Priča zbog koje ćete poželeti da ovo leto putujete Evropom, čak i sa samo jednim rancem.
Tom Latković se probudio u neverici. Pronašao je ženu svojih snova i nekako, manje od 12 sati kasnije, izgubio je – možda zauvek.
Bilo je to leto 1998. i 22-godišnji Tom, nakon diplomiranja na Univerzitetu u Mičigenu, krenuo je na šestonedeljnu evropsku avanturu.
Tokom ove ekspedicije je upoznao Kim Morgan, koja je bila upravo završila postdiplomske studije na Univerzitetu u Memfisu. Upoznali su se u minhenskom hostelu. Varnice su se rasplamsale od prvog trenutka. Tom i Kim proveli su čitavo veče zajedno, prvo su se družili kao grupa sa Tomovim drugarom Džonom i Kiminom prijateljicom Amandom, a kasnije i sami lutajući gradom.
Dvoje mladih putnika na kraju su ležali jedan pored drugog na travi u parku, posmatrajući zvezde, pričajući o svojim životima, zaneseni romantikom trenutka.
Ali sledećeg dana Kim nije bilo nigde. I ne samo to, Tom nije znao njeno prezime, nije imao njen kontakt i nije imao pojma gde bi mogla biti.
Za njega je trenutak kad je upoznao Kim bio sudbinski. Ali se bojao da se opet osloni na sreću, te je odlučio da uzme stvar u svoje ruke.
On i njegov prijatelj Džon su se odjavili iz hostela i lutali po Minhenu nekoliko sati. Dok su šetali, Tom je smislio plan. Kontakt podatke – svoje puno ime, adresu e-pošte, adresu svojih roditelja kući u Ohaju – ispisao je na komad papira, tako da u slučaju da je ugleda u daljini ili u prolazu, može da ispusti ili ostavi paprić koji bi ona pokupila.
Ipak, kako je cela zamisao bila krupan poduhvat, Tom je shvatio da mu je potrebna temeljna strategija – odnosno da pronađe javni skup sa što više ljudi i pokuša da ponovo stupi u kontakt sa Kim.
Tog dana glavni trg je bio prepun turista koji su fotografisali i divili se neogotičkoj arhitekturi. Delovalo je kao da bi Kim mogla biti među njima, ali je bilo nemoguće uočiti je u gomili ljudi.
U centru trga ulični zabavljač je balansirao na visokom monociklu. Posmatrači su kružili oko njega, klicali i aplaudirali.
A onda je najavio da mu je potreban volonter, što je Tom shvatio kao savršen način da ispuni drugi deo svog plana: „Nađi način da budeš primećen.“
Tako je Tom sa entuzijazmom istupio. On i ne baš srećan Džon, stajali su u centru kruga, dodavajući mačeve žongleru koji je sedeo na vrhu svog monocikla. Gomila posmatrača je vriskala i aplaudirala.
Kada je predstava završena, kako nije uspeo da spazi Kim, na trenutak se uplašio da je sve bilo uzalud, kada ga je neko dotakao po ramenu.
Bila je to Kim. Na njenom licu video je nevericu, olakšanje i sreću koju je i sam osećao.
„Nisam mislila da ću te ponovo videti“, rekla je Kim smeškajući se.
„Mislio sam da si otišla“, dodao je Tom.
Uprkos izgledima, Tom i Kim su se ponovo našli. Ali ovo je bio tek početak njihove priče.
Kao i Tom, Kim nije mogla da veruje da je našla osobu koja je po svemu bila savršena za nju, i da je isto tako brzo izgubila.
Ali dok je Tom pokušavao da preuzme sudbinu u svoje ruke, Kim je imala drugačiji pristup situaciji. Ona je verovala da ako joj je sudbina već jednom dovela Toma, i ako je tako trebalo, ponovo će im se putevi ukrstiti.
Međutim, ubrzo je zažalila i počela je da se priseća trenutka kad su se upoznali.
Sve je počelo u omladinskom hostelu. Dok je čekala lift sa Amandom, Kim je primetila Toma kako prilazi sa Džonom. Odmah je pomislila da je Tom „zaista sladak“. U međuvremenu, Tom, koji je planirao da krene stepenicama, brzo je promenio kurs kada je ugledao „privlačnu devojku u haljini“. Ali kada su svi bili u liftu, Tom je odjednom postao stidljiv i nije bio siguran kako da započne razgovor sa Kim. Tu je ona stupila na scenu i pitala ih je odakle su, a potom su svo četvoro razgovarali o fakultetima i putovanjima.
Veče su nastavili u obližnjem lokalu gde su varnice između Toma i Kim nastavile da se rasplamsavaju.
„Tom je sedeo preko puta mene, za dugačkim stolom, i bilo je skoro kao da smo intervjuisali jedno drugo“, priseća se Kim.
„Flertovali smo već za devet sekundi“, rekao je Tom.
Pitanja koja su postavljali jedni drugima su: „Želiš li decu? Da li želiš da se venčaš? Kako vidiš svoj život? Šta želiš u budućnosti?“
Njihovi prijatelji, Džon i Amanda, bili su svesni da se nešto dešava i našli su se u čudu, ali Tom kaže da im je svima bilo jasno da su on i Kim stvoreni jedno za drugo.
Međutim, Kim je otkrila i jednu važnu, a neprijatnu stvar – da ima dečka kod kuće u Americi.
Suprotno od očekivanog, Tom je samo podigao obrvu. Već je bilo očigledno da postoji jaka veza između njega i Kim. Nekako se sve drugo činilo nebitnim.
Kasnije te noći, dok su Tom i Kim ležali jedno pored drugog u parku, njihov razgovor, koji je bio gotovo neprekidan cele noći – prestao je.
U iznenadnoj tišini, Kim se okrenula ka Tomu i upitala ga o čemu razmišlja.
„Samo sam razmišljao o tome kako je nebo lepo“, rekao je.
„O čemu još razmišljaš?“ pritiskala je Kim.
Tom je zastao, a zatim rekao: „Samo sam razmišljao kako bih zaista voleo da te poljubim.“
„Šta čekaš?“ – upitala je Kim. „I poljubio me je.“
Kada su se Tom i Kim na kraju vratili u hostel, bilo je skoro 5 sati ujutro, otišli su do svojih soba uz obećanje da će se videti za doručkom.
Ali ujutru Kim nigde nije mogla da nađe Toma ili Džona, a odbila je i Amandin savet da pokuca na vrata Tomove sobe.
Umesto toga, sedela je dole i čekala. Vreme je prolazilo, a Tomu i dalje nije bilo ni traga.
Dok je Kim odlazila iz hostela, shvatila je da, iako je znala skoro sve o Tomovim životnim ciljevima, njegovim ambicijama, njegovim snovima – nije znala njegovo puno ime i nije imala način da ga kontaktira.
Za to vreme Tom je spavao u svojoj sobi.
Ali nekako, uprkos izgledima, Tom i Kim su se ponovo našli te večeri, a njihov ponovni susret bio je kratkog daha – Tom i Džon su te večeri putovali u Prag.
„Ali onda, pre nego što su morali da krenu, Tomi je iz džepa izvukao komad papira koji je ranije pripremio sa svojim imenom, adresom, brojem telefona i imejlom“, priseća se Kim.
Pre nego što su se oprostili, Kim je spomenula da će ona i Amanda krenuti u Švajcarsku za otprilike nedelju dana i navela tačnu lokaciju hotela u kom će boraviti. To je bio njen način da kaže – tamo ću biti za nedelju dana, ako želiš da me vidiš, pojavi se.
Sedam dana kasnije, Kim je ležala u visećoj mreži, diveći se mirnom okruženju Interlakena i njegovih planina, neba i jezera.
Zatim je podigla pogled i videla novu grupu turista, koji su tek izašli iz voza i krenuli ka hostelu. Skenirala je lica s nadom i – tamo je bio i Tom.
Tokom narednih nekoliko dana, Tom, Kim, Amanda i Džon su zajedno istraživali Interlaken. I Tom i Kim su se potajno nadali da će se Amanda i Džon i romantično zaljubiti – nisu, ali su se dobro slagali i takođe su postali dobri prijatelji.
Četvorka je odlučila da zajedno otputuje na svoju sledeću destinaciju, uhvativši voz za Veneciju, gde je Tom, na neki način i zaprosio Kim.
„Bili smo na jednom od onih mostova“, priseća se Kim. „Sećam se da je bila lepa noć i mi smo stajali tamo i razgovarali. Zatim je Tom zastao na trenutak, iznenada je postao ozbiljan.
„Kad te pogledam“, rekao je „Vidim te, staru i sedu. I mogu da vidim svu našu decu i unuke oko nas.”
Kim je osećala isto što i on.
Kasnije su obavestili roditelje, Tom je rekao svojoj majci za Kim, objašnjavajući da je ono što su imali „prilično posebno“. Tomova majka je bila zaista uzbuđena zbog njega. Ali kada je Kim nazvala svoje, reakcija njenih roditelja bila je malo drugačija. Bili su zabrinuti.
Međutim, kada su njeni roditelji upoznali Toma i videli njihovu prirodnu lakoću zajedno, pružili su im svu podršku.
Tokom narednih nekoliko meseci, Kim i Tom su proveli svaki trenutak koji su mogli zajedno. Nisu bili sigurni šta će se sledeće dogoditi: Kim je čekao posao u Atlanti, dok je Tom trebalo da počne da radi u Klivlendu, u Ohaju. Ova predstojeća duga udaljenost, zajedno sa čvrstim temeljima koje su postavili u Evropi, ubrzala je njihov odnos.
Na Badnje veče 1998. Tom je zvanično zaprosio Kim. Sledeće godine su se venčali u Memfisu u Tenesiju. Kim je uzela Tomovo prezime i postala Kim Latković.
Od Džona su na poklon dobili uramljenu stranicu istrgnutu iz njegovog dnevnika iz noći kada su se Tom i Kim prvi put sreli.
„Sada moram da razmislim o sudbini“, pisalo je u zapisu u dnevniku. „Na putu ka večeri, Tom i ja smo sreli dve devojke, Kim i Amandu, u liftu u našem hostelu. Na kraju smo otišli na večeru, ostali celu noć i uživali. Bilo je zaista zanimljivo gledati Toma kako gleda Kim, i obrnuto. Nisam mogao da razumem tu ideju da je ovo trebalo da se desi, da su njih dvoje trebali da se sretnu, kladim se u deset dolara da će se Tom oženiti s njom.“
Dvadeset pet godina kasnije, Tom i Kim su i dalje srećni u braku i žive zajedno u Memfisu. Par ima troje dece, dvoje trenutno na fakultetu i jedno u srednjoj školi. Oni su i dalje prijatelji sa Amandom i Džonom. Uramljena stranica iz Džonovog dnevnika je na istaknutom mestu u njihovom domu, pored fotografije s njihovog venčanja.
I danas uživaju u zajedničkom istraživanju novih destinacija, a u svojoj kući imaju mapu ispunjenu iglicama koje prate sve zemlje koje su do sada posetili.
Ali dok par voli da posećuje nova mesta, jedno od njihovih najupečatljivijih putovanja bila je ponovna poseta Minhenu 2015. godine, kada su odveli svoju decu da vide gde je počela njihova ljubavna priča.
Tomove odluke tog dana su ih naučile važnu lekciju o romantici – i životu uopšte – koju su od tada nosili sa sobom.
„Budite hrabri, rizikujte, dozvolite emocijama da vas vode“, tako to sažima Tom.
„Da svaka od tih stvari nije urađena, postoji velika šansa da ne bismo bili zajedno i, Bože, to bi bio ogroman gubitak. To bi bilo užasno“, kaže on.
„Volim je. I učinila mi je život mnogo boljim. I imamo sjajnu decu.“
