„Zbog te druge žene se osećam živim.“
Bivša žena jednog marinca podelila je svoju priču za portal YourTango o tome kako se posle dve decenije njen brak raspao u 10 sekundi.
„Avgust je u Severnoj Virdžiniji, vruć i vlažan. Još uvek se nisam istuširala posle jutarnjeg trčanja. I dalje sam u onome što inače nosim po kući – njegovom velikom duksu, majici, japankama, s vezanim konjskim repom. Osećam se sigurno u tome. U tome se ne vidi nijedna mana na mom telu. U tome mogu da se pretvaram da izgledam podnošljivo, privatljivo. Ta moja odeća pokazuje i da sam uradila nešto danas, da sam probala. Ovaj moj izgled u kombinaciji sa toaletima koje sam ribala dok ne zasijaju šalje poruku ‘Nisam lenja, ja sam vredna. Molim te, zadrži me.’ Ovom kombinacijom pokušavam da nadomestim stil koji nemam. Na ivici je odvratnog i prihvatljivog.
Do sada je bilo dovoljno da moj muž inicira seks sa mnom jednom mesečno. Onakav seks koji imate da biste se osetili dostojnim. Onaj koji mu daje do znanja da vam je potreban. Nije ispunjavajuće, ali je svrsishodno. Vreme je za večeru, pa sam zauzeta u kuhinji sečenjem paradajza i luka. Sečem na dasci za koju sam dobila uputstva da se koristi isključivo sa veoma skupim noževima koje sam dobila kao božićni poklon. On ulazi sa tanjirom toplih pljeskavica. Osećam u sebi da nešto nije u redu. Otišla sam do njega, zagrlila ga, pa se odmakla. Ruke su mi još uvek bila na njegovim ramenima, pogledala ga u oči i rekla: „Je li sve u redu? Jesmo li dobro?“ Znam odgovor. Uvek znam odgovor. Ali nisam znala šta će biti ovog puta. Da li ću sada moći da oprostim? Mogu li sve ponovo da zakrpim? To je kao guma koja sporo pušta. Naduvate je i, kada potraje duže nego što očekujete, samo nastavite da vozite. Ali na kraju se guma isprazni i više ne možete da odvezete auto kod majstora. Tako i ovo naše više ne može da se popravi.
‘Rekao sam sebi da ću ti reći ako pitaš.’
Ne. Ne. Molim te, ne.
‘Tu je ta žena iz mog voda. Ponovo smo se povezali tokom našeg puta u San Dijego. Mislio sam da će me ponovo odbaciti. Počeli smo da pričamo. Ona čini da se osećam živim.’
Panika je počela da proždire moje telo. Mrzim ovo mesto. Osećala sam se tako posramljeno. Znam da ću učiniti bilo šta. Uvek sam u stanju da učinim sve.
‘Da li je ozbiljno? Molim te ne radi to. Možemo sve popraviti. Šta mogu da uradim? Kako da popravim stvari? Molim te, dozvoli mi da sve popravim.’
Nemam ponosa. Znam to. On takođe zna to o meni. To sam ja u srži – očajna žena. Teret. Sramota me je. Uplašena sam. Osramoćena. Ljuta što sam dozvolila da se to desi. To je moje delo. Ja sam to napravila. Mogla sam da budem bolja, ali nisam. Ja sam gubitnica, a predstavljam se kao pobednica. Naš brak je izgrađen na strahu, a onda je na njemu napredovao 20 godina. Kada me je zaprosio, znao je da će tako ispunitii poslednju želju njegove majke na samrti — da doživi da bude baka. I kada sam prihvatila njegovu prosidbu, nadala sam se idealnoj porodici o kojoj sam maštala 15 godina, nakon što je tata ostavio bez reči mene i mamu. Udaja za marinca donela bi uzbudljiv, nomadski život uvijen u osećaj sigurnosti koji pruža država.
Sada, skoro dve decenije kasnije, nosim svoj brak i dvoje dece kao medalju oko vrata – masivnu i sjajnu. Uvlačim je u majicu jer nije lepo hvaliti se pobedama, ali kad god se ukaže prilika, brzo izvučem tu medalju i pustim da zablista. Ali znam istinu o svojoj medalji. Svaki put kada je izvučem, majica skine još malo pozlaćenog sloja i moj vrat je zelen od jeftinog metala od kog je medalja zapravo napravljena. Ceo moj brak je od jeftinog metala.
Nastavljam da molim. On se i dalje ljuti i gadi. Opsednuta sam time da se hamburgeri na tanjiru hlade. Ovo nije bio plan. Hteli smo da jedemo hamburgere, s lepinjama za koje sam zamolila da uzme na putu kući s posla. Lepinje koje je kupio besan što uopšte mora to da radi.
Do sada sam se pretvarala da nema ljutnje. Bila sam srećna što sam progutala pljeskavicu uz dozu mržnje prema sebi. Možemo li jednostavno pojesti proklete hamburgere i vratiti se uobičajenom foliranju?
Nećemo jesti hamburgere. Izgubila sam.
Prijatelji, porodica, deca, svi su videli moju pohabanu medalju i zeleni, umrljani vrat.“
BONUS VIDEO: Poznate mame u borbi za starateljstvo nad decom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
