„Imam sindrom Alise u zemlji čuda“

Foto: Printscreen Instagram/the_dizzy_diva

Otkrila je da živi sve, samo ne bajku.

Eta Šahin (41) ostala je prikovana za krevet dve godine zbog iscrpljujućeg stanja – od kojeg joj se činilo kao da lebdi izvan svog tela – nije mogla čak ni da se tušira.

Stanovnica Las Vegasa primetila je da nešto nije u redu krajem 2019. Prisećajući se, kaže da se osećala kao da joj je glava bila puna vate. Međutim, kada je posetila lekare, rekli su joj da nije u pitanju ništa drugo do uobičajena anksioznost.

„Imala sam magnetnu rezonancu i skeniranje i sve se vratilo u normalu – ali osećala sam da nešto nije bilo u redu i bila sam uplašena“, rekla je Šahin, zagovornica hronične bolesti i lečenja, sada poznata kao „Dizzy Diva“ svojim pratiocima na Instagramu.

Kada je početkom 2020. hitno prebačena u bolnicu nakon što se srušila dok je prala veš – zbog čega je povraćala i nije mogla da stoji, znala je da nešto ozbiljno nije u redu.

„Srce mi je lupalo, znojila sam se, bilo mi je izuzetno hladno i mislila sam da imam moždani ili srčani udar“, rekla je za „Jam Press“.

„Shvatila sam da ne mogu da hodam i da jedva govorim.“

Očajnički želeći da otkrije šta nije u redu sa njom, njen partner Majkl je potražio doktora za uho, nos i grlo koji joj je dijagnostikovao hronične vestibularne migrene – što uzrokuje upornu vrtoglavicu i malo poznati sindrom „Alise u zemlji čuda“.

U bolnici je imala niz testova, uključujući analizu krvi, skeniranje mozga i pregled očiju, ali svi su se vratili kao normalni.

Sindrom „Alisa u zemlji čuda“ ispoljava se kroz privremene epizode ​​iskrivljene percepcije i dezorijentacije.

Prema „Healthline“-u, ljudi sa sindromom se mogu osećati veći ili manji nego što zapravo jesu i takođe otkriti da se soba u kojoj se nalaze ili okolni nameštaj pomera i oseća se dalje ili bliže nego što zaista jeste, slično književnom liku Luisa Kerola, Alisi.

Međutim, dijagnoza je bila tek početak, jer Šahin nije mogla da obavlja jednostavne zadatke poput šetanja pasa, kuvanja, čišćenja, rada, tuširanja i to ju je prikovalo za krevet mesecima.

„Prve dve godine moji simptomi su bili 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji“, rekla je ona.

„Bio je to najteži momenat u mom životu, bilo je toliko iscrpljujuće da ne mogu ni da opišem rečima. Nisam mogla ništa da uradim, nisam mogla ni da siđem niz stepenice.“

Šahin je rekla da je nakon nekog vremena naučila kako da se nosi sa svojim stanjem, što je uključivalo potpunu promenu načina života, dodajući da joj je njen partner dosta pomogao brinući se o njoj.

„Prvo i najvažnije, morala sam da shvatim svoje okidače, šta je dovelo do toga da se osećam gore“, rekla je. „Zato sam promenila ishranu, pokušala da smanjim što je moguće više stresa, izbacila toksične ljude iz svog života i pobrinula se da svakodnevno pomeram svoje telo.”

Šahin je rekla da je godinu dana nakon što joj je postavljena dijagnoza, naučila o neuroplastičnosti, koja prepravlja vaš mozak i pomaže mu da stvori nove neuronske puteve.

„Ovo vam pomaže da naučite da se udaljite od simptoma i pomaže u stvaranju novih puteva u mozgu kako bi vaše telo moglo da se izleči“, rekla je ona.

Ovo uključuje odvajanje vremena za ponovno fokusiranje, vođenu vizualizaciju, vođenje računa o pozitivnim emocijama, suočavanje sa negativnim emocijama i njihovo preusmeravanje, meditaciju i mozgalice.

„Najvažnije je da ne stavljam ime ili emocije na svoje simptome. Morala sam ponovo da naučim kako da razmišljam o svojoj bolesti i kako da joj pristupim da bih mogla da se izlečim. Bilo je potrebno puno posla“, rekla je Šahin. „Ponekad radim ove vežbe nekoliko sati dnevno. Morala sam da razmišljam o sebi kao o osobi koja se leči, a ne o bolesnoj osobi.”

Iako su se njeni simptomi dramatično poboljšali, još uvek postoji šansa za vraćanje bolesti, ali je rekla da je naučila kako da upravlja svojim simptomima.

„Kada imam stresne događaje, moji simptomi porastu i ja tad moram da usporim. Kada porastu, podsećam se da je to privremeno i da ću se uskoro vratiti na svoj ustaljen put“, rekla je ona.

Šahin vodi kampanju kojom želi da podigne svest o ovom stanju i da pomogne u pronalaženju leka.

„Naravno, moja najveća nada za budućnost je da pronađem lek. Sada kada sam dotakla dno sa svojim zdravljem i oporavila se, imam toliko nade.”

Bonus video: 72-godišnja Viene koja peške ide Putem svile šalje poruku svim ženama

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram