U brodolomu je plivala za Louis Vuitton torbom punom dragulja.
Mouna Ayoub je žena koja nikad nije obukla istu haljinu dva puta. Ona je najveća svetska kolekcionarka visoke mode, imala je 10.000 komada garderobe od koje svaki komad košta između 50.000 i 290.000 evra. Bila je u braku sa savetnikom saudijske kraljevske porodice koji ju je doveo do depresije i zbog kog je, kako je rekla, pokušala da se ubije.
Mouna Ayoub je pripadnica francuskog visokog društva i ima libansko poreklo. Podizana je kao katolkinja, ali sa 20 godina prešla je u islam da bi se udala za Nasera Al-Rašida, 40-godišnjeg biznismena i savetnika kralja Fahda.
Sa Naserom je dobila petoro dece. Nakon osamnaest godina braka, prema sporazumu o razvodu, napustila je Saudijsku Arabiju i obogatila se ulaganjem u nekretnine i akcije. O svom braku pisala je u autobiografiji La Verite. Libanski listovi su pisali da je ona savremena Madam Bovari, a knjiga koju je napisala je između ostalog bila pokušaj da to demantuje.
Poznata kao jedna od najvećih svetskih kupoholičarki, koja je trošila više od milion funti godišnje na parisku visoku modu, Mounin život je delovao kao bajka sve dok se nije razvela i iz razvoda izvukla nagodbu od 25 miliona dolara. Nekadašnja konobarica, koja danas živi u Parizu, otkrila je: „Bila sam zatvorenik u pozlaćenom kavezu. Ljudi ne razumeju – kažu da sam bila prekrivena zlatom i dijamantima, haljinama i automobilima. Ali želela sam da okončam svoj život – htela sam da uronim u ništavilo. Kupali smo se u luksuzu i raskoši, ali sve o čemu sam sanjala bio je jednostavan porodični život.“
U svojoj knjizi otkrila je da je islamski zakon značio da mora biti sakrivena u dugim crnim haljinama i pod velom u javnosti, dok su ples, bioskopi, restorani, šminka i smeh bili zabranjeni. Ona tvrdi da je islamski život zasnovan na licemerju, gde muškarci piju, kockaju se i često borave u javnim kućama prkoseći Kuranu, dok njihove zatvorene žene imaju seks sa svojim šoferima.
Mouna je rekla: „Novac je oduvek bio moj cilj jer čini život lepšim i donosi slobodu. Ali kada vas odbaci celo društvo, svo bogatstvo sveta nije dovoljno.“
Kada je prvi put podnela zahtev za razvod, njen muž, koji je sumnjao da ona ima aferu, upozorio ju je da je kazna za žensku preljubu u Saudijskoj Arabiji – smrt. Te noći je uzela preveliku dozu valijuma i, izašavši iz bolnice tri dana kasnije, počela je dugu zavisnost od Prozaca – i kupovine.
„Visoka moda je postala moj pojas za spasavanje. Mogla sam da pobegnem od svojih svakodnevnih noćnih mora u luksuznu atmosferu od pamuka i vune.“
Godine 1995, nakon dva pokušaja razdvajanja od muža, Mouna mu je napisala sledeće: „Brak je više od privatnih aviona i jahti“.
Ona kaže da joj je „garažna prodaja“ nekih njenih stvari pomogla da poveća svoje bogatstvo. Danas i dalje često prodaje svoje preskupe modne komade u dobrotvorne svrhe. Mouna je postala žrtva kampanje mržnje na Bliskom istoku i otkriva da živi u strahu od odmazde islamskih militanatnih formacija.
Njen garderober bi verovatno mogao da finansira neku manju državu, ali novinar New York Posta kaže da ona i dalje radije uzima kafu od 60 centi iz aparata u aukcijskom skladištu blizu Pariza, umesto da istu naruči.
Ona je takođe modna filantropkinja. Pariskom Musee de la Mode je na primer poklonila ono što je opisano kao najskuplja haljina ikada napravljena – zlatnu Chanel kreaciju koja je koštala preko 300.000 evra.
O tome o kakvoj ličnosti se radi možda najbolje govori sledeći događaj. Njena jahta je 2002. udarila u podvodnu stenu, počela je da tone i Mouna se tada umalo udavila. U panici se ukrcala u čamac za spasavanje sa „najosnovnijim“ stvarima: haljinom Jean Paul Gaultier da izgleda šik za spasavanje i torbom Louis Vuitton u kojoj su bili dragulji od 9,6 miliona dolara. Čamac za spasavanje se prevrnuo i ona je pala u ledenu vodu. Na sreću, ugledala je svoju torbu punu dragulja kako pluta po moru.
„Zaronila bih za njom na dno okeana da je potonula, ali na sreću torba je napravljena od nove lakovane kože pa je plutala. Skinula sam haljinu i doplivala gola do torbe“, otkrila je.
„Couture“ je oduvek bio tajnoviti klub u kojem kupci izbegavaju da otkriju koliko miliona troše na garderobu, ali ne i Aioub. Ona je poslednjih godina postala nezvanična ambasadorka visoke mode i prezrela je bogataše koji se plaše poreskih posledica ako budu pričali o tome koliko troše na luksuznu odeću.
„Svi su se plašili poreza. Ne plašim se poreza“, rekla je odlučno, možda i zato što može da priušti da živi u poreskom raju u Monaku.
„Drugi potroše milione dolara gubeći ih na stolu za blek džek. Neki drugi ljudi se bave oružjem. Ali nema ničeg sramotnog u kupovini modnih komada“, rekla je.
Sa toliko haljina, možda i nije iznenađujuće što joj često ponestane prostora u njenom domu u Monaku.
„U Monaku se zaista gušim. Kupila sam još jedan stan samo za odeću“, rekla je mrtva ozbiljna.
Ostatak svojih dragocenosti ona čuva na bezbednom – u jednom malom selu u centralnoj Francuskoj, u posebnim kutijama, kao uspavane lepotice.
Kutije su dizajnirane tako da odevni predmeti budu savršeno očuvani, pa će ih možda nositi i žene u narednim vekovima.
„Nema svetla, nema prašine, moljaca, vlage, nema ničega; tako da mogu ostati tamo da spavaju zauvek.“
Ona voli modu sa dirljivom nevinošću i priča o njoj kao da joj je surogat porodica. A onda se odjednom prizemlji i kaže: „Moda je moja umetnost, ali kada idem u šoping, obično nosim farmerke.“
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
