Irina se odrekla titule prve dame jer ne želi da se podredi mužu

Irena Karamanos ne želi titulu prve dame. Partnerka čileanskog predsednika hrvatskih korena Gabriela Borića objavila da će se povući s te pozicije uz objašnjenje da to "nije posao koji je tražila niti veruje da bi takav posao uopšte treba da postoji".

Karamanos (33) tečno govori četiri strana jezika, studirala je još dva i ima diplome iz vaspitno-obrazovnih nauka i antropologije s nemačkog Univerziteta Hajdelberg, prenosi Index.hr.

Ćerka imigranata, urugvajske majke nemačkog podrekla i oca Grka, koji je umro kad je imala osam godina, naglašava kako ona "nije osoba koja bi svoje planove i karijeru podredila muškarcu".

"Posao prve dame zahtevan je i uključuje puno radno vreme, a za to se ne dobija ni plata. Ono što ja radim više nije važno, sve što znaju o meni je da sam predsednikova partnerka", izjavila je Karamanos, prenosi The Independent.

Tituli prve dame opirala se od trenutka kada je 35-godišnji Borić izabran za predsednika, u decembru prošle godine. Prvo je, nevoljno, pristala da bude prva dama, ali u mesecima koji su sledili tiho je preispitivala ulogu.

Planirala je sve svoje dužnosti - a reč je o vođenju šest udruženja, nadzoru mreže dečjih vrtića, muzeja i organizacija za razvoj žena - prebaciti na ministarstva, za koja veruje da će ih voditi bolje, i na kraju zatvoriti svoju kancelariju. Nadala se da će tako preoblikovati ulogu predsednikove supruge, i to ne samo u Čileu nego i širom sveta.

Cilj je bio da njene promene nadžive i nju samu. Ipak, kada je krenula zvati ministre i članove udruženja, niko joj se nije hteo javiti.

Članovi udruženja opirali su se toj ideji, a dečji orkestar nije želeo izgubiti prestiž koji im donosi uprava prve dame.

"Funkcija prve dame ne govori ništa o meni kao osobi. Niko ne govori o mojim veštinama, diplomama ni iskustvu, bitna im je samo titula", izjavila je.

Koncept prve dame je američki trend, još od Doli Madison, supruge četvrtog predsednika SAD-a, koja je pomogla u opremanju Bele kuće i bavila se socijalnim pitanjima.

Elenor Rusvelt i Džeki Kenedi unapredile su tu ulogu pred očima javnosti i stvorile očekivanja da prva dama mora u stopu pratiti predsednika.

Karamanos nije prva koja ne želi biti prva dama. Prisetimo se samo Melanije Trmpa. Tu je i An Malherb Goselin, supruga bivšeg predsednika Ekvadora Rafaela Kore, koja je uglavnom bila odsutna. U Meksiku je Beatriz Gutjerez Mjuler, supruga predsednika Andrésa Manuela Lópeza Obradora, nastavila da radi kao profesorka.

Istoričari kažu da je Džil Bajden, koja je dugo predavala englesku književnost na Northern Virginia Community College, prva dama SAD-a koja je imala plaćen posao izvan Bele kuće dok je njen suprug bio predsednik.

Ali nijedna od ovih žena nije preispitala svoju ulogu dok je bila na dužnosti kao što Karamanos pokušava, kaže za The Independent Karolina Gerero, čileanska politikološkinja. U Sjedinjenim Državama, kaže istoričarka Ketrin Dželison, takav bi pokušaj bio "politička bomba".

Početkom oktobra, nakon osam meseci izbjegavanja medija, Karamanos se pojavila u javnosti i objavila da je ispunila obećanje.

"Institucionalna uloga prve dame kakvu sada poznajemo će prestati", izjavila je pred novinarima.

"Predsednikova partnerka bira samo da bude njegova partnerka, a ne predsednica udruženja", izjavila je tom prilikom.

Odbor je jednoglasno odobrio njen plan, ali mnogi Čileanci nisu.

Borićeva popularnost pala je na niski nivo, rejting mu je bio samo 27 posto u jednoj anketi. U septembru je doživeo najveći neuspeh, kada su glasači odbacili novi ustav koji je promovisao.

***

BONUS VIDEO: Zrela Srbija: Baka Gordana