Istina o Dragi Mašin koju je istorija sakrila od nas

Među onima koji su poželeli da demistifikuju srpsku kraljicu Dragu Obrenović je i Nevena Kovačević, master istoričarka i autorka vrlo interesantne Instagram stranice Putevima srpske istorije.

Ona je i u svom seminarskom radu na Filozofskom fakultetu posvećenom Dragi Obrenović prikazala brojne zanimljive činjenice koje mnogi i ne znaju, a koje bacaju sasvim novo svetlo na ovu neobičnu ženu koja je stradala tragično.

Pre svega, treba znati da je Draga bila iz vrlo ugledne porodice.

Kako navodi mlada istoričarka Nevena Knežević, Draga Lunjevica je rođena 23. septembra 1866. godine u Gornjem Milanovcu. Po očevoj strani poreklom je iz poznate trgovačke porodice Milićević - Lunjevica. Deda Nikola Milićević je bio prijatelj kneza Miloša Obrenovića. Ljubica Vukomanović, potonja knjeginja Ljubica, bila je u srodstvu sa Milićevićima, Nikola je bio ručni dever na venčanju kneza Miloša i Ljubice.

Takođe, Draga je bila vrlo obrazovana.

U Gornjem Milanovcu Draga je završila osnovnu školu. Potom je u Beogradu završila Viši ženski zavod, poznatiji kao Cermankin zavod. U zavodu je učila nemački, francuski, hrišćansku nauku, prirodne nauke i istoriju srpskog naroda. Posebno je imala dara za strane jezike i pisanje, navodi Kovačević.

Neželjena udaja za 15 godina starijeg inženjera

Pri kraju Draginog školovanja njeni roditelji su počeli da joj traže muža. Izbor je pao na rudarskog inženjera Svetozara Mašina. Srpski diplomata i hroničar Milan Stojimirović je naveo da Draga prvo nije htela da pristane na udaju, ali je kasnije ipak prihvatila. Stojadinović je kao razlog protivljenja udaji naveo da se Draga za vreme školovanja u Beogradu zaljubila u Bogdana Popovića, kasnijeg akademika.

Draga je imala nepunih 17 godina, a budući suprug Svetozar Mašin je bio stariji od nje 15 godina.

Na svadbi videla svog budućeg muža

Svetozar je bio ugledan čovek, iz bogate porodice, poreklom Čeh. Njegov otac Jovan je bio uvaženi na dvoru kneza Mihaila i kneza/kralja Milana Obrenovića.

Draga Lunjevica se udala za Svetozara Mašina u beogradskoj Sabornoj crkvi 1883. godine. Na svojoj svadbi ona je videla prvi put svog narednog supruga, Aleksandra Obrenovića. Navodno je prošao u fijakeru tada i kao sedmogodišnji dečak se obradovao što vidi mladu, te joj je mahnuo.

Sa Mašinom je provela tri godine u braku. Zbog posla on je često bio na putu, a Draga ga je pratila. Nisu imali dece, ali Stojimimirović navodi da je Draga jednom ostala trudna.

Svetozar Mašin je preminuo dok je bio na terenu 1886. godine. Postoji više verzija njegove smrti, a kasnije se čak Dragoj pripisivalo da ga je ubila (otrovala).

Po Svetozarevoj smrti Draga je nasledila njegovu penziju, živela je u njegovom stanu, ali ga je ubrzo morala napustiti jer je Građanski zakonik bio veoma nepovoljan za žene – bila je isključena iz nasledstva. Vratila se u porodičnu kuću, a posle smrti roditelja morala je da sa sestrom brine o četvoro mlađe braće i sestara.

Sarađivala je sa časopisom Domaćica, bavila se novinarstvom i prevođenjem.

Dvorska dama kraljice Natalije

Kada se kraljica Natalija nastanila u Bijaricu, Draga je došla u njenu službu. Jedna verzija je bila da ju je tu doveo kralj Milan kao svoju ljubavnicu. Ali Natalija je ipak imala priliku da upozna Dragu kao istaknutu članicu Beogradskog ženskog društva i u pismima je pisala da je u njeno poštenje uverena.

Odnosi između njih dve ipak su se pogoršali oko 1893. godine .

Prilikom prve posete kralja Aleksandra u Bijaricu Natalija je primetila da je Aleksandru veoma prijatno da provodi vreme sa Dragom. Natalija je u Beogradu 1895. godine priređivala sinu balove i zabave na kojima je on najradije plesao upravo sa Dragom. Natalija je tako htela da se približi sinu kako bi ga privukla na svoju stranu i da ga odvoji od uticaja kralja Milana. Pošto je primetila da Aleksandar ima naklonosti ka Dragoj, htela je da na taj način dopre do sina i ubedi ga u svoje političke stavove.

Natalija je podržavala Aleksandrova osećanja prema Dragoj, čak je sina i podsticala na razmišljanje o njoj, piše Nevena Kovačević.

Ali kraljica Natalija i Draga su se razišle u ne tako lepim odnosima 1897. godine. Novine su zvanično objavila da je Draga Mašin smenjena sa dužnosti dvorske gospođe na lično insistiranje, zbog lošeg zdravlja. Draga se vratila u Beograd, u početku je živela kod sestre Hristine, a potom joj je kralj Aleksandar kupio kuću u blizini dvora.

Ni kralj Milan ni kraljica Natalija nisu bili oduševljeni Dragom i time što njihov sin provodi toliko vremena sa njom, ali njih dvoje su se venčali.

Veridba s kraljem kojoj su se protivili svi

Za Srbiju je bilo iznenađenje kada je kralj Aleksandar jula 1900. objavio vest da je isprosio ruku Drage Lunjevice Mašin. Cela vlada je podnela ostavku kao znak protesta zbog toga. Naročito su se tome oštro suprotstavili ministar policije Đorđe Genčić, koji je iz policijskih arhiva izvadio 12 dokumenata o Draginim navodnim ljubavnicima. Ministar inostranih poslova Andra Đorđević je otišao kod beogradskog mitropolita da ga moli da ne da blagoslov kralju. Mitropolit je ovaj brak smatrao neprikladnim zbog razlike u godinama.

U Dragin dom su došli ministari sa ciljem da je nagovore da se ne uda za Aleksandra. Draga je čak na njihov nagovor i pristala da napusti Srbiju, ali jedna rečenica ministra Borivoja Nešića promenila je njeno mišljenje, Nešić joj je rekao: „Jer, uostalom, gde ste vi za kraljicu?".

Kralj Aleksandar je uspeo da sastavi novu vladu i izvršio je velike promene u državnom aparatu. Na važna mesta na dvoru i u vojsci su došli ljudi koji su hteli da prihvate kraljevu izabranicu. 1

Venčanje i lažna trudnoća

Venčanje je održano u Sabornoj crkvi, a u dvoru je bio priređen spektakularan prijem. Preko svog izaslanika u Srbiji kum na venčanju je bio ruski car, Nikolaj II Romanov.

Onda, samo mesec dana posle venčanja objavljena je vest da je kraljica trudna. U delu srpske javnosti je brzina kojom je Aleksandar saopštio da je Draga trudna stvorila sumnju u istinitost.

Kralj je srpskom poslaniku u Petrogradu Stojanu Novakoviću poverio da je na taj korak bio primoran jer je narodu trebalo dati razlog za otkazivanje planiranog puta po Srbiji. Razlog je bio moguć atentat na kraljevski par. Kralj je tom objavom hteo i da se pobiju svi glasovi o Draginoj neplodnosti. Posle izveštaja ruskih lekara koji su konstatovali da se radi o lažnoj trudnoći i javnost je saznala da kraljica nije u drugom stanju. Draga je postala još omrženija među narodom. Govorilo se da je želela da obmane sve, pa čak i kralja.

Žene ministara su Dragu ogovarale i spletkarile i to je kraljicu mnogo pogađalp, pa je molila muža da je nekako spasi.

Kraljica Srpkinja zbog koje su menjana imena mesta

Kralj Aleksandar je pokušao da kraljici obezbedi što veću popularnost u narodu. Isticanjem njenog srpskog porekla Aleksandar je hteo da ona time dobije što više blagonaklonosti u narodu. Kralj je isticao da je ženidbom sa Dragom uspostavljena veza između dinastije i naroda. Dragu je poredio sa knjeginjom Ljubicom i knjeginjom Milicom zbog njihovog srpskog porekla. Izgradnja njenog kulta počela je menjanjem naziva ustanova, promenom naziva sela i varoši, preuzimanje pokroviteljstava nad društvima, uvođenje novih datuma rođendana i imendana u kalendar državnih praznika, Dragin rođendan se slavio kao državna svečanost. Viša ženska škola u Beogradu dobila je naziv Više ženske škole kraljice Drage, piše u svom radu istoričarka Nevena Kovačević.

Kraljica Draga je uvažavala sve običaje, svi praznici su svečano proslavljani. Sa Aleksandrom je posećivala manastire u Srbiji, Jovan Jovanović Zmaj je napisao pesmu posvećenu kraljici. Ali ništa od toga nije pomoglo, narod je nije zavoleo.

Pitanje nasledstva

Posle lažne trudnoće kraljice Drage u Srbiji je otvoreno pitanje nasledstva prestola. Domaća javnost je bila posebno ogorčena mogućnošću da na kraljevski presto u Srbiji može doći kraljičin brat, Nikodije Lunjevica, budući da je kraljica imala veliki uticaj na kralja.

Poslednja srpska kraljica

Razloga za prevrat je bilo pregršt, a ženidba kralja Aleksandra sa starijom udovicom Dragom je svakako bio jedan od najvažnijih uzroka nezadovoljstva u vojsci, koje je dovelo do prevrata. Dragina lažna trudnoća i nametanje Nikodija Lunjevice za naslednika prestola dodatno su razdražili zaverenike.

U noći između 10. i 11 juna 1903. godine izvršen je atentat na kralja i kraljicu. Zaverenička akcija je počela tačno deset minuta posle ponoći. Prvo su ubili Dragu.

Kralj i kraljica su sahranjeni bez ikakvih kraljevskih počasti, ni zvona nisu lupala. Bio je to kraj dinastije Obrenović i Draga je ostala upisana kao poslednja srpska kraljica.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram