Jedina molerka u Ivanjici i šire, četrdesetdvogodišnja Dragana Kostić razbija sve predrasude o tome šta žena treba da bude. U ovom poslu je već dve godine, iako su se kolege opkladile da neće izdržati ni par dana. Svojim primerom inspiriše i dve ćerke i kaže da ne postoji stvar na svetu koju žena ne može da nauči.
Kada se prvi dan pojavila na gradilištu u molerskom odelu sa kantom i alatom u rukama, svi muškarci bili su u čudu.
„Naši muškarci sa Balkana ne misle da žena može da radi muške poslove. Kada dođem da radim, prvo pomisle da sam arhitekta ili neko od nadležnih organa, a česti su i podrugljivi komentari, podsmeh i naravno skepticizam“, priča Dragana.
A onda kada ova vredna Ivanjičanka krene sa radom, svaki njen pokret analizira nekoliko parova sumnjičavih muškaraca kojima nije jasno kako je moguće da jedna žena može da radi „muški“ posao. Ipak, nakon što procene da je Dragana majstor svog zanata i da svojom brzinom i okretnošću parira svim kolegama, umeju da priznaju da su pogrešili.
„Oni se toliko oduševe kad vide da žena radi ovaj posao, da često posle komentarišu kako radim bolje od njihovih muških kolega“, kaže ona.
Nema tog posla koji žena ne može da nauči
Dragana je molerski i farbarski zanat naučila od supruga, koji se ovim poslom bavi već 10 godina. Ona mu je uvek asistirala, pomno pratila svaki detalj i odlučila da i sama počne ozbiljno da se bavi ovim poslom. Kaže da kad zacrta sebi da želi nešto da nauči, ne odustaje dok potpuno ne ovlada tim poslom.
„Ne postoji stvar na svetu koju žena ne može da nauči. Ovaj naš molerajski zanat muškarci objašnjavaju kao da je naučna fantastika, ni jedan fakultet to ne može da poduči“, objašnjava Dragana.
Tvrdi da za nju ne postoji podela na muške i ženske poslove i da je uprkos opkladama majstora da će odustati nakon prvog dana, opstala u ovom poslu već dve godine.
„Muž i ja ustajemo u šest ujuturu svakog radnog dana. Popijemo kafu i odemo na gradilište, gde radimo podjednako. Kantu od 30 kg koju on podigne na skelu, podižem i ja. Pošto je on šef svima nama i nadgleda posao, ponekad diže i manje nego ja. Uveče kad dođemo kući oko 9 -10 sati, moj muž odmara, uključi TV, a ja radim sve kućne poslove još dodatno“, priča Dragana.
Sve što može muškarac, žena može tri puta bolje, tvrdi ona.
„Bez obzira što nas oni potcenjuju i nije im milo da to čuju, to je tako jer često smatraju da su superiorni u nekom poslu. Često mi kažu da ja nešto ne znam, a onda se ispostavi da sam ipak bila u pravu i da je moglo bolje po mom.“
Nepresušna ljubav prema književnosti
Ne samo što razbija stereotipe o ženama u muškim poslovima, već uspeva i da pored napornog posla odvoji vreme za čitanje, ali i pisanje. Kaže da ne bi mogla da radi posao koji ne voli, a ovaj je zavolela iako je u mladosti imala drugačije planove. Ambiciozna Ivanjičanka završila je gimnaziju, nakon čega joj je želja bila da upiše Vojnu akademiju ili Filološki fakultet. Kako u to vreme na Akademiju još uvek nisu primali žene, na nagovor roditelja Dragana upisuje Učiteljski fakultet, koji nije uspela da završi.
„Ostala sam bez fakulteta jer nisam uspela da upišem ono što volim. Nisam mogla na Vojnu akademiju, a ni na studije srpskog jezika i književnosti, a pisana reč je ostala moja neprežaljena ljubav, iako nisam uspela da upišem Filološki u Beogradu“, kaže ona.
Molerski tim sastavljen od žena Draganin je san
Nije joj problem da radi od jutra do mraka, međutim, ima jedan uslov – kada je nedelja ili crveno slovo, voli da odmara i radi nešto „za svoju dušu“. Kod ovog posla zanimljvo joj je što je stalno u pokretu, za Draganu bi posao u kancelariji pred kompjuterom bio noćna mora.
„Moji prijatelji u šali vole da kažu – nju ako hoćete da ubijete, samo je vežete za stolicu i ne dozvolite joj da išta radi“, kaže nam ona.
Ljubav prema književnosti neguje i dan danas, voli da se opusti uz dobar kriminalistički i psihološki roman, a kaže da u fioci ima i jedan svoj neobjavljen roman. Zimi vozi kvad i jedva čeka da sneg u Ivanjici dovoljno napada da bi mogla da se provoza kroz kraj i odmori glavu. Ljudima je, kaže, uvek bila čudna, što dokazuje i njen nesvakidašnji kućni ljubimac – kraljevski piton kog je nazvala Dobrila.
Za kraj nam otkirva da joj je velika želja da osnuje jedan ženski tim, koji bi, kako kaže, savršeno funkcionisao. U šali dodaje da bi muškarci eventualno mogli da uskoče „da ih iskoristimo da nose kante, dovoljan nam je jedan i niko više“. Ipak, nijedna žena u njenom kraju se do sada nije osmelila da se oproba u ovom poslu, a ona dodaje da bi rado obučila svakog ko joj se obrati. Kaže da joj je za sada molerski posao zanimljiv, ali da se nikad ne zna kada će promeniti profesiju – postati romanopisac, ili pak otići u električare.
Bonus video: Najinteligentniji ljudi sveta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
