Kad bi se vanzemaljac spustio na Zemlju i posmatrao samo uticajne ljude na društvenim mrežama, da bi izgradio svoje razumevanje ljudske biologije, pomislio bi da smo bliski rođaci delfina i da smo prekriveni samo glatkom kožom bez pora.
U stvari, bilo bi mu oprošteno i kad bi pomislio da smo napravljeni od nečega što je po teksturi bliže plastici, a ne krvi i mesu. Uprkos činjenici da se sada više nego ikad zalažemo za oslobađanje od nametnutih ideala lepote, način na koji predstavljamo svoju kožu na društvenim mrežama je – potpuno lažan.
Na slikama s mreža vidimo da slavne ličnosti poput Kim Kardašijan i Dženifer Lopez imaju kožu tako glatku da bi mogla biti staklena.
Znamo da filteri često pretvaraju teksturu našeg najvećeg organa u nešto što liči na tečnost. Ponekad se to radi, a da nismo ni svesni – dva najpoznatija brenda mobilnih telefona na svetu ugradili su u njih tehnologiju koja automatski čini da naša koža izgleda svilenkasto i neobično glatko na selfijima, transformišući naš ten do tačke u kojoj podsećaju na voštane jabuke ili laminatni pod.
Da stvari budu još gore, ne propagiraju samo slavne ličnosti i tehnološke kompanije kožu delfina na internetu. Ovakve slike prave i vaša instruktorka joge, prijateljica vaše majke, svi sa kojima ste išli u srednju školu i veterinarka koja se brine o vašem psu. Svi oni žive u vašem telefonu, u savršenom stanju bez pora i to 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Jaz između onoga što vidimo na internetu i odraza u ogledalu je, sve više, ogroman.
Sva ta nevereovatna glatkoća ima neosporan uticaj na stvarni svet. Koncepti nege poput „staklene kože“ (korejski trend koji podrazumeva da nestanu pore i tekstura) privukli su milijarde pregleda na TikTok-u. Prodaja kolagena, proteina za koji se smatra da održava kožu mladalačkom i glatkom, cveta. Startapi koji ljudima daju daljinski pristup personalizovanim proizvodima za negu kože na recept privlače investitore koji u njih ulažu milione dolara. Broj tretmana laserskog obnavljanja kože, prema Američkom društvu plastičnih hirurga, porastao je za 484 odsto između 2000. i 2020. godine.
I dok naši novčanici ukazuju na povećano interesovanje (ako ne i na opsesiju) za usklađivanjem kože sa onim što vidimo na društvenim mrežama, naše ponašanje na mrežama to i potvrđuje, piše Elle.
U Reddit zajednicama za negu kože, kao što je r/SkincareAddiction, koja ima skoro dva miliona članova, 22-godišnje devojke traže pomoć u borbi protiv finih bora koje su jednostavno deo normalnog ljudskog lica. Pitanja žena koje žele da „poprave proširene pore“ su skoro beskrajna, a protok ljudi koji su opsednuti savršeno zdravom kožom rezultirao je očajničkim molbama članova da se sete kako bi njihova koža zapravo trebalo da izgleda.
„Preklinjem moderatore ovog sub-a da otvore novi sub ili molim vas – samo učinite nešto sa ovim. To više nije r/SkincareAddiction nego – šta nije u redu sa mojim licem“, požalio se jedan uznemireni korisnik.
Mnogi ljudi koji su često onlajn su primetili alarmantan trend – sve više žena je opsednuto nepostojećim problemima čak i kad imaju potpuno zdravu kožu. To postavlja pitanja o uticaju društvenih medija – i uređivanja fotografija – na naš stav prema porama, finim borama i drugim savršeno normalnim delovima naše anatomije, koji bi mogli da naškode našem mentalnom zdravlju.
Eksperimenti za rešavanje problema s porama počeli su nakon njihovog otkrića sredinom 1700-ih. Pre toga, žene su na svoju kožu nanosile sve – od sirovih komadića mesa do toksične žive kako bi se borile protiv fleka i znakova starenja. Sredina 20. veka došla je sa nešto manje zastrašujućim tretmanima, kao što su laksativi i antibiotici za akne, hemijski pilinzi protiv starenja, koji su se obavljali pod nadzorom plastičnih hirurga. A onda, 2000-ih cilj postaje savršena koža. Prekomerne rutine nege i besprekoran ten kao statusni simbol popularizovani su svuda, od mejnstrim časopisa do čuvenih likova pop-kulture.
Džejms Sverzenski, docent na Univerzitetu Meri Vašington u Virdžiniji, koji se fokusira na medijsku pismenost, kaže da su rane 2000-te bile ključne u oblikovanju načina na koji percipiramo svoju kožu – uglavnom zbog uspona tehnologije poput fotošopa.
Možda nije iznenađujuće što gomila fotografija koje sami edituju i kreiraju prosečni ljudi, a onda ih dele na društvenim mrežama, utiče na način na koji sebe vidimo, često u gorem izdanju nego što jesmo.
„Gledate Instagram ili bilo koju društvenu mrežu i kažete: ‘ovi ljudi su savršeni – kako da dođem do toga?’ To zaista može da vam zezne mozak i upoređujete se samo sa zamagljenim airbrush boginjama“, kaže Rubi koja ima 22 godine i radi kao hostesa u restoranu u Čikagu.
Rubi se doduše bori sa nizom problema sa kožom, kao što su akne na čelu i psorijaza na licu, od kada je bila tinejdžerka, i oseća da su joj društveni mediji izobličili perspektivu kada je u pitanju njena koža.
„Isprali su mi mozak i pomislila sam da sam ja jedina osoba koja prolazi kroz ovo“, rekla je.
Prema iskusnim članovima sveta nege kože, glavni problem je rasprostranjenost dorađenih slika, čak i na mestima gde ih inače ne biste očekivali, bez ikakvog obaveštenja da su izmenjene.
„Postoje dobre šanse da je slika koju gledam obrađena, ali mi smo jednostavno navikli da je uzimamo zdravo za gotovo, posebno ako su je objavili obični ljudi. Ponekad je to toliko suptilno da ne shvatate koliko je nerealno“, kaže Korina Malamas, 45-godišnjakinja iz Njujorka.
Kada bismo samo uspeli da se odvojimo od bizarne, idealizovane verzije sebe koju objavljujemo na mrežama. Ako pogledate neke od profila koji razotkrivaju kako poznate ličnosti zaista izgledaju, bez filtera, dorada i šminke, shvatićete da i uz gomilu para koje daju na stručnjake, dermatologe, nutricioniste, šminkere i vrhunsku kozmetiku – i dalje imaju flekice, pore, bubuljice. To što imate kožu čoveka, a ne delfina pokazuje da živite život i imate iskustvo. Zašto biste pokušavali da to izbrišete? Realnost može biti zaista lepa stvar.
***
Bonus video: Next Level French Manicure By Elvira
Pratite nas i na društvenim mrežama:
