Čudesna sudbina Eve Panić inspirisala je „Otpisane“, a zaslužuje holivudski film

Podeli:
Foto: Instagram/belgrade_photo_history

Ljubav koja joj je spasila život.

Jevrejska lepotica Eva Keleman Nahir Panić bila je žena koja je imala težak, ali neverovatan život. Tokom okupacije sa suprugom Radetom Panićem se priključila Partizanskom pokretu, a potom u Beogradu i Organizaciji BI – „Beogradski ilegalci“, po kojoj su kasnije nastali film i serija „Otpisani“, inspirisala je više dokumentarnih filmova i knjigu „Eva“.

Ova Jevrejka udala se za Srbina, što joj je tokom Drugog svetskog rata spasilo život. Zajedno su tokom rata spasili 1.500 ljudi, a posleratna vlast oboje ih je zatvorila, zbog čega se njen muž Rade navodno i ubio.

Pisac Danilo Kiš napravio je serijal iz 4 dela „Goli život“ inspirisan njenom pričom. Rođena u Čakovcu u Hrvatskoj 1918. godine, govorila je 5 svetskih jezika, a njena porodica nije propuštala pozorišne premijere ni izložbe po evropskim prestonicama.

„U teškim vremenima dobri ljudi postaju još bolji, a loši još gori“, kazala je Eva u razgovoru sa književnikom Danilom Kišom, jugoslovenska Jevrejka sa izraelskom adresom.

Iz susreta sa Kišom, krajem osamdesetih godina prošlog veka, nastala je televizijska emisija „Goli život“ u kojoj su o životu u predratnoj Jugoslaviji, Holokaustu, nastanku nove države i ličnom stradanju, govorile Eva Nahir Panić i Jovanka Lebl.

Eva Kelemen je odrasla u uglednoj i imućnoj jevrejskoj porodici i vaspitavana je po strogim nazorima građanskog društva.

U 17. godini upoznaje siromašnog, ali interesantnog mladog oficira Srbina Radeta i tajno se viđaju do njene 22 godine.

Susret i venčanje sa Radetom Panićem spasiće je tragične sudbine koja je zadesila većinu jugoslovenskih Jevreja i obeležiti život u posleratnoj Jugoslaviji.

Za ljubav Jevrejke i Srbina razumevanje nisu imali ni okruženje ni porodica. Rade Panić prekomandovan je u Skoplje, u najudaljeniji garnison, bez dozvole vojnih vlasti da se oženi Jevrejkom.

Ipak, sa navršenih 26 godina, stekao je čin poručnika, a time i šansu da zatraži zvaničnu dozvolu za stupanje u brak.

Tada njena porodica nudi Radetu 50.000 dinara da je napusti što on odbija. Venčavaju se uoči Drugog svetskog rata i taj brak joj spasava život.

Na savet oca “da se protiv fašizma mora boriti” Eva se priklonila Pokretu otpora, iščekujući vesti o suprugu kojeg su na početku okupacije zarobile ustaše. Skokom sa drugog sprata zatvora u blizini Bjelovara, Rade Panić uspeo je da se domogne slobode, i iako teško povređen, stigao je u Zemun u maju 1941. godine.

„Povređenog supruga sam pronašla u Zemunu. Uspela sam da tokom jedne noći uđem u kuću u kojoj smo Rade i ja stanovali pre rata i ponesem nakit moje majke. Kada smo stigli do Beograda, na Zelenom vencu sam ušla u jednu kafanu i zamolila seljaka da mi za dijamantski prsten proda jednu čezu i konja, kako bih Radeta mogla da otpremim u selo. Tamo smo ga svekrva i ja lečile nekoliko nedelja, i u junu se već sasvim oporavio“, navodi se u njenoj biografiji.

Rade je uskoro zarobljen kao izdajnik, a njoj je saopšteno da je izvršio samoubistvo u zatvoru. Vlasti su od nje tražile da se odrekne muža kao izdajnika i zaradi svoju slobodu, međutim ona na to nikada nije pristala i naredne godine provodi u zatočeništvu.

Posle šest meseci provedenih u istražnom zatvoru na Obilićevom vencu, Eva Panić je sa još 17 žena odvedena u logor na ostrvu Sveti Grgur. U zloglasnom radilištu na Jadranu, kako su ženski logor nazivale tadašnje vlasti, provela je narednih 19 meseci.

Za sve to vreme njena ćerka je živela kod njene sestre u Sloveniji, a nakon puštanja na slobodu Eva je spavala na podu u stanu svoje drugarice jer, kako se navodi u biografiji, kreveta nije bilo.

Uprkos svemu, bila je uporna da dokaže da je Rade nevin stradao. Zatražila je i dobila na uvid predmet svog supruga i u dosijeu jasno videla da je Panić bio nevin.

Potkazao ga je pukovnik KOS-a Milenko Nikitović, koji je kasnije, zbog lažnog prijavljivanja, osuđen na 18 godina zatvora.

Posle nekoliko turobnih godina u Jugoslaviji, Eva Panić napustila je Beograd i nastanila se u kibucu Shaar Hamasqim u Izraelu, gde je upoznala svog budućeg supruga Mošu Nahira“, napisano je o životu ove neverovatne žene.

Eva je umrla 2015. godine, a tokom 2016. godine objavljena je knjiga „Eva“, autorizovana biografija Eve Nahir Panić autora Daneta Ilića.

***

Bonus video: Jutarnja šetnja kroz Oplenac sa princezom Ljubicom Karađorđević

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram