Veze sa pogrešnim ljudima, nakon kojih ostajemo slomljenog srca i srozanog samopouzdanja, ostavljaju duboki i bolni trag. Najgore je osećanje da smo izneverili sebe - a jedna pesnikinja je pokušala da svom unutrašnjem detetu oprosti zbog svih grešaka.
Ilda Daši napisala je svojevrsno pismo samoj sebi, odnosno svom unutrašnjem detetu, koje život nije mazio.
Imala je teško detinjstvo, koje je donekle uticalo da kasnije, u odraslom životu, uplovljava u nezdrave, destruktivne veze.
Njena samo-refleksija usmerena je upravo na oproštaj – sebi samoj, zbog svih odluka kojima je sama sebe ranila.
Pročitajte još:
Prenosimo njeno pismo u celosti:
„Danas, ja tugujem.
Danas tugujem zbog napuštanja svog unutrašnjeg deteta i svih njenih rana zbog toga što je volela druge i bila voljena.
Njene rane od proganjanja oca da bi dobila njegovu ljubav, samo da bi on nestao, hladan i dalek.
Njene rane zbog toga što nikada nije videla mušku figuru koja se odnosila se prema njoj ili njenoj majci s ljubavlju, poštovanjem i uvažavanjem.
Danas tugujem zbog smrti ljubavi za koju sam se molila da procveta u cvet šarenih latica, poput moje duše – ali nije.
Negovala sam taj cvet, iako je venuo.
Videla sam njegovu tamnu zemlju, guste bodlje i mnogo rupa, ali i dalje sam verovala da bi mogao da procveta samo ako bih ga dovoljno zalivala.
Još uvek nije.
Danas tugujem zbog nezdrave veze sa čovekom koji pati od zavisnosti.
Danas tugujem za delom svog srca prekrivenim flasterima – dušom koja krvari. Znala sam da ne mogu da budem deo njegovog života, jer on kao da se nije zalagao za sebe.
Ako me nešto čini potpuno ranjivim, to je ljubav. A za mene ljubav dolazi sa seksom, seksualnim zadovoljstvom i snagom dodira na koži.
Ljubav i seks su čvrsto povezani; ako jednog nema, drugo neće raditi.
Danas tugujem za muškarcima koji uvek činili da se osećam malom, koji su me omalovažavali, koji su se poigravali mojim osetljivim srcem. Oni koji su igrali prljave, zbunjujuće igre koje su uništile moje nežno samopoštovanje.
Pročitajte još:
Danas tugujem za muškarcima koji su mi dolazili u nadi da ću ih popraviti ili im igrati majku. Možda su osetili moju neodoljivu želju da ih spasim od njih samih – ali nikada nisam mogla.
Oduvek sam romantizovala i erotizovala ove vrste veza; moja tendencija da maštam o njima dolazila je iz osećaja zadovoljstva ili „ljubavi“ koji su proizilazili iz beskrajne dinamike „štapa i šargarepe“.
Nasilnici ili oni koji su slomljeni uvek bi gravitirali ka meni na ovaj ili onaj način.
Dok jutros sedim ovde na svom krevetu, očiju natečenih od osećaja unutrašnjeg gubitka, položim ruke na grudi i molim svoje unutrašnje dete da mi oprosti što sam je napustila, što je nisam slušala, iako me je ona upozorila mnogo puta.
Danas, svom unutrašnjem detetu dajem obećanje:
‘Ljubavi moja, duboko mi je žao što se loše ponašam prema tebi i dozvoljavam muškarcima da se loše ponašaju prema nama. Zaslužuješ svu ljubav na svetu. Zaslužuješ zahvalnost što si tako bistra, promišljena i inteligentna. Imaš zlatno srce. Sada počinjem da te bolje slušam, kroz naše vapaje i tople suze. Zaslužuješ ceo svet, ljubavi moja, i pokloniću ti ga. Molim te da mi oprostiš’.
Što se tiče tog čoveka. Rekao mi je svoju istinu, a ja njemu svoju. Prvi put se nismo svađali niti upirali prstom jedno u drugo.
Tiho smo se oprostili – dok je ljubav još uvek tinjala u mojim grudima.
Ponekad možete otvoriti svoje srce, osetiti svu ljubav, rane, napuštenost i ponovo shvatiti da niste pravi jedno za drugo.
Ovo je zdrav način da se prekine nezdrava veza.
Nema potrebe za dramom, već je ostaje samo shvatanje da ljubav nije uvek dovoljna.
Potrebna su dva zrela čoveka na istom nivou unutrašnjeg rasta, zrelosti i rezonovanja da bi mogli zajedno da otplešu u dubinu istinske ljubavi i transformišu se.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
