Ima muškaraca koji žele biti glavni protagonisti, ali i onih koji jednostavno žele biti nečiji muževi. Ovo je priča o prinčevima supruzima, ali i analiza jedne nove društvene pojave koja se javlja posle pojma "pater familias".
„Još kao dete, kad sam gledao filmove ili čitao knjige, što je junak bio hrabriji (i lepši, snažniji, samouvereniji), to sam se manje identifikovao s njim. Bili su mi bliži komični i statični pomoćnici, ili mudri i zaštitnički sporedni likovi – čarobne životinjice, batleri u uniformama, stariji čarobnjaci. Čak i biljke koje govore.
Kada se u bioskopima pojavio Gospodar prstenova, verovatno sam bio jedini dečak na svetu koji je kupio akcionu figuricu Drvobrada. Tu svoju prirodnu sklonost ka pomoćnim ulogama učvrstio sam u školskim predstavama. Još od vrtića, bilo je uobičajeno da me biraju za zamenu glavnog lika, čiju sam ulogu morao da naučim – princ, istraživač, svetac – pored one koju sam zaista igrao – vilenjak, žirafa, gondolijer – kako bih bio spreman ako se glavni glumac ne pojavi. Jednom se to stvarno desilo. Izabrani dečak se razboleo, i morao sam da ga zamenim. Već sam bio obučen kao „Kamena ploča sa zapovestima“ kad mi je učiteljica, pomalo iziritirano, rekla: „Nažalost, moraćeš ti da budeš Mojsije“. Uprkos tom „inspirativnom“ podsticaju, nikad nisam razvio strast za glumom. Ali ideja zamenika princa ostala je u meni, i s vremenom sam razvio duboku simpatiju prema svim skoro-kraljevima. Ne mislim na mlađu braću vladara, ja sam jedinac, pa ne znam kako se oni osećaju, već na prinčeve supruge, to jest muževe kraljica. I, šire posmatrano, na sve partnere žena koje su poznatije i moćnije od njih“, piše Nikola H. Kosentino za italijanski Vogue.
Šta bi uopšte trebalo da radi muž kraljice
Prvi koji je zvanično nazvan „prince consort“ bio je, 1857. godine, Albert od Saks-Koburg i Gota, muž i rođak kraljice Viktorije. Bio je obrazovan, progresivan, omiljen među podanicima, a supruga ga je jako volela. Dodeljen mu je „samo“ prinčevski status, jer je ideja da se neko zove kraljem, a da ne sedi na tronu (bar u Ujedinjenom Kraljevstvu), izazivala nelagodu. I ta nelagoda je ostala, kako u protokolu, tako i u kolektivnoj svesti. Šta bi uopšte trebalo da radi muž kraljice? Kakav god bio odgovor, Albert ga je verovatno pronašao, s obzirom da mu je, nakon smrti 1861. godine, Viktorija podigla brojne spomenike, povukla se iz javnog života i narednih četrdeset godina nosila crninu.
U tom smislu, naslednik Alberta bio je princ Filip, vojvoda od Edinburga. Verovatno najpoznatiji sporedni lik 20. veka. Ali status prinčeva supružnika zaslužili su, svako na svoj način, i Leonard Vulf (kojeg je Virdžinija u oproštajnom pismu opisala rečima: „Sve me je napustilo osim sigurnosti u tvoju dobrotu“), Pol Čajld (koji se u penziji posvetio kulinarskoj karijeri svoje supruge Džulije kao „nosač, perač sudova, sekač crnog luka“).
Muškarci su naučeni da budu hranitelji
Za novije slučajeve još je rano za ocene, ali Aleksis Ohanijan, muž Serene Vilijams i suosnivač Reddita, deluje kao neko ko uliva poverenje. Otkako im se rodila ćerka, postao je svojevrsni aktivista za očinsko odsustvo, o čemu je detaljno pisao u poznatom članku za New York Times 2020. godine.
„Zašto budući očevi ne traže više slobodnog vremena da se posvete porodici? Najjednostavniji odgovor: zbog stigme. Muškarci su naučeni da budu isključivo hranitelji.“ Tako je, ali i to se napokon menja.
„Ja sam saputnik svojoj ženi“
„Danas se moja dečja fantazija da budem saputnik heroju pretvorila u odraslu želju da budem saputnik svojoj ženi. Ona možda nije kraljica ni velika teniserka, ali ima sigurniji posao od mene, zarađuje daleko više i ima jedan dar koji meni fali – da uvek pronađe prave odgovore, i za sebe i za druge. Ona je jednostavno ona osoba za koju se kaže: ‘Zna kako se živi’. Kada me u zgradi oslovljavaju njenim prezimenom ili me neko predstavi kao ‘muža od’, osećam ponos. I iako u tom ponosu nema ničeg revolucionarnog (zapravo, skriva popriličnu dozu samozadovoljstva), naučio me je nečemu o ljubavi, ili možda o posvećenosti. Vera u drugu osobu, ili ideju, može biti najbolji način da se bude protagonista neke priče, bez potrebe da se to zaista bude“, piše Nikola H. Kosentino.
Za sve ostalo, pitajte anonimne muževe Pepeljuge i Snežane, „muževe od“ po definiciji. Svaki pravi princ, u suštini, jeste princ suprug. Predugo smo verovali da moć dolazi iz konja, plašta i mača. Ne. Prava moć je oduvek bila nešto drugo – imati jasnu predstavu. Čak i o ljubavi koju osećamo.
Poznate žene i njihovi „anonimni“ muževi
Evo spiska poznatih žena iz različitih oblasti čiji su muževi, iako često uspešni u svojim profesijama, ostali u javnosti poznati prvenstveno kao „muž od“, pri čemu im to očigledno ne smeta. Naprotiv, često prepoznaju i neguju tu ulogu sa samopouzdanjem i podrškom.
Serena Vilijams i Aleksis Ohanian
Legendarna teniserka, višestruka Grand Slam šampionka udata je za suosnivača Reddita. Iako je sam po sebi uspešan preduzetnik, u javnosti je često predstavljen kao „muž Serene Vilijams“.
Aleksis aktivno promoviše očinstvo, prava očeva i ravnopravnost u roditeljstvu. Nosi etiketu „muža poznate žene“ sa ponosom i otvorenošću.
Džulija Čajld i Pol Čajld
Jedna od najpoznatijih kulinarki u istoriji Amerike bila je u braku sa bivšim diplomatom koji je kasnije postao njen pomoćnik i podrška – zadužen za fotografisanje, seckanje, pranje sudova. Njegova tiha, ali duboka posvećenost pomogla je stvaranju njene karijere. On je sam sebe video kao deo njenog uspeha.
Opra Vinfri i Stedman Graham
Opra Vinfri, najpoznatija TV voditeljka i osnivačica sopstvenog carstva, je u vezi sa autorom i predavačem koji je javnosti poznat pre svega kao „Oprin partner“. Iako su dugo u vezi (još od 1986), uvek je bio u pozadini, bez potrebe da bude u centru pažnje.
Kamala Haris i Dag Emhof
Kamala Haris, prva žena potpredsednica SAD, je udata za advokata koji je od 2021. prvi ‘drugi gospodin’ (Second Gentleman) u američkoj istoriji. Emhof je prigrlio svoju istorijsku i nekonvencionalnu ulogu, aktivno se uključuje u pitanja poput mentalnog zdravlja i prava žena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
