U Makedoniji i danas živi zajednica ljudi koje ne dotiču čuda savremenog sveta. Juruci su poreklom iz jedne oblasti u Turskoj. Njihove žene nikada ne razgovaraju sa nepoznatim muškarcima, a obrazovanje devojčica se završava kada napune 11 godina.
Zajednica Juruka u Makedoniji je od 14. veka do sada ostala verna svojim specifičnim običajima. I danas žive izolovano i pridržavaju se konzervativnih, patrijarhalnih pravila.
Juruci su na prostor današnje Severne Makedonije došli krajem 14. veka, da bi u toku dva naredna veka pratili osmanlijske osvajače u njihovom pohodu. Poreklom su iz oblasti Konja u Turskoj. Kod Osmanlija, njihova zaduženja su bila transport vojnih materijala, opreme i oružja, popravke utvrđenja, zbog čega su uživali posebne povlastice i nisu plaćali porez i dažbine. Imali su čak status „Evladi Fatihan” – deca osvajača.
Određen broj Juruka je ostao u Makedoniji nakon povlačenja Osmanlija. Zamenili su svoj nomadski život stalnim boravištem i produžili da žive izolovano od ostalog stanovništva, uključujući i tursku manjinu u Severnoj Makedoniji. Sačuvali su svoj specifičan dijalekt turskog jezika i živopisne običaje.
Danas žive uglavnom u planinskim selima oko Radoviša, Štipa, Strumice, Dojrana kao i u Ovčem polju, ali ima i nekoliko juručkih sela u zapadnom delu Severne Makedonije. Procenjuje se da ih ima nekoliko hiljada, ali preciznijih podataka nema jer se vode kao deo turske manjine. Poreklom Juruk je i osnivač moderne Turske – Mustafa Kemal Ataturk čiji je otac pripadnik ovog plemena.
Fotograf iz Makedonije Goran Anastasovski je boravio sa Jurucima dok je radio na projektu sprečavanja maloletnih brakova koji je podržan od strane Evropske unije. U kućama u kojima žive, vreme kao da je stalo – beli zidovi, mali prozori, niski plafoni i sobe bez nameštaja. Žene nikada ne razgovaraju sa nepoznatim muškarcima, a izbegava se i da se pred njima pojavljuju.
„Juruci su konzervativna i strogo patrijahalna zajednica koja je uspela da sačuva tradiciju i običaje tokom vekova. Obrazovanje je uglavnom namenjeno dečacima, a devojke mnogo rano završavaju svoje školovanje. Dogovoreni brakovi su i dalje važan deo juručke tradicije. Tradicionalno devojčice se udaju rano, nekad i sa 14 godina. Deca idu samo u osnovnu školu, a obrazovanje devojčica se završava kada napune 11 godina. Samo mali broj njih uspe da se školuje dalje“, kaže Goran Anastasovski.
Ipak, polako stvari se menjaju uz pomoć raznih projekata. Juruci se sve više otvaraju i prihvataju modernu civilizaciju. Neke od devojaka kažu da imaju društvene mreže na kojima su za sada povezane samo sa školom i drugaricama iz drugih juručkih sela. Juruci zapravo počinju da uvode promene koje nudi moderni svet, ali ne pristaju na gubitak tradicionalnih vrednosti, kulture i nasleđa koje neguju vekovima.
Video bonus: Već viđeno
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
