Sindi Džekson je 17 godina bila u Ginisovoj knjizi rekorda kao žena sa najviše kozmetičkih tretmana među kojima su i brojne plastične operacije. Kao članica Mense, izjavila je da su joj operacije promenile život. Ovo je njena ispovest.
Sindi Džekson je za Dejli Mejl napisala ispovest o tretmanima, operacijama kojima se podvgrla, ali i o tome kako je to promenilo njen život. Prenosimo je u celosti.
„Svet pozitivnije reaguje na lepe ljude. Vidim to svakog dana – i znala sam to još u svojim 30-im kada sam imala prvu od svojih 12 operacija estetske hirurgije.
Uvek sam verovala da ako mogu da kontrolišem kako izgledam, onda mogu da kontrolišem i kako me ljudi doživljavaju. I u pravu sam – funkcionisalo je jako dobro. Imam 68 godina, ali izgledam najmanje 25 godina mlađe.
Osamdesetih godina prošlog veka, imala sam prvu ekstremnu hiruršku rekonstrukciju. Ne samo zatezanje lica ili operaciju nosa, već dugu listu procedura za preciziranje i maksimiziranje onoga što mi priroda nije dala. Niko drugi tada nije radio ništa slično, ali pošto su rezultati bili tako dobri, ljudi su počeli da dolaze kod mene po savet.
Moja karijera estetske konsultantkinje je započela, a danas radim širom sveta sa izvršnim direktorima, aristokratama i filmskim zvezdama sa A liste. Često me zovu ‘žena koja pomaže da lepi ljudi budu lepi’ — cilj je svaki put pronaći pravog hirurga koji će obaviti pravu proceduru.
Istina je da je većina ljudi u Holivudu imala mnogo više estetskih operacija od mene — a ja sam ih imala mnogo, u vrednosti od oko 70.000 funti. To bi sada koštalo nekoliko puta više, možda više od četvrt miliona funti, ali procedure koje bih danas izabrala bile bi drugačije, jer je tehnologija znatno napredovala.
Neki ljudi to zovu sujeta, plitka fiksacija spoljnim izgledom, ali kada se uradi kako treba, verujem da može da promeni vaš život.
Danas, vidite, živim dobro. Trenutno sam singl – ali za muškarca mojih godina ja sam savršena žena. Imam svoju kuću, neću imati dece, nemam nikakav prtljag i nikada neću ostariti. Zašto? Jer i ja znam kako je to kad nisi privlačan.
Bila sam štreberka, farmerova ćerka u Ohaju, u školi su me pomerili godinu dana unapred. Bila sam pametna i to je ono što sam imala, a što druge lepe devojke nisu. Ali biti pametan nije bilo važno. Nisam imala ono što sam želela, a to je da se uklopim.
Nisam smatrala da je pošteno što sam zbog svog jednostavnog i neupadljivog lica i moje skromne odeće bila isključena u tom trenutku u životu kada svi želimo da se dopadamo drugima.
U svojim dvadesetim nisam dozvolila da me nedostatak lepote sputava, ali sam znala da nikada neću biti istinski srećna dok me ljudi ne budu smatrali privlačnom.
Kao članica Mense sa genijalnim IQ-om od 165, imala sam sve što mi je bilo potrebno u životu, osim lepote. A lepota je moć.
Dakle, 1985. godine, sa 30 godina, počela sam jako lagano tako što sam uklonila mladež sa lica i vrata. U to vreme sam radila kao pevačica i pisala sam tekstove za pesme, ali onda sam dobila nasledstvo od skoro 50.000 funti, što bi danas bilo oko 150.000 funti — i odjednom se čitav kozmetički svet našao na mom dlanu.
Iskoristila sam svaki peni, ulažući u sebe, i sve to vratila u roku od dve godine govoreći o tome u globalnim medijskim intervjuima širom SAD, Australije, Japana, Evrope i Južne Amerike.
Moja prva operacija je bila gornja i donja blefaroplastika, odnosno podizanje kapaka. Bila sam mlada, ali su mi oči bile natečene i izgledale su staro, pa sam uklonila kese. Uvek su me zadirkivali zbog mog nosa, tako da je to bilo sledeće.
Tada nisam poznavala nikoga ko je operisao nos, a sada ga praktično svi koje poznajem imaju. Tri godine kasnije uradila sam drugu operaciju nosa kako bih dodatno poboljšala oblik.
Imala sam tri odvojene liposukcije kojima su mi uklonili masnoću od struka do kolena.
Klesala sam se, baš kao Mikelanđelo, čijem remek-delu La Pieta – isklesanom od jednog bloka mermera – dugo sam se divila.
U godinama koje su usledile imala sam fejslifting da bih podigla gornju trećinu lica, podizanje usne da ne bih izgledala kao Grinč, donji lifting lica za rešavanje brade, vilice, dva kompletna fejsliftinga, abdominoplastiku za stvaranje oblika peščanog sata i podizanje vrata.
Najznačajnija od svih mojih operacija bila je maksilofacijalna procedura koja se zove genioplastika. Ovo je ozbiljna stvar. Uđu kroz vaše donje desni, uzmu hiruršku testeru i preseku kost brade po dužini, a zatim je gurnu nazad i pričvrste je titanijumom. Cela operacija traje oko 1,5 sat.
To je bila jedina operacija koja me je plašila, ali nikada nisam mogla da dostignem ženstveno lice (koje obično ima vrlo malo oštrih uglova) sa svojom vilicom i nosom onakvim kakvi su bili. Nakon toga sam imala otok od vrha brade do grudi. Nisam imala vrat i izgledala sam kao žaba.
To nije bio kraj. U proseku je prolazilo oko deset godina između mojih različitih zatezanja lica, mada je sad prošlo 15 – kada vam urade dobro, toliko bi trebalo da traje.
Prošle godine, nakon dve godine istraživanja, skinula sam još deset godina sa lica i tela sa šest različitih tipova i dubina pilinga kože na klinici u Londonu po ceni od 10.000 funti.
Dva su mi radili na licu koje je onda izgledalo mnogo mlađe od mog tela, pa sam nastavila s vratom, dekolteom, rukama i rukama od lakta nadole.
Da, bolno je (ja bih to ocenila sa četiri od deset, a deset je nepodnošljivo), ali samo trenutno. Počinjete da vidite rezultate u roku od dve nedelje nakon pilinga, ali poboljšanja su kumulativna i povećavaju se i poboljšavaju tokom narednih šest meseci.
Ovi pilinzi te oslobađaju površinskih bora, promena boje kože, fleka i oštećenja od sunca – to su sve stvari koje skalpel hirurga ne može da reši.
Danas živim u Londonu, i tamo imam klijente, kao i u Los Anđelesu i Australiji.
Ljude uvek iznenadi kada saznaju da nemam nikakve filere na licu. Nikada ne bih stavljala implantate bilo koje vrste ili brazilsko podizanje zadnjice.
Prvo antiejdž pravilo je – nemoj da umreš. Želim da imam zdravu starost i sve što ugradite u svoje telo izaziva imuni odgovor i upalu, a nijedno nije dobro za ljudsko telo.
Ne radim botoks, zbog toga kako izgleda. Mislim da se lice nakon toga ne pomera prirodno.
Kada sam započela svoje estetsko savetovalište, odgovarala sam na pisma klijenata za po 15 funti. Danas naplaćujem 1.000 funti na sat svoje stručnosti. Niko se nikada nije žalio na cenu, ali to je filter jer mi se ne obraćaju ljudi koji imaju pregršt vremena. U stvari, štedim im apsolutno bogatstvo upozoravajući ih da ne troše novac na stvari koje ne rade.
Nedavno sam imala klijentkinju koja je potrošila 10.000 funti na nehirurške tretmane i nije izgledala drugačije. Naravno da nije – stvari koje je uradila – zatezanje lica nitima i radio frekvencija za zatezanje kože lica – ne mogu podići ili zategnuti kao operacija.
Čvrsto verujem u ono što mi u poslu nazivamo – jedan i gotovo. Imate operaciju koja se radi na svakih deset godina, bez potrebe da idete na gomilu tretmana. Ako imam tretmane, oni moraju biti trajni i efikasni.
Bonus video:
*
Pratite nas i na društvenim mrežama:
