U kremi za sunčanje nije najbitnija visina faktora – čuveni dr Lalošević objašnjava šta jeste

Courtesy of Bikini Lovers/Mega / The Mega Agency / Profimedia

Koji je najbolji vid zaštite od UV zračenja?

Svima nam je dobro poznato da nam je SPF najverniji saveznik u borbi sa starenjem kože. Sada već dobro znamo da nije dovoljno da ga koristimo od maja do septembra, ili kao što smo ranije radili – kad dođemo na plažu kako bismo izbegli opekotine od sunca. Svi stručnjaci se slažu da kremu sa zaštitnim faktorom treba mazati pri svakom izlasku napolje – cele godine.

Krema za sunčanje datira još iz drevnog Egipta, gde su ekstrakt pirinčanih mekinja i jasmin korišćeni za zaštitu kože od sunca, a danas imamo širok spektar proizvoda, hidrantnih i vodootpornih, a tu su uključeni i mnogi kozmetički, kao što su prajmeri, puderi i serumi sa SPF zaštitom. Kako izabrati najbolji za sebe?

Za odgovor na ovo pitanje kontaktirala sam sa jednim od najpoznatijih i najboljih dermatologa na našim prostorima, dr Jovanom Laloševićem, koji je detaljno objasnio na šta sve treba obratiti pažnju prilikom izbora kreme za sunčanje.

Foto: Sunčanje, Credit line: john norman / Alamy / Profimedia

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih vidova prevencije tumora kože je upravo upotreba antisolarnih faktora sa visokim zaštitnim faktorom i to je nešto što se podrazumeva. Kreme sa niskim faktorom ne treba ni razmatrati, pa tako doktor preporučuje kao obavezan SPF 50+, i to kad je u pitanju zaštita od UVB, ali zaštitni faktor bi trebalo da ima visok stepen zaštite i od UVA, ali i plave svetlost, jer sve tri imaju udela na oštećenje kože i potencijalno mogu izazvati rak kože.

„Zaštitni faktor podstiče optimalnu zaštitu kada je u roku trajanja, dok po isteku on i dalje ima zaštitni faktor, samo je upitno da li postiže deklarisanu zaštitu, a i sa samim istekom roka, postoji veći rizik od nastajanja akutnih alergijskih reakcija na sam antisolarni krem“, ističe doktor.

Kad biramo preparat, vodilja pre svega treba da nam bude tip kože, kaže on.

Noge, bazen, sunčanje, plivanje
Foto: Shutterstock

„Kod pacijenata sa masnijom kožom, tekstura antisolarnog krema mora biti lagana, nekomedogena (ona koja ne zatvara pore) i najčešće sadrže salicilnu kiselinu koja deluje protiv UV zračenja, ali deluje pozitivno i seboregulaciju i eksfolijaciju. S druge strane, kod pacijenata sa suvljom i osetljivom kožom, antisolarni krem treba da bude bogatije teksture, ali da u sebi sadrži što manje supstanci koje mogu da iritiraju, pa se zato kod ovog tipa kože pre savetuju mineralni antisolarni kremovi koji imaju visok stepen zaštite“, ističe dr Lalošević.

Posebnu pažnju treba da obrate pacijenti koji imaju sklonost ka hiperpigmentacijama, pa su oni, kaže doktor, u obavezi da češće nanose zaštitnu kremu, obavezno sa visokim stepenom zaštite.

„Preparati koji se savetuju kod ovih pacijenata su oni koji pored antisolarne zaštite u sebi imaju neke od patentiranih komplesa koji deluju na smanjenje sinteze melanina i često su tonirane kako bi nanošenjem kamuflirale nejednakosti u boji kože“, naglašava dr Lalošević, podsećajući za kraj da su se kao najadekvatnija zaštita protiv sunca pokazale formulacije u vidu fluida.

***

Bonus video: Poznate žene koje izgledaju sve bolje kako stare

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram