premršave manekenke.“
Kada je reč o tome šta bi hitno ukinula u modi, kao iz topa odgovara:
„U mnogim magazinima postoji rubrika must have. Izvinite, zašto je nešto must have? Zašto ja moram da imam nešto na sebi? Ne moram ništa. Nosim ono što mi se sviđa i ono u čemu se dobro osećam.“
Budući da posećuje velike modne centre, sigurno ima mesto gde se žene najbolje oblače.
„Francuskinje, bez premca. Italijanke su lepo obučene, ali taj neki šik koji se meni sviđa je najvažniji od svega, a imaju ga Francuskinje. Ne moraš da si trendi, da na sebi imaš brend ili bilo šta skupo, ponesi to sa stilom, ukomponuj to lepo – možete da se obučete jeftino, a da izgledate skupo i šik.“
A kako bi ona opisala stil Srpkinja?
„Ima mnogo žena istančanog stila. Ono što meni smeta jeste to što žene u svetu prikrivaju svoje mane, a ovde imam utisak da ih ističu. Čak ni mršava žena ne bi trebalo da nosi čarape helanke, a kod nas i punačke žene nose te helanke sa kratkom majicom“, kaže Vesna.
Na početku priče Vesna nam je rekla da se ne šminka. Ipak, pred nama je sedela negovana. Pitam je kako se neguje, da li ima neke rituale i trikove koje godinama primenjuje.
„Ja se ne šminkam, a sada mi je Ivana, koja kod nas radi PR, rekla da moram da se našminkam. Inače sam najčešće nenašminkana. Ljudi me potpuno drugačije doživljavaju od onoga kakva sam ja u stvari – glamur je deo mog posla, odem odradim i vratim se u moj normalan život. Protivnik sam promene izgleda i estetske hirurgije. Nikada ništa nisam radila, nisam ništa ubrizgavala u svoju kožu – koristim samo eventualno neku masažicu.
Negujem se. Negujem svoju kožu od najranije mladosti, uvek sam kupovala dobru kozmetiku koje je bila skupa – između kreme i cipela, birala sam kremu. To je moj životni stav. Pobornica sam zdravog života i negujem se u normalnim granicama. Bitno je da se lice uveče dobro očisti. Potrebna su mi dva minuta uveče, dva minuta ujutru. Bitno je imati dobar koncentrat, dnevnu i noćnu kremu, dobar antirid, s vremena na vreme stavim maskicu. Koristim dobra mleka za telo, a telo negujem više nego lice jer lice može i da se zabašuri, na telu se sve vidi.“
Na pitanje šta trenira i da li je kao mlada intenzivno vežbala ili je to došlo s godinama, Vesna mi je odgovorila i zadala domaći zadatak.
„Trčim svakoga dana 15 kilometara u šumici u blizini kuće. Ne izlazim jedino kad su velika zagađenja. Sat vremena dnevno u šumi – taj kontakt sa prirodom sam potpuno osvestila. Šumica, ptičice.”
I još nešto sam za kraj morala da je pitam. Šta misli o savetima za žene 40+ u vezi s tim šta je u redu, a šta nije da nose od odeće.
„Ja sam protiv toga da se žena oblači kao devojčica i da se ponaša kao devojčica. Ali ako žena ima mladalačku energiju i odiše mladošću – onda je sve dozvoljeno, onda ne može da bude smešna. Obucite ono u čemu se dobro osećate i budite ono što jeste“, zaključila je Vesna Mandić za Zadovoljna.rs.
BONUSD VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
