Sada sa 44 godine ponovo se smejem i volim.
Nezamislivih 14 pokušaja vantelesne oplodnje, dva razvoda, pokušaj silovanja, smrt roditelja i u svemu tome psihoterapija. Priču Jelene (44) iz Beograda predstavljamo kako je jedino moguće prikazati takvu priču, u celosti, onako kako je ona nama u dahu prenela kroz šta je prošla do ponora i nazad.
„Stojim na još jednom raskršću života. Još jedan nivo u igrici nisam prešla. Game over.
Još jedan razvod me čeka. Još jednom nisam uspela. Ko je kriv? Ma naravno ja. A samo sam htela da budem obična, da budem dobra žena, domaćica, da budem uspešna u poslu. I ništa od toga nisam uspela. Ma naravno, rekao je on da sam bila divna žena kakvu možeš poželeti. Ni posao nije toliko loše. Spremila sam se. Pričala sa mamom gde ću, ja sa 43 godine, hoću sama da živim kad se sve to desi. Ne da mi. Pita me još jednom da li misli da mogu da popravim. Mogu. Ali neću.
I krećem, skačem još jednom sa litice, bez padobrana, valjda ću neki pokupiti usput. I onda počinje spirala nagomilanog stresa da me lomi. Neopisiv pakao u glavi. Imam ja sve te ’uvide’ kako kažu psiholozi, znam šta treba, ali mene telo i mozak više ne slušaju.
I posle dva meseca bezvoljnosti, nula produktivnosti, razgovora sa direktorom koji mi kaže da ima razumevanja, ali da bih u normalnim okolnostima dobila otkaz, potpune emotivne otupelosti za bližnje, kažem – ja moram kod psihijatra. Biram po internetu šta meni treba i odlazim. Ne spavam, imam trauma na izvoz, dva razvoda, jedan pokušaj silovanja u 10 godina, 14 vantelesnih, verovatno još ko zna šta usput, od kada je tata umro pre četiri godine su počeli intenzivniji simptomi depresije i sve češći. Imam ja mehanizme da se držim, ali sada više ne mogu sama.
Provodi doktorka sat vremena ubeđujući me da treba da uzmem lekove, a onda zaboravi da ih prepiše. Obaveštava me o nuspojavama i kontrola. I najbitnije – cilj nam je da vam sačuvamo ostale organe da se ne razbolite dok se ne vratite na fabrička podešavanja. Dijagnoza F43 – akutna reakcija na stres. Ovo 43 je valjda moj broj godina, smešno mi je. Objasnila je da je to nakupljanje materijala na betonskoj ploči koja jednostavno kolabira posle toliko tereta, da se čudi kako nisam došla ranije. Posle sedam dana sam prvi put spavala celu noć, ni ksalol nije mogao da me ošamuti toliko da zaista prespavam noć. Posle mesec dana sam osetila ljubav male sestričine i bila u stanju da je uzvratim. I počinjem da se vraćam sebi.
Naiđu neki tako trigeri, pa me spucaju da tri dana plačem. Shvatim kako idem unaokolo i kastriram muškarce. Da me ne povrede. Jer sa 10 godina me je jedan ščepao sa leđa i pribio uza zid, stavio mi ruku na usta i počeo da otkopčava i mene i sebe. Nekako su mi se oslobodila usta i viknula sam ’pusti me tu mi je deda’. Deda je bio malo dalje, ali dovoljno da ovaj pobegne. Kladim se da ne znate koliko sam ćutala. Decenijama. I evo sada posle 34 godine procesuiram taj događaj kako treba i menjam odnos prema muškarcima jer nisu svi isti. I zato kad čujem ’do sada je ćutala?’ dobijem želju da vrištim.
Druga kontrola… nalaz – stabilizuje se.
Nastavljamo terapiju, popunjavamo depoe serotonina. Smeta mi što ne spavam bez ksalola, ona se smeje da jedan dnevno nije ništa. I onda druga epizoda – 44 godine, 14 vantelesnih, nema dece. Pa nisam ja kriva. Premotam sve i shvatim da od prvog dana kada sam ja mogla, on nije mogao uopšte. A ja sam svesno prihvatila krivicu da se krhki muški ego ne polupa skroz i teglila sama taj teret. I emotivno i finansijski i zdravstveno. Glumatala zahvalnost na podršci koje nije bilo, on odsutan i bulji u telefon, ali kao tu je. Mislim koliko po zakonu mora da bude, ali dobro šta sad. Nisam valjda mislila da će zaista i da gugla kako da reši problem. Suplementi konjske doze, akupunktura, njemu neki suplementi koji su njemu skupi, ali normalno da ja plaćam.
Jedna, druga, treća… nailazi korona, pa pauza. Pa četvrta već bez anestezije, nema potrebe. Sad više nemam ni prohodan jajovod, pa je prirodno nemoguće. I onda još 10 komada zaredom. U klinici me svi već znaju. Dolazim na aspiraciju, znam sve, dolazim u salu, ležem na sto i gledam u staklo svetiljke na plafonu. Već pričam viceve sa doktorom, anesteziolog stoji sa strane jer zna da mi ne treba, ali gledanje u tu sliku mene na onom stolu, te igletine od 20 i kusur cm koja ulazi, pogled na monitor da vidimo šta ima, to je trauma. Više ne mogu na ginekološki pregled da se ne štrecam, jednostavno toliko guranja, čupanja, uspavljivanja, bušenja, krečenja na onim stolovima, ma ima malo krvi to nije ništa, a u glavi hoću da eksplodiram od suza. Hormone tumačim bez problema i samo javim – imamo cistu, da li će nam smetati je pitanje. Punktiramo na živo odmah normalno, jer šta je to za mene, jaka sam ja. Evo suze mi idu sada koliko sam tada morala da budem jaka i da guram dalje. Doktor prezadovoljan jer smo 9 od 10 puta imali dobre jajne ćelije, a onaj jedan smo znali da smo zakasnili sa aspiracijom oboje, šest puta su se oplodile, neverovatno za ženu 40+. Zato spermogram koji tada rade obećava da i onih mojih 5% da uspem rapidno pada na 2%. Ali sve kul, ionako sam ja kriva. Da ne zaboravim i napad panike kad sam se skupila pored ulaznih vrata i nisam mogla da izađem iz kuće jer mi je majka rekla da imam malu platu i ušteđevinu, počela da hiperventiliram kad sam sabrala 30.000 evra koje sam ja dala. Za nas. Da bi on na kraju rekao ’pa ti si htela decu’, pa se posle izvinjavao. Samo tako zabode nož u srce, pa posle ljubi da prođe. I zato sam odlučila da mi je dosta. Njega.
Treća kontrola – u remisiji.
Pijem tu jednu tableticu dnevno, pola ksalola mi je već mnogo za spavanje, proređujem ga upravo onako kako je ona i najavila da će se desiti da mi neće biti potreban, više ne dozvoljavam ljudima da prelaze moje granice, samopouzdanje eksplodiralo. Razgovore za posao kidam, ponude od kojih mi se vrti u glavi.
Prošao je najbolji odmor u mom životu, menjam posao za višestruko bolji, kolege kažu da sam se prolepšala i podmladila, napokon smo predali za razvod i ja sam presabrala neke stvari vezane za mog uskoro bivšeg muža, ubacila osećanja u betonske cipele i zavrljačila u Dunav. Bolje da ne pričam o tome, o bivšima kao sve najbolje. Nije imao ni petlju da sam prekine, nego sam ja njega pitala ’da li ti više ne želiš da budeš sa mnom?’. I dobila potvrdan odgovor i gomilu suza. Mene ne možeš prevariti, ja sve namirišem, ali si to zaboravio jer si se uljuljkao da te puštam da me lažeš. Evo ovo je ’najbolje’ što sam mogla.
Ali idemo dalje. Pre odmora sam bila nezaustavljiva, otvorila nalog na dejting aplikaciji i zatvorila u roku od tri dana. Nisam ja spremna za ovu navalu, imam ja još života da sređujem.
Sada jesam. I javlja se neki od pre tri meseca – jesu li se ispucali svi ostali udvarači? Pa kako da se ne smejem. Svaka čast na strpljenju i taktičnosti. Javlja se još jedan, delovao je kao neki švaler, ono nije, izgleda da sam mu se zaista dopala izvan ovog tela Bond devojke. Dobro Bond devojke od 43 godine, ajde molim vas malo ove moderne body positivity, i mi smo ljudi. Ne treba mi potvrda vrednosti od nekoga, ali da prija… pa prija. Rastem kao kvasac, posao ide kako treba. Sada pomažem i drugima. I dobro se osećam zbog toga. Vi zaista ne znate koliko ima ljudi koji tamo negde pate i na licu im ne vidite borbu, nekada i za goli život. Pitajte ih kako su.
Gledam put koji sam prošla i šta sve planiram u životu. I posle decenija latentne depresije tek sada, sa 44 godine, imam pravi entuzijazam i optimizam. I ogroman osmeh koji je uvek bio moj zaštitni znak, jer niko nije gledao u oči pune bola. Samo je osmeh sada i u očima.
I evo gledam ka tom raskršću šest meseci kasnije, ja nisam obična niti ću ikada biti. Nisam prešla nivo. Prešla sam igricu. Okrećem se unapred.
Start new game? Yes!“
***
KAKO POTRAŽITI POMOĆ
Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.
Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
Telefon: 011/7777000
Psihocentrala
Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd
Telefon: 064 2288885
Email: [email protected]
Centar Srce
Telefon: 0800-300-303
Email: [email protected].
Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević
Višegradska 26, Beograd
Centrala 011/3636400
Institut za mentalno zdravlje
Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500
Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
