Razvod se nalazi visoko na lestvici stresova koje ljudi doživljavaju tokom života. Na Balkanu, razvod nesrazmerno teže pogađa žene nego muškarce. Sa čime se sve susreću tokom tog mučnog procesa, za Zadovoljna.rs pojašnjava psihološkinja Radmila Grujičić.
„Mi živimo u društvu gde su mnoge stvari sramota – recimo, kad je žena bolesna, a posebno kad je žena razvedena. Često postoji stigma da sa njom nešto nije bilo u redu, da joj nešto fali. Sigurno je to veliki pritisak na koji žena računa pre nego što se razvede“, govori Grujičić za naš portal.
Glasine koje će nesumnjivo kružiti o ženi su samo vrh ledenog brega svega što je čeka tokom i posle razvoda. Teret patrijahalne sredine i ličnih demona pada uglavnom na njena leđa, dok se muškarci dosta ređe doživljavaju kao krivci za razvod i oni koji su time „obeleženi“ i godinama nakon raspada braka.
Pročitajte još:
Psihološkinja Grujićić otkriva koje su najčešće tačke spoticanja koje čekaju gotovo svaku ženu u Srbiji koja odluči da se razvede.
Bez krova nad glavom
Osnovni faktor, koji može da pruži podršku razvodu ili da ga neizmerno oteža, jeste ekonomska sigurnost žene. Uprkos tome što živimo u doba u kojem sve više žena jeste ekonomski nezavisna, i dalje većina ne može da priušti samostalan život, posebno u unutrašnjosti Srbije.
„Iz mog dugogodišnjeg razgovora sa ženama u nezadovoljavajućim brakovima, vrlo često kao prvi razlog navode to da nemaju gde da odu ako izađu iz te kuće. Na Balkanu imamo situaciju da se muškoj deci obezbeđuje krov nad glavom – jer kada se ožene treba da imaju svoj prostor. A na žensku decu se uopšte ne računa, jer se smatra da će žena kad se uda živeti kod nekog. To se polako menja, ali još uvek nedovoljno brzo“, govori Grujičić.
A onda su tu i deca.
„Ako su deca već rođena, to otežava razvod. Česta je situacija da, kada se deca dodele majci, muškarci ne plaćaju alimentacije iako su one minimalne. Uglavnom su alimentacije oko 8.000 dinara, što je minimum, a za drugo dete je čak manje – što je daleko ispod realnih troškova. A iz iskustva znam da se žene često ucenjuju da će ako tuže muškarce izgubiti decu, pa one često odustaju od toga, kako bi sačuvale svoj mir“, priča Grujičić.
Bez ikoga svog, osim neuspeha
Razvod kao da se nikada ne dešava samo između dvoje ljudi, već se po pravilu u to upletu i njihove porodice i blisko okruženje. To gotovo uvek otežava ceo proces.
Radmila Grujičić kaže da se susreće sa dve situacije u kojima roditelji dodatno pogoršavaju već narušen odnos između partnera.
„Nisam za to da ženama porodice za svaki problem savetuju da se razvedu. U psihologiji znamo da period prilagođavanja na nov način života u braku traje čak šest godina. Idealnog nema – ali pitanje je koliko su ljudi fleksibilni i zreli za zajednički život. A roditelji danas i za neki benigni problem savetuju ženama da odmah to raskinu“, govori ona.
„Češće su situacije da žene u brakovima trpe svašta, ali postoji stav roditelja i bliže okoline da to mora tako, jer je ‘on muškarac i normalno je da bude agresivan’. Ili im govore ‘gde ćeš sad, rodila si decu, o tome je trebalo da misliš pre braka, sad kad si se udala to je gotovo’. Ili neki roditelji čak savetuju rečima: ‘Dobro razmisli pre braka, jer kad se udaš, moja vrata su za tebe zatvorena’. Koliko god nama to izgledalo kao iz prošlog veka, još uvek toga ima – ne žive svi u Novom Sadu i Beogradu. A daleko od toga da i stanovnici tih gradova imaju savremene stavove“, navodi Grujičić.
A i kada žene ostanu same sa sobom, unutrašnji glas nekada ume da bude najoštriji kritičar.
„Mnoge žene razvod smatraju svojim neuspehom. Niko ne ulazi u brak da bi se razveo. Suočavanje sa razvodom navodi ženu da se suoči sa svojom lošom odlukom, kao i da se nosi sa posledicama. A razvod može da donese osudu društva da ona nije dovoljno dobra. I pritisak sredine je drugačiji prema ženi koja živi sama – kad je neki muškarac tu ona se smatra zaštićenijom“, objašnjava psihološkinja.
Kada prelomiti
Uvreženo je mišljenje da se ljudi danas olako razvode, a Grjučić ne može poreći da je to primetila i u svojoj praksi.
„Ljudi se mnogo lakše razvode nego ranije. Tome je doprinela promena svesti, ali i roditelji koji često deci poručuju ‘dođi kod mame’. Živimo u jednoj eri hedonizma – gledamo da se ne mučimo ni za šta, da nam sve bude pristupačno i lako. A jedan razvoj braka nije tako lak. Pitanje je i s kojim motivima i zrelošću ulazimo u brak“, kaže ona.
Zato uvek savetuje da odustajanje od odnosa bude poslednja opcija.
Pročitajte još:
„Uvek treba da se iscrpe sve mogućnosti. Ako ne možete sami da rešite problem i vrtite se u krug, obavezno treba potražiti stručnu pomoć. Pustite to šta će neko da kaže – jer stručni ljudi koji se time bave nisu slučajno tu – oni profesionalno znaju kako da ljude vode kroz proces sazrevanja i suočavanja sa problemima“, kaže psihološkinja.
Ako dođemo do toga da su razlike u njihovim ličnostima nepremostive, onda je stav da je bolji dobar razvod nego loš brak, naglašava Grujićić.
„Važno je, pre svega, da se ne brkaju uloge roditelja sa partnerskim ulogama. Ljudi to često mešaju, pa prete jedni drugima da neće videti decu. Emocije su burne da se deca ni kriva ni dužna koriste za raskusuravanje. A razvod ne donosi prekid roditeljske odluke, važno je da i majka i otac i dalje budu prisutni kako bi se deci amortizovala ta odluka“, poručuje.
Najzad, od suštinske je važnosti da razumemo šta zapravo razvod znači za naš dalji život.
„Razvod je proces – odluka nekad traje mesecima, nekad godinama. Ali kada se donese ta odluka čovek treba da bude siguran da je to rešenje najbolje“, zaključuje Grujičić, iz „Psihomedica“ psihološkog centra.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
