Kad je Jelena Jaranović prestala da pravi planove za putovanja, dogodila se magija - uspela je da pronađe mesta koja su prava skrivena blaga. Ona piše o Srbiji, njenim lepotama, ali o roditeljstvu, životnim iskustvima... Sa ovom blogerkom razgovarali smo o destinacijama za koje nećete poverovati da se nalaze unutar granica naše zemlje.
Pre nekoliko godina, Jelena i njen suprug su odlučili da istraže Srbiju i pronađu nekomercijalana mesta koja ljudi još uvek nisu otkrili.
I uspeli su – na svom blogu razotkrili su nam prizore od kojih zastaje dah i koji izgledaju veoma egzotično – a za koje vam pasoš zapravo nije potreban.
Najveća avantura
Jelena se dobro seća najveće avanture koju je doživela na svojim putovanjima, a koja se zbila na planini za koju verovatno niste čuli.
„I pored mnogih komplikovanih putovanja punih iznenađenja, ipak mi je prva asocijacija na avanturu odlazak na planinu Hajlu, do koje vas vodi delom nasuti, delom zemljani a delom put prekriven vodom kojim se vozite 10 kilmetara do ispod vrha planine. Planina se nalazi odmah iznad Rožaja i posetili smo je potpuno neplanirano. Hteli smo na Goliju, ali na predlog ljudi koje smo upoznali nekoliko sati ranije promenili smo plan i otišli na Hajlu“, priča nam ona.
Kombinacija spontanog odlaska, divnog gostoprimstva domaćina, prelepog autentičnog smeštaja i domaće hrane i sve to u skrivenom selu ispod vrha planine u kome više niko ne živi učinili su da joj taj put postane jedan od dražih, kaže nam.
„Na sve to dodajte da smo u tom praznom selu ostali sami celu noć kao i da su predeli kroz koje smo prešli jedni od najlepših koje smo videli“, opisuje Jelena.
Tri neotkrivene srpske destinacije
Jelena nam je otkrila desinacije koje nisu razvikane, a koje su nju baš oduševile.
Sigurno ne znate koliko su lepa Zagajnička brda, čudo prirode na obodu Deliblatske peščare, u delu ka Vršcu.
„Može da zvuči kao fraza ali Brda prosto morate da vidite. Te ogromne loptaste dine obrasle travom i izvajani sprudovi između njih su nešto što stvarno nemate gde drugde u Srbiji. Odete tamo tokom proleća (tad su definitivno najimpresivnija) i imate utisak da ste upali u neku bajku. I ne zaboravite dok hodate po brdima da su ona bila ostrva u nekadašnjem Panonskom moru i da su doline oko njih zapravo nekadašnje dno tog mora“, priča Jelena.
Zatim, Jelenu je oduševio Vršački breg – ali kaže da naziv ne sme da nas zavara, jer je u pitanju poprilično velika planina.
„Imate mnogo staza kojima možete da pešačite po Bregu, i sve su lepe. Posebnost Brega je i u ogromnim komadima stena, koje su nekad jako lepih, organskih formi, i koje kao da su nekom ogromnom džinu ispadale iz pocepane kese dok ih nosio kući. Bez šale, te rasute stene stvarno daju jedinstven karakter krajoliku. A pored njih, tu je i neki predivan kamen/mineral koga ima na sve strane i koji tako divno svetluca na suncu. Staze su lepo označene, široke, lepo održavane i pitome. A na sve to, dodajte da na samo na Vršačkom bregu, ušuškane duboko u šumi, možete da vidite Hajdučke stene“, opisuje nam.
Najzad, Jelena je otkrila i egzotično ostrvo usred Dunava – pored Sremskih Karlovaca. U pitanju je Koh Chang ili Majmunsko ostrvo.
Trska koja raste po celom ostrvu i koja stvarno liči na bambus može vas zavarati da ste u, recimo, Vijetnamu. Utisku će doprineti razne organske forme izgrađene od drveta za potrebe festivala koji se ovde održava tokom leta. Dunav oko samog ostrva nije dubok i lako možete da se rashladite u plićaku tokom leta“, savetuje ona.
Bekstvo iz Beograda
Kako Jelena svaki slobodan trenutak koristi kako bi pobegla u prirodu, odlično zna gde je najlepše pobeći iz grada.
Otkrila nam je nekoliko destinacija u blizini prestonice, koje nude svež vazduh i odmor za dušu i telo.
Pre svega, ona uvek svima preporučuje da posete Kosmaj, koji je jako blizu Beograda.
„Kosmaj je na sat od Beograda, može da vam ponudi lenjo izležavanje na travi ili u šumi, šetnju do impresivnog brutalističkog spomenika na vrhu srednjeg kraka Kosmaja, obilazak Kastaljana – ruševina srednjevekovnog manastirskog kompleksa, ali i ozbilje pešačke ture po prelepoj bukovoj šumi ako ste za to raspoloženi. Ako vam se posreći možete videti i srne u šumi. Pitom je i divan. Idite na Kosmaj“, jasna je blogerka.
Onda, ističe da je planina Rajac sa novim autoputem postala značajno dostupnija.
„Kada god idemo tamo baza nam je Planinarski dom na čijoj prelepoj terasi započinjemo svaku posetu ovoj planini. Da se ne lažemo, bilo je dana kada nam je bilo dovoljno da samo sedimo na terasi doma i razvačimo se po obližnjim stazama da se regenerišemo i napunimo baterije za sledeću nedelju u gardu. Ako ste ipak za hajk, imajte na umu da neke staze (npr. ka Suvoboru) u svom većem delu nemaju značajnog hlada, ali su zato pogledi na sve strane apsolutno predivni (ove ture planirajte u proleće ili jesen), kada je baš vrelo, imate staze kroz šume i duboki hlad. I ne zaboravite da potražite šumske jagode na ivice staza! Rajac je stvarno mali raj. Uverićete se u to kada prošetate njegovim zatalasanim padinama“, otkriva Jelena.
*
Krdečinska ada je mesto u Srbiji za safari – ali sa domaćim životinjama, oduševljeno priča Jelena.
„Ali kad kažem domaće životinje, mislim na stotine konja, podolskih govečadi (ove životinje imaju najlepše rogove koje sam uživo videla), mangulica i krava među kojima se slobodno krećete. Pa još ako odete u vreme kad se tek rode mladunčad, doživljaj je stvarno jedinstven“, kaže nam.
Život na selu
Na svom blogu, Jelena je pisala i o veoma zanimljivoj temi – kupovini imanja na selu, o čemu mnogi maštaju u današnje vreme. Odlučili su da kupe domaćinstvo na kojem bi provodili vikende nakon radne nedelje u Beogradu. Ispostavilo se da je takav ritam života zapravo naporan.
„Meni iz ove perspektive deluje da kupovina imanja ima smisla samo ako ljudi imaju plan da se tamo presele i žive i jedino ako ih posao ne vezuje za svakodnevni odlazak za Beograd. Dobra vest je da stvarno ima da se nađe povoljnih imanja ne toliko daleko od Beograda, a što ste spremniji da odete dalje i cene proporcionalno padaju u odnosu na udaljenost“, priča ona.
Međutim, iako su pronašli i kupili imanje, tokom tog perioda su shvatili da ne žele svaki vikend da provode na istom mestu.
„Jako nam je nedostajalo da se muvamo po Srbiji i imamo slobodu da vikendom ne radimo ništa. Kada imate celo imanje sa zasadom voća i nešto malo povrća, to prosto ne može. Ali najbitnija stvar koju smo iz cele te epizode naučili je da gotovo sve odluke ovog tipa nisu uklesane u kamen i da ako se ispostavi da neki izbori koje smo napravili nisu odgovarajući, možemo od njih da odustanemo. Dakle, jako je malo odluka koje nisu reverzibilne, imanje deteta, čak i psa što se mene tiče, nije nešto oko čega možete da se predomislite. Oko svega ostalog možete. Ovo nam je ujedno pomoglo i da neke druge velike odluke kasnije donesemo mnogo lakše, imajući na umu da možemo da ih ispravimo naknadno ako se ispostavi da smo pogrešili. Ja sam ubeđena da nismo prošli kroz iskustvo posedovanja seoskog domaćinstva da bismo o tome još uvek maštali misleći kako nam baš to treba da bi ispunili određene fantazije o životu van grada. Ovako znamo da to nije za nas još uvek“, iskrena je Jelena.
Najzad, nakon svih ovih avantura po Srbiji, njena porodica je naučila važne lekcije.
„Svoju zemlju, okruženje, pa čak i najbliži kraj treba posmatrati radoznalo, kako bismo to radili da smo u nekoj drugoj zemlji. Baš svaka ulica ima da ponudi nešto zanimljivo ako smo spremni da je pogledamo kroz oči putnika. I ne e verujem navigaciji već zdravom razumu i putu koji vidim ispred sebe dok vozim“, našalila se Jelena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
