Ako biste Aleksandru Duende pokušali da smestite u jednu ulogu, verovatno biste pogrešili. Dizajnerka koja se ne vodi sezonskim kalendarima, umetnica koja pravi nakit od školjki i vetra, DJ koja zvuk koristi kao alat isceljenja, mama koja balansira bez formule, ali sa mnogo intuicije – Aleksandra je svet koji se ne opisuje CV-jem, već osećajem.
Njen brend DAIRE postoji skoro 10 godina, a poznat je po minimalističkim formama, pažljivo biranim materijalima i snažnoj filozofiji održivosti. Pored odeće, Aleksandra stvara i autentičan nakit pod etiketom Daire Gems, kombinujući prirodne elemente sa simbolikom i spiritualnim značenjem. Kao DJ i praktičarka zvučne terapije, poslednjih godina sve više prostora u svom radu daje gongovima, kristalnim činijama i zvučnim seansama koje vodi u Beogradu kroz platformu Mandala Beograd.
Nova DAIRE Sculptural Collection SS25 upravo je spoj tih svetova – jasnoće linije i unutrašnje tišine, strukture i fluidnosti, tela i prostora. U intervjuu za Zadovoljnu, Aleksandra otkriva kako izgleda kada dizajn postane produžetak lične transformacije, zašto joj je važno da žena u sopstvenom telu pronađe dom, ali i kako izgleda svakodnevica umetnice koja podjednako stvara, diše i brine – iznutra ka spolja.
Još od kako si se pojavila na sceni, poznata si kao multitalentovana i multidisciplinarna umetnica. Šta ti trenutno od svih strasti i zanimanja pruža najviše zadovoljstva, a u čemu se osećaš najviše samouvereno?
Trenutno mi najviše prija ono što ne zahteva da budem bilo šta – već da samo budem. To često dolazi kroz zvuk, kada vodim zvučne kupke i posmatram kako se ljudi opuštaju, otvaraju, menjaju. Ali s druge strane, dizajn u meni budi onu vatru – onaj osećaj da nešto što ne postoji mogu da oblikujem svojim rukama i maštom i ponudim svetu. U samouverenosti ne tražim dokaz, više mir. A najviše ga imam kad spajam ta dva sveta.
Tvoja nova kolekcija odiše snažnom, skoro ritualnom energijom. Koja emocija ju je vodila i kako želiš da se žene osećaju dok nose tvoje komade?
Vodila me je tišina. Ona gusta, unutrašnja, koja se ne plaši da zauzme prostor. Kolekcija je nastala iz osećaja centriranosti i želje da žene u svojim telima pronađu dom. Želim da se osećaju snažno, ali ne kroz formu moći koju nam društvo nameće – već kroz nežnost koja zna svoju vrednost.
Šta je inspirisalo ovaj zaokret ka strukturalnijoj formi i svedenijim linijama?
U jednom trenutku poželiš da od buke napraviš tišinu. Za mene je to došlo kroz liniju. Svedenost mi je postala kao dah – nevidljiva, ali osnovna. Struktura mi je pomogla da kažem više sa manje. Iako i dalje volim snažne a fluidne forme i jarke boje, želela sam da svojoj publici predstavim i ovu drugu stranu DAIRE
U nakitu kombinuješ sirove forme, školjke, drvo, metal… Koliko su ti prirodni elementi važni kao simboli i koliko te oblikuju kao autorku?
Priroda nikada ne laže. Sirovi elementi u nakitu nisu samo estetski izbor, već poruka – da nesavršenost ima svoju savršenost. Svaka školjka, kamen ili komad drveta nosi svoju priču, i ja sam tu da je čujem i oblikujem. Oni me podsećaju da je sve što mi treba – već tu.
Nakon revije u Parizu – kako sada sa distance vidiš taj trenutak i šta je najvrednije što nosiš iz tog iskustva?
Revija u Parizu mi je pokazala da kada si veran sebi, svet se nekako poravna. Radim i verujem u DAIRE već više od 8 godina, i iako je bilo jako izazovnih trenutaka ostala sam verna sebi i onome što sam od pocetka želela da ponudim ljudima. Najvrednije što sam ponela nije bio aplauz – već spoznaja da intuicija zna put bolje od strategije.
Postoji li neki komad iz nove kolekcije koji ti je posebno blizak, kao lični amajlijski predmet?
Nisam osoba koja se preterano vezuje za amajlije, jer sam svesna da postoji tacan trenutak kada one dodju i kada treba da odu. Sve je u životu fluidno i odavno sam prihvatila da se ne vezujem za predmete pa cak ni koncepte. Ono što nam treba sada, mozda za svega par mesece više neće rezonovati sa nama. Ova kolekcija rezonuje sa onim što sada jesam, sto me trenutno ispirise uz svo znanje i iskustvo koje u ovom momentu imam.
Uz dizajn nakita, sve više te povezujemo sa zvukom i isceljujućim radom kroz gongove i kristalne činije. Kada si prvi put osetila da je zvuk tvoj jezik?
Kada sam prvi put čula i osetila gong u akademiji Prema Vama, telo mi je znalo pre uma. Zvuk je za mene najnežniji vodič – on zaobilazi misli i ulazi direktno u suštinu. Taj trenutak kad neko izdahne, a srce mu se otvori… to je zvuk koji me trenutno inspiriše.
Mandala Beograd postaje duhovno i kreativno utočište za mnoge žene. Kako izgleda tvoj savršeni zvučni susret i zašto ti je važna zajednica koju tamo okupljaš?
Savršeni susret je onaj u kojem se ne zna tačno kada počinje i kada se završava – jer energija samo teče. To je prostor gde ljudi (i muskarci , a ne samo žene) dolaze ne da nešto postignu, već da se sete ko su. Zajednica mi je važna jer nas podseća da nismo sami. Da delimo, rastemo, lečimo – zajedno.
Kako izgleda jedan prosečan dan tebe kao mame, umetnice, preduzetnice?
Ne postoji “prosečan dan” – i to sam konačno prihvatila. Neki dani su strukturisani kao revija, drugi su haotični kao igra. Jutro najčešće počinje sa detetom u igri (neki put u meditaciji ako ustanem pre njega), a završava se takodje u krugu porodice. Naučila sam da balans nije forma – već osećaj, iz koga moramo da ispadamo često da bismo mu se vraćali.
Berlin i Beograd – dve scene, dve energije. Šta ti svaka daje i gde se danas osećaš najviše ‘svoja’?
Beograd mi je koren, Berlin vetar. U Beogradu stvaram iz duše, u Berlinu dišem bez šablona. Trenutno sam najviše svoja tamo gde imam prostor da budem autentična i da oslušnem stvaralaštvo koje dolazi iznutra- ono koje nalazim u sebi, bez obzira na grad.
Opiši nam svoja omiljena mesta u oba grada i šta ona za tebe znače.
Imam puno omiljenih mesta u oba grada, mada se mozda više „krećem“ po Berlinu jer je u Beogradu porodica i posao u centru mojih zbivanja a Berlin je mesto gde obično kada odem imam više slobodnog vremena za razgledanje, izlozbe, barove i restorane. Spisak omiljenih mesta je poprilicno dugacak i opširan pa necu ni da započinjem, o tome ćemo neki drugi put.
Tvoj rad često podseća na most između svakodnevice i rituala. Šta za tebe znači “sveti prostor” – da li je to atelje, priroda, majčinstvo, tišina?
Sveti prostor je tamo gde se spoje prisutnost i svesnost – tamo gde udjem u flow stanje i iz njega stvaram. Nekad je to atelje, nekad kuća, nekad park ili šuma. Na kraju dana, to sam sve ja, i nista od navedenog ne mogu da izvodvojim. To je kao kada bismo odvajali duhovno i materijalno – ne treba da se odvaja već da se prožima i raste iz dana u dan.
Kad pomisliš na hedonizam – koje tri stvari su ti najveći “comfort” i zašto?
Hedonizam pronalazim u svakodnevnici. Trudim se da male stvari i male radosti osvestim. Najveci hedonisam su mi :
- Sveže namirnice
- Čist um
- Svež vazduh i čista voda
Sve ove stvari me podsećaju da je hedonizam u suštini – prisustvo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
