Priča o bob frizuri nije samo priča o kosi. To je priča o identitetu, kontroli, hrabrosti i promenama koje često počinju spolja, ali se tiču svega što nosimo iznutra. Američka novinarka i spisateljica Sejbl Jong ispričala je svoju priču o svim fazama svoje veze sa bob frizurom – od nespretnog početka, preko haotičnih pokušaja stilizovanja, pa sve do shvatanja da šišanje nije samo estetski čin, već svojevrsni emocionalni reset.
Sejbl se prvi put zaljubila u bob frizuru još u srednjoj školi, gledajući Odri Totu u filmu Amélie. Francuski bob, koji jedva dodiruje jagodice i izgleda kao da je slučajno savršen, bio je sve što njena tadašnja neuspešna piksi frizura nije. Kasnije, nakon završetka fakulteta, poželela je da izgleda samopouzdanije i zrelije. Fotografija Alekse Čang i njenog opuštenog, talasastog boba postala je inspiracija za sledeći korak — šišanje duge kose do brade.
*
Iako je promena bila osvežavajuća, usledili su problemi koje mnoge žene prepoznaju: nepredvidiva tekstura, frizz efekat, oblik koji zahteva stalno feniranje, uvijanje ili redefinisanje. Njena kosa, gusta, talasasta i puna volumena, nije dozvoljavala lakoću „nedovoljno stilizovanog“ izgleda koji je kod drugih delovao effortless.
Ipak, ono što bob donosi, prema Sejbl, nije samo promena izgleda. To je promena osećaja. Kada se skrati težina sa ramena, kao da se oslobađa i nešto u nama. Psihoterapeutkinja Alison Barton, koju Sejbl citira u svom tekstu za Coveteur, objašnjava: „Kosa je deo našeg identiteta, ali je istovremeno nešto što lako možemo da promenimo. Kada je unutrašnji svet u haosu, ljudi posegnu za spoljašnjim – nečim što mogu da kontrolišu.“
Bob, kaže Sejbl, nije za lenje. Zahteva disciplinu, redovno šišanje, oblikovanje i pažnju. Ipak, za samo nekoliko poteza makazama, može doneti snažan osećaj preobražaja. Frizer Diran Mistri svedoči da kratke frizure često deluju kao čin samopouzdanja – „nema više skrivanja iza duge kose, talasa i slojeva – ostaje samo lice, samo ti.“
Zanimljivo je da je bob nekada bio simbol bunta – početkom 20. veka označavao je emancipaciju, modernost, pa i provokaciju. Danas, u eri kada društvene mreže glorifikuju transformaciju, bob se vraća kao savremeni gest samopouzdanja. U pop kulturi viđamo ga na likovima kao što je stroga menadžerka u White Lotus, na legendarnoj Ani Vintur, i, naravno, u nezaboravnoj sceni iz Fleabag, kada sestrin frizer brani svoj neuspeh rečima: „Ako želiš da promeniš život, promeni život. Nećeš to dobiti ovde.“
Ipak, Sejbl završava svoju ispovest sa dozom simpatije prema svakome ko se odluči na drastičnu promenu: jer za to je potrebna hrabrost. Da se odrekneš starog sebe, bez garancije da ćeš odmah voleti novi odraz. A kad sumnja krene da te preplavljuje, možda je dovoljno samo jedno – da ti neko šapne: „Francuski je.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
