Opekotine se ne dešavaju samo na letovanju.
Vreli talas je zahvatio Srbiju, a dok sunce „prži“ velika opasnost postaju opekotine, koje se ne dešavaju samo na letovanju, već i na putu do posla.
Spec. dr med. Jovana Majstorović, specijalistkinja dermatovenerologije, nam je objasnila šta treba da radimo ako ovog leta izgorimo na suncu.
Ne izgorimo samo na moru
„U praksi vidimo sve veći broj pacijenata koji se javljaju s opekotinama nastalih u gradu. Čak i 10, 15 minuta šetnje kroz grad nenamazanih i nesakrivenih delova tela, posebno u periodu dana kad je najjače sunce, dovodi do opekotina. To se dosta često dešava u sportskim aktivnostima, kao što je vožna bicikla, rolera, ali i šetanje kućnih ljubimaca. Jedan moj pacijent je šetao psa kratko, negde oko 16 časova, a opet su nastale opekotine zbog osetiljive i puno otkrivene kože“, priča nam dermatološkinja.
Opekotine, pored toga što bole, dovode do potencijalnog rizika za nastanak karcinoma kože. Mogu da se zakomplikuju sekundarnim bakterijskim infekcijama koje nastaju na koži koja je oštećena. Često dođe do otpadanja epiderma zbog velikih opekotina, koje su dublje, ukazuje dr Majstorović.
Zato je prevencija najvažnija – ali ukoliko nam se desi propust i izgorimo, važno je pratiti njene smernice.
Svi koraci nakon opekotine od sunce
„Kada ipak dođe do opekotine, moramo se odmah skloniti s sunca, jer vrlo često se desi da ljudi sede u kafiću, osete da im rame goru, pa misle: „nema veze, popiću kafu, pa ću da se pomerim“. A što se pre sklonite, manje su opsežne opekotine, brže će proći i biće manje posledica“, govori dr Majstorović.
Zatim, savetuje se tuširanje hladnijom vodom.
„Ne da bude ledena voda, već hladnija, a tuširanje da bude bez trljanja ili upotrebe bilo kakvih supstanci kao što su gelovi za tuširanje. Ta koža koja je izgorela je osetljivija, pa iz toga razloga može doći do alergijske reakcije na stvari s kojima ranije nismo imali problem“, podvlači dermatološkinja.
Pored toga, savetuje se hidratacija unutra i spolja.
„Pijte više tečnosti, izbegavajte dalje izlaganje suncu i hidrirajte se neutralnim kremama, bez puno mirisa i obojenih konzervanasa. Dakle, što jednostavnije emolijentne kreme“, ističe lekarka.
Što se tiče sastojaka koji pomažu kod opečene kože, najvažnije je da to budu kreme koje obnavljaju kožnu barijeru: ceramidi, cink koji pomaže regeneraciju oštećene kože, kao i nešto što hladi, poput aloe vere i mente, objašnjava dr Majstorović.
„Ali, treba biti oprezan, jer kod određenog dela populacije aloe vera i mentol mogu da izazovu alergijsku reakciju. Uvek ih treba testirati na drugom delu kože“, upozorava.
Bolje prevencija nego kiselo mleko
U Srbiji su najpoznatiji lekovi za opekotine jogurt i kiselo mleko, a dr Majstorović kaže da su od „prirodnih rešenja“ zapravo jedine prihvatljive namirnice.
„Kiselo mleko uglavnom ohladi kožu, tako da to može da prođe. Od tih prirodnih lekova, to je jedina opcija koju možemo da prihvatimo. Svašta smo čuli u praksi da se koristi – ali ne treba preterivati. Bolje je samo se povući s sunca, istuširati hladnom vodom i ništa ne stavljati, nego stavljati sve i svašta, što može da dovede do infekcija i većih problema“, jasna je doktorka.
Njen glavni savet je da se svako jutro pogleda UV indeks, koji je u letnjem periodu jako visok, čak i kada je oblačno.
„Treba izbegavati izlaganje sunčevim zracima u periodu od 10 do 17 časova, a kada to nije moguće, važna je zaštita u vidu šešira, garderoba od prirodnih, lakih materijala, kao i kreme sa zaštitnim faktorom 15 minuta pre izlaska. Na tim kremama, važno je da piše UVA i UVB, da bude što šireg spektra“, ponavlja dermatološkinja.
Ukoliko vidite da opekotina ne prolazi, a posle jednog dana dođe do temperature i poremećaja opšteg stanja, ukoliko se šire i postaju vlažne, odmah se javiti lekaru za terapiju i dodatnu negu, zaključuje spec. dr med. Jovana Majstorović.
***
Bonus video: Zdravo sunčanje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
