Brazilka zbog ljubavi napustila sve i sada živi u Srbiji

Njen život bio je malo drugačiji u Brazilu od ovog u Srbiji. Imala je puno prijatelja, izlazila je često i svake nedelje bila na plaži koja se nalazi na samo 20 minuta hoda od njene kuće. Kada je Ariane završila srednju školu, pokušala je da upiše državni fakultet za grafički dizajn, ali nije uspela. Kako nije imala dovoljno novca da plati privatni fakultet, odlučila je da radi na kruzeru, pošto je već znala engleski jezik. Uvek je imala želju da ode iz Brazila, tako da se spremila i krenula na posao.

Na brodu na kom je radila je pronašla čoveka svog života i ubrzo zatrudnela. Njihovo prvo dete rođeno je u Brazilu, a kada je sin imao svega pet meseci, Ariane je došla u Srbiju da živi sa čovekom u koga se zaljubila.

„U Srbiji živim tačno devet godina i pet meseci. Danas mogu sama da komuniciram i radim stvari jer već govorim srpski dovoljno dobro, i naučila sam da vozim, tako da mi je većina stvari sada lakša, posebno jer sam majka troje dece”, kaže je Ariane za Zadovoljna.rs.

U Srbiju je došla sa 23 godine samo razmišljajući o tome da bude sa osobom koju voli. Kako i sama kaže, nije bila dovoljno zrela da bi znala koje sve korake treba da preduzme na nepoznatoj teritoriji. Došla je, a nije znala da li bi mogla da radi ovde, da li ima više Brazilaca koje bi mogla da upozna i sa kojima bi mogla da se sprijatelji. Pored jezika, najveći šok je bio što se ovde našla sama. Ipak, Srbija je skroz oduševila.

„I dalje sam oduševljena tim koliko je ova zemlja bezbedna. Iako znamo da se sada zločini i loše stvari dešavaju više nego obično, i dalje je bezbedno i mirno za porodicu sa decom. I volim način na koji Srbi brinu o svojim porodicama. U Brazilu je, nažalost, veoma opasno. Ne možete slobodno hodati ulicom, a da ne obraćate pažnju na okolinu, da li će neko pokušati da vas opljačka ili tako nešto. Za mene je neverovatno da mogu da hodam sa telefonom u rukama i rasejana. Ili čak sa kamerom okačenom oko vrata. Tamo u Brazilu morate biti oprezni sve vreme. Neki regioni su, naravno, sigurniji od drugih, ali ipak... S druge strane, tamo ljudi neće suditi o vama po vašem izgledu. Slobodniji smo da budemo ono što jesmo i kakvi želimo da budemo.”

Uvek je u žurbi da radi stvari u kući i brine o deci, dok muž radi na brodu. Kada je on kod kuće, sve obaveze dele.

„Počela sam da radim na stvarima za sebe, da ispunim svoju profesionalnu stranu i pokušavam da budem fotografkinja. Oduvek sam volela umetnost, znam da crtam i otkrila sam da mogu da se izrazim i uhvatim suštinu ljudi fotografijom.”

Kako kaže, ona je na svom putu fotografije, pa malo po malo uči i radi na tome. Kada bude stekla dovoljno iskustva i novca planira da pokrene svoj biznis za fotografiju i ilustraciju. Ipak, iako živi vrlo bajkovitu ljubavnu priču, realnost postavlja brojne izazove i ima poteškoće da se snađe.

„Jezik mi je i dalje najveći problem. Iako dovoljno govorim srpski, kao stranac imam drugačiji način govora, pa čak i razmišljanja (za nekoliko različitih stvari) i ponekad ljudi pogrešno shvate šta želim da kažem.”

Ističe i da je neka hrana ovde slična onoj u Brazilu. Pasulj se kod nas priprema više kao supa, a u Brazilu ga spremaju sa pirinčem, mesom i povrćem.

„Mnogo volim pljeskavicu, muž me je navukao na nju i na dimljenu pršutu. U Brazilu ljudi takođe mnogo jedu meso. I baš mi nedostaje da jedem ribu pored plaže... pržene škampe sa limunom. I mnogo mi nedostaje naše tropsko voće. Ovde nemam mnogo problema sa hranom, otvorena sam za različite stvari. Ali ne mogu da jedem pitu ili burek svaki dan.”

Ljudi su za Ariane takođe velika prepreka.

„Što se tiče ljudi, to je veoma delikatna tema. Malo mi je teško ovde steći prave prijatelje, jer zbog ovoga što sam ranije pomenula, neki me ne razumeju. Ali ove godine sam upoznala dvoje ljudi za koje mogu da kažem da sam ostvarila odnos zbog sličnog načina razmišljanja i istorije. Generalno, ljudi ovde su otvoreni i srećni kao mi u Brazilu. Uvek mogu pronaći razloge za slavlje i uživanje. Volim način na koji ljudi brinu o svojim porodicama i često su u njihovoj blizini. Volim poštovanje jednih prema drugima. I sviđa mi se kako ljudi ovde znaju mnogo o svojoj istoriji i kako se bore da te istine ostanu žive.”

Ariane sada ima 33 godine i iako se snalazi i teži tome da se ovde i profesionalno ostvari, nedostaju joj njeni koreni u svakom smislu. Uvek je verovala u ljubav i maštala da nađe nekoga ko bi mogao da joj tu ljubav uzvrati na isti način, tako je verujući da je našla tu osobu i došla ovde da živi sa njim. Sada zajedno imaju troje preslatke dečice.

***

Bonus video: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom