Njihova ljubav bila je divlja, ona koja se desi jednom u životu. Bili su zlatni holivudski par, venčali se i rastali dva puta. Njihova strast ostala je zabeležena i na papiru, a glumica je sa njegovim poslednjim pismom čak i sahranjena.
Glumačka diva Elizabet Tejlor je pre deset godina u magazinu Veniti fer objavila do tada nepoznate delove ljubavnih pisama koja je primila u dve decenije duge veze sa slavnim glumcem Ričardom Bartonom.
Njih dvoje su se upoznali davne 1962, a glumac ju je obožavao sve do svoje smrti.
Par se ludo zavoleo tokom snimanja „Kleopatre“ u Rimu, baš kada su bili najveće svetske zvezde. Budući da su oboje bili u braku, crkva je strogo osudila njihovu vezu, a mladi ljubavnici su se venčali odmah po razvodu od svojih dotadašnjih supružnika. U braku su bili do 1974, godinu dana kasnije su se ponovo venčali, da bi se opet razveli 1976. Svet ih pamti po tome što nikako nisu mogli jedno bez drugog.
U jednom od pisama koje je poslao Barton je ovako opisao 19-godišnju Elizabet koju je toga dana prvi put video:
„Bila je neverovatno lepa i skoro da sam počeo da se smejem kada sam je video. Bila je vatra, kuga, glad, uništenje… Imala je prekrasne grudi, a telo joj je bilo čudesno. Bila je nesumnjivo prekrasna… Ukratko, bila je jednostavno previše“.
Barton je umro u Švajcarskoj 1984. godine u 58. godini od krvarenja u mozgu, a poslednje pismo voljenoj Liz napisao je nekoliko dana pre smrti. Elizabet je pismo primila kada se vratila s njegove sahrane.
Čuvala ga je poslednjih 27 godina pored kreveta i danas se samo naslućuje šta je pisalo u njemu, pošto je Liz svojim biografima otkrila samo delić: „U njemu mi je rekao da je njegov dom tamo gde je Elizabeta i da mu je želja da se vrati kući“.
Tokom njihovog turbulentnog odnosa Ričard je Tejlorovoj napisao preko 40 ljubavnih pisama koja su kasnije pretočena u knjigu o njihovoj ljubavi. Mnoga su nastala posle njihovog rastanka, ali sva su obojena strašću, tugom, gnevom, ogromnom povezanošću.
„Volim te. Ako ti iko naudi, samo mi reci da ti trebam ili napiši čarobnu reč `Elizabeta` i ja ću biti brži od zvuka. Ti moraš znati koliko te volim. Znaš i da sam bio jako loš prema tebi. Suština je u tome što se mi nepopravljivo, grozno i nepromenljivo nismo mogli razumeti. Daleka si mi i ne čujem te. Volim te i uvek ću te voleti. Vrati mi se što pre“, napisao je Ričard u jednom od pisama.