Napisala je neke od najlepših stihova srpske poezije, koji će zauvek nalaziti mesto u školskim lektirima i srcima čitalaca. Desanka Maksimović je možda i najčuvenija srpska pesnikinja, ali za ljubavnu priču koja je obeležila njen život malo ko zna.
O muškarcu kog je volela do kraja svog života i pored koga je na kraju i sahranjena, Desanka je govorila pred svoju smrt.
Pesnikinju je na njen 94. rođendan intervjuisao novinar Borislav Gajić za list NIN. U tom razgovoru, ona je otkrila kako je upoznala svog supruga Sergeja Slastikova Kalužanina, siromašnog ruskog emigranta. Mnogima nije bilo jasno zašto se udala baš za njega.
Pročitajte još:
Desankina ljubavna priča počinje 1923. godine, u gradu ljubavi – Parizu. Dobila je stipendiju francuske vlade nakon završenih studija književnosti i istorije umetnosti.
Bila je profesorka u Prvoj ženskoj gimnaziji, a supruga je upoznala kao već poznata pesnikinja. Priznala je da je to bila ljubav na prvi pogled.
„Pozvali su me Rusi jednog dana da u njihovom klubu održim predavanje i pročitam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila ljubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva ljubav i prvi muškarac s kojim sam se poljubila. Bila sam već zrela devojka. Kasnije smo se zbližili. Nisam mogla odmah da se udam, jer još je bilo dece (braće i sestara), koji nisu bili izvedeni na put. Sergeju sam objasnila da treba sačekati, jer moje nasleđene dužnosti moram do kraja ispuniti. Bio je plemenit čovek i shvatio me. Strpljivo je čekao dan kada smo se napokon venčali i zasnovali svoj dom“, ispričala je Maksimović.
Desanka Maksimović u šetnji Beogradom 1930.
( kolorizovano ) pic.twitter.com/Py9ZnW3Xh8— Заштитник безГрађана (@peravojchan) September 12, 2020
Venčanje je održano 1933. godine. Desanki su zamerali što je zavolela Sergeja, zbog njegovog porekla – nije imao novca. Desanka je na takve komentare imala jasan odgovor.
„Ja sam se udala za čoveka kojeg je moje srce tražilo, bez obzira na to što je bio siromašan. U njemu sam našla ono što sam želela“, odgovarala je.
Tokom Velikog rata, kako su nekada nazivali Prvi svetski rat, Sergeja su više puta zarobili Turci. Ali uspeo je da se dokopa Beograda, gde je postao glumac, kada je usledio mir.
Koliko je njihova ljubav bila snažna, pokazuje činjenica da je odbio da ode i glumi u Skopskom teatru zbog Desanke, koju je karijera u to vreme obavezivala da ostane u Beogradu.
„Zaposlio se u izdavačkoj kući „Prosveta“ kao prevodilac ruskog jezika. Za svog života preveo je četrnaest knjiga. Pisao je i pesme za decu, potpisujući se kao „Kalužanin“. Bio je rodom iz Kaluge, šumovite oblasti blizu Moskve“, otkrila je pesnikinja.
Desanka Maksimović
(16.05.1898.-11.02.1993.)"U ljubavi je najlepše da se sanja, čeka i da se čuva tajna.
Ko nije prošao kroz to nije voleo.
Ko nije sposoban da se žrtvuje,
da pregoreva
nema dara za ljubav.
Ko nije plakao i patio nije voleo." pic.twitter.com/PMdxudAKtl— KONKRETNO (@1konkretno) May 16, 2020
Par nije imao dece, ali činilo se da Desanka za time nije žalila. Odrasla je sa braćom i sestrama o kojima je kao najstarija brinula baš kao majka. A ono za šta je zaista živela bila je naravno poezija.
„Kasnije, u braku, moj stvaralački rad me celu ispunjavao. Kada bih napisala jednu pesmu, kao da sam tri deteta rodila. Toliko bih se istrošila. Ja sam se sva davala“, rekla je za NIN Desanka Maksimović.
"Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti."
11.02.1993. preminula je Desanka Maksimović pic.twitter.com/S2WsnY0GHb— Marti Misterija (@RMartinovic) February 11, 2021
Njen suprug, ruski emigrant Sergej, preminuo je 1976. godine. Desanka je preminula 1993. Sahranjena je u Brankovini, nedaleko od Valjeva, u tamošnjoj porti crkve, jer je tadašnji brankovački prota Vladan Kovačević svedočio da joj je to poslednja želja. Pored nje počiva i njena najveća ljubav – Sergej Slastikov Kalužanin.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
