Šta ne sme da sadrži tvoj šampon, sapun, krema i pasta za zube

Preparati koje kupujemo i svakodnevno koristimo u higijeni i nezi umeju da budu puni vrlo štetnih sastojaka. Ali malo ko zapravo gleda onaj sitno štampan spisak na poleđini paste za zube i kreme za lice… Međutim, te sastojke i te kako treba gledati jer su mnogi od njih zapravo toksični.

Paste za zube

Nastasja Nedimović je bivša profesionalna vaterpolistkinja iz Novog Sada, influenserka koja motiviše na promenu loših životnih navika, žena koja je u trudnoći pobedila rak. Ona na svom Instagramu redovo deli brojne korisne savete o zdravoj hrani i načinu životu, a sada je otkrila šta se sve nezdravo nalazi u mnogim pastama za zube koje kupujemo.

Kako kaže, opasnih aditiva u pastama za zube ima dosta, a ona izdvaja samo neke.

„Fluoridi imaju toksično delovanje na sve ćelije, ali ovi efekti variraju na različitim tipovima ćelija u zavisnosti od trajanja izlaganja i koncentracije fluorida. Izlaganje visokim koncentracijama fluora dovodi do fluoroze koju karakteriše braonkasta promena boje gleđi. Deterdžent natrijum lauril sulfat (SLS) pokazao je značajne toksične efekte, ali i da može da promeni proteine pljuvačke u usnoj duplji i samim tim pojača krvarenje kod gingivitisa, a izaziva i afte. Kokamidopropomil betain može izazvati alergijske rekacije. Parabeni su kancerogeni i utiču na endokrini sistem i otežavaju proizvodnju hormona. Natrijum benzoat u kombinaciji sa askorbinskom kiselinom, tj. sa limunskom kiselinom formira kancerogenu supstancu benzen.“

Nastasja pokazuje samo neke od komercijalnih pasta za zube koje sadrže nabrojane opasne sastojke. Da sve bude gore, i sastojci u dečjim pastama za zube su skoro isti kao i u pastama za odrasle, kaže Nastasja, pozivajući se na naučne studije američkih Nacionalnih instituta za zdravlje.

Šamponi

Štetnih sastojaka nabrojanih u pojedinim pastama za zube ima i u šamponima. To su, između ostalog, parabeni i natrijum lauril sulfat. Osim toga, kako navode na sajtu nutrafol.com, u brojnim šamponima koje koristimo ima i drugih štetnih materija.

Amonijum lauril sulfat ili natrijum lauret sulfat (SLES) jeste jak deterdžent koji se kroz hemijsku reakciju vezuje sa sebumom na našem skalpu i sa vodom. Kada isperete šampon, sulfati uzimaju sva ulja i ostatke sa sobom. Ali dok čiste, oni takođe mogu oštetiti kosu i učiniti je lomljivom.

Natrijum hlorid je drugo ime za so, a u šamponu i balzamu uglavnom čini strukturu gušćom. So može da učini da ionako osetljivo vlasište bude suvo i svrbi, što na kraju može izazvati gubitak kose.

Polietilen glikoli (PEG) jesu sredstvo za zgušnjavanje dobijeno od nafte koje je često kontaminirano nusproizvodima. Nije sprovedeno dovoljno istraživanja da bi se zaključilo da su sami PEG toksični kao sastojci šampona, ali uobičajeni nusproizvodi u PEG mogu biti štetni.

Dietanolamin (DEA) i trietanolamin (TEA) jesu emulgatori i penasti agensi koji smanjuju površinsku napetost tako da se sastojci rastvorljivi u vodi i u ulju mogu mešati zajedno. Godine 1998. istraživači su pronašli vezu između lokalne primene DEA i raka kod životinja, ali efekti na ljude još nisu sasvim jasni. Evropska komisija zabranila je DEA u kozmetici.

Formaldehid je ozloglašeni kancerogen i dokazano je da se apsorbuje kroz kožu tokom testiranja na životinjama. Proizvođači ga često dodaju u proizvode direktno kao konzervans, ali se takođe može vremenom osloboditi hemijskim procesom iz drugih vrsta konzervansa. Uobičajeni u šamponima je kuaternium-15.

Neki alkoholi koji nisu toliko loši za suvu kosu i oni zapravo mogu pomoći vašoj kosi da zadrži vlagu. Ali oni koji su loši za već suvu kosu obično se zovu izopropil alkohol ili propanol.

Sapuni

Parabeni su vrsta konzervansa koji sprečavaju bakterijama da se razmnožavaju u sapunu. Problem je što su ksenoestrogeni, što znači da imitiraju estrogen u telu, te tako mogu da naruše hormonalnu ravnotežu organizma. Iako nije još otkriveno koje su sve posledice čestog korišćenja preparata s parabnom, stručnjaci savetuju da se njihova upotreba svede na minimum.

Ftalati su tečnosti koje se mogu naći u velikom broju proizvoda – od dečjih igračaka do plastičnih materijala za prekrivanje podova, a povezani su s kožnim problemima, alergijskim reakcijama i astmom.

U sapunu su obično zastupljeni kao dietil ftalati (DEP), odnosno kao supstanca koja fiksira miris. Ako je sapun parfimisan, verovatno sadrži ftalate iako nisu uvek prikazani na deklaracijama.

Natrijum dodecil-sulfat i natrijum lauril sulfat pojačavaju sposobnost sapuna d apeni. Naučna istraživanja pokazala su da proizvodi s natrijum dodecil-sulfatom i natrijum lauril sulfatom mogu izazvati alergijske reakcije na koži kod nekih osoba, ali da generalno nisu štetna za zdravlje.

Ipak, dobar deo se izvlači od materijala koji su štetni za okolinu, pa ekolozi savetuju da ih ipak treba izbegavati.

Kreme za lice

Osim formaldehida, parabena, ftalata, SLS-a i SLES-a, kao u prethodno navedenim preparatima, i u kremama za lice neretko ima i drugih štetnih sastojaka. Među njima su mineralna ulja i polietilen glikoli (PEG).

Mineralno ulje je bistra tečnost bez mirisa koja se već decenijama rutinski koristi u širokom spektru proizvoda za negu. Jeftin je, bez mirisa i bezbojan, ne oksidira i lako se može čuvati dugo vremena - što ga čini veoma popularnim u industriji nege. Mineralno ulje pomaže u održavanju hidratacije kože tako što zadržava vlagu formiranjem barijere na površini kože. Ali izlaganje mineralnim uljima je snažno povezano sa povećanim rizikom od nemelanomskog raka kože, posebno skrotuma.

PEG (polietilen glikoli) jesu jedinjenja koja se široko koriste u kozmetici kao zgušnjivači i omekšivači. Takođe funkcionišu kao pojačivači apsorpcije što omogućava da se i dobri i loši sastojci brže apsorbuju u dublje delove kože. Ako se koriste na oštećenoj koži, mogu izazvati iritaciju i toksičnost sistema. Pored toga, PEG može smanjiti nivo vlažnosti kože i ubrzati njeno starenje.

Na kraju, važno je napomenuti da nemaju svi proizvodi za negu i higijenu sve štetne sastojke, ali većina komercijalnih ima makar neke sa spiska iznad. Prirodna kozmetika je donekle izuzetak, s tim što tu treba paziti da li je ono što piše u sastavu zaista i u preparatu.

Zato je jasno da na bilo kom proizvodu koji kupujemo treba zaviriti u listu supstanci i izabrati što bolje rešenje kako bismo izbegli eventualne posledice po zdravlje i lepotu.

BONUS VIDEO: Tretman lica korom banane