"To je naš stil života."
Jovana, Tatjana i Katarina nisu nikako obične. One su tri rođene sestre, vrlo uspešne u onom što rade i sve tri – advokatice, što je jedinstven slučaj u Srbiji, a verovatno i šire. Za Zadovoljnu sada pričaju svoju nesvakidašnju priču.
Jovana – Osećaj da si i u kancelariji kao kod kuće nema cenu
Jovana Sijerić Đorđević za početak priča kako su sve tri otišle na prava.
„Sve tri smo odrastale u advokatskoj porodici. Prijatelji naših roditelja su takođe bili iz sveta advokature i pravosuđa, tako da je nama prirodno okruženje odmalena bio upravo taj svet, pun različitih životnih priča, od onih najinteresantnijih do situacija u kojima su advokati bili svedoci raznih ljudskih nepočinstava. Pored toga, nas tri smo četvrto koleno u našoj porodici koje se bave advokaturom, tako da sam sigurna da se na nas može primeniti i stara srpska izreka da krv nije voda. Dakle, naš pradeda Dragoljub Đorđević je osnovao kancelariju Đorđević, po kome i naš otac nosi ime.“
Kako kaže, otkako je postala svesna sebe, tačnije od pete godine života, govorila je da će kada poraste postati advokat kao tata.
„Nikada nisam imala osećaj da je tatu posao umarao i uopšte da ga je doživljavao kao neku obavezu. Uvek je izgledao kao da je advokatura deo njega i njegov stil života i isti taj odnos prema advokaturi je preneo najpre na mene, a kasnije i na moje sestre. Jedan od najlepših dana za mene je bio taj dan kada sam se upisala u imenik advokata. Bila sam tako ponosna i napravila sam veliku žurku kako bih sa svim dragim ljudima proslavila moj ulazak u advokaturu, za mene najlepšu profesiju.“
I sada nakon gotovo 15 godina u poslu nije joj se promenio osećaj.
„Osećaj da možeš da pomažeš ljudima, da ih savetuješ, da nastupaš u sudnici je neprikosnoven, da si svojim klijentima često i prijatelj i psiholog, da si im svetla tačka na kraju tunela, da upoznaješ različite profile ljudi, od najvećih intelektualaca do ljudi iz kriminalnog miljea, svima nama omogućava i dodatno životno iskustvo. Ceo splet tih različitih mogućnosti advokaturu čini posebnom profesijom, dinamičnom, a istovremeno samoregulirajućom i nezavisnom, što je za mena najveća čar.“
Jovana kaže da je svima interesantno kada čuju da su se sve tri opredelile za istu profesiju.
„To što smo svi zajedno u istoj kancelariji je naša dodatna snaga jer smo pravi tim, a i to da se i u kancelariji osećaš kao kod kuće nema cenu.“
Jovana je inače učestvovala u izradi Evropske konvencije o starim i tradicionalnim zanatima pred Savetom Evrope, a svoje znanje je pokazala i pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za narode bivše Jugoslavije. Sada za Zadovoljnu priča kako pametne, uspešne, lepe žene doživljavaju u srpskom pravosuđu, a kako su se kolege prema njoj ophodile na Zapadu – ima li neke razlike?
„Od početka moje karijere više puta sam čula kako je teško biti ujedno lepa i pametna žena, tačnije pripremljena sam na različite komentare sa kojima ću se susretati kroz karijeru advokata. S tim u vezi, kako u srpskom pravosuđu tako i pred Međunarodnim krivičnim tribunalom, nailazila sam na različite komentare, od najpozitivnijih do najvećih šovinističkih komentara, i to upravo zbog toga što sam žena advokat. Ali i u takvim situacijama samo je bitna mirna odmerena reakcija i odgovoriti sagovorniku na način da se on postidi što je uopšte tako nešto izgovorio. Nezavisno od toga gde se nalazite, u svetu advokature je bitno da nametnete svoj stav, a to je da ste vi advokat, a ne žena i da je nebitno da li ste muški ili ženski advokat.“
A kako izgleda kad se njih tri pojave u muškom društvu?
„Uglavnom su komentari da se svi osećaju sigurnim i da ne moraju da vode računa ni o čemu, da su bezbrižni jer imaju ceo tim advokata na raspolaganju. Zavisi od muškarca do muškarca, ali zasigurno pored žene advokata je neophodno da bude ostvaren muškarac koji je siguran u sebe da bi mogao svoju partnerku da podržava u njenom izboru profesije u kojoj ne postoji radno vreme i koja nekada zna da vas obuzima celu.“
U neobaveznim razgovorima sestre obično ćaskaju o modi, serijama, svakodnevnom životu. A kako izgleda njihov razgovor za porodičnim ručkom?
„Nas tri često pričamo o našim slučajevima jer smo u istoj kancelariji, tako da se na kraju dana često preslišavamo šta će ko da radi, na koje suđenje će koja od nas da ide, ko će da ide na sastanak sa kojom strankom itd. Ali isto tako naravno da su tu prisutne i klasične priče među sestrama.“
Jovana priča i šta misli o onom stereotipu da studentkinje prava dolaze ubedljivo najbolje skockane na ispite, a onda profesore oduvaju svojim znanjem.
„Možda postoji taj stereotip zato što zapravo studentkinje prava od početka studija poštuju neku formu oblačenja koja bi ipak trebalo da postoji u zavisnosti od institucija koje posećujete, a i naši profesori su na tome insistirali. Da budem iskrena, meni se to podrazumevalo. Poštovanje dres koda treba da postoji, ali ispred svega je znanje na ispitu najbitnije.“
A da li Jovana sebe smatra feministkinjom?
„Ne. Šta više, kao advokat se zalažem za ljudska prava nezavisno od toga da li zastupam ili branim žene ili muškarce, svima bih ukazala podjednaku pravnu zaštitu“, kaže Jovana i dodaje da bi, da kojim slučajem nije advokat, što joj je nezamislivo, otvorila školu latino-američkih plesova.
Tatjana – od muzičke akademije do advokature
Tatjanin životni put bio je jako zanimljiv jer je prvo bila u svetu muzike.
„Prvo sam primljena na muzičku akademiju, svirala sam violinu da bi kasnije ipak preovladala porodična tradicija, advokatura.“
Tatjana danas poseduje sertifikat i licencu za odbranu maloletnih lica u postupcima u našoj zemlji, kao i za zastupanje oštećenih maloletnih lica.
„To je velika odgovornost za advokate jer je reč o ranjivoj grupi. Zato uvek treba voditi računa da se sve radi u najboljem interesu maloletnih lica. Posebno treba povesti računa i imati u vidu kakva je sredina u kojoj maloletnik živi i radi i u tome tražiti uzroke lošeg ponašanja maloletnika. Sve u svemu, odgovornost advokata je veoma velika.“
A kako uspeva da se distancira od slučajeva, posebno onih teških?
„To je stvar sa kojom se ne rađate, već to morate da učite. Jedna od prvih stvari koju sam naučila od svog oca jeste upravo da moram odvojiti profesionalno od ličnog i da, ako u bilo koji slučaj umešam svoje emocije, biću manje kadra da pružim efikasnu i delotvornu pravnu pomoć.“
Katarina – muškarci nam često kažu: nećemo da se kačimo sa vama
Katarini se od malih nogu svidela očeva komunikacija sa različitim profilima ljudi i to što je kroz svoj posao mnoge činio srećnim.
„To je preneo i na nas tri, tako da je meni u ovom poslu najlepši osećaj kada stranka dobije ono što je želela.“
Katarina se uglavnom bavi krivičnim pravom.
„Svojim najvećim uspehom smatram odbranu lica koja su ranije neosuđivana, a koji su danas uspešni i normalni građani ovog društva, tačnije nisu dobili zatvorske kazne, kao i slučajeve onih koji su bili osuđivani, a dobili su znatno blaže sankcije.“
Ona navodi i zanimljivu reakciju muškarac koji čuju da su njih tri advokatice.
„Često prokomentarišu: nećemo da se kačimo sa vama. Ima i onih koji kažu – sada ne sme niko da nas dira kada ste sa nama u društvu.“
Kao i njene sestre, i Katarina teško sebe može da zamisli u nekom drugom poslu.
„Advokatura je za našu porodicu stil života koji živimo. A sa druge strane, i plemenit posao jer se nađete ljudima u nevolji i tu ste za njih uvek kada im zatrebate.“
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
