Znamo da nije dobro za nas, ali ipak ne možemo da odolimo. Dupli čizburger i pomfrit za mnoge su spoj iz snova, koji pojedemo i popijemo u slast, pa se posle obično kajemo. Zbog čega se toliko lako navučemo na nezdravu hranu, za Nova.rs objašnjava nutricionistkinja Branka Mirković.
„Brza hrana stvara zavisnost zbog velike količine šećera i ulja, ali i načina pripreme“, govori Mirković za naš portal.
Gotovo sve na meniju fast fooda sadrži bar malo šećera – od pića preko kečapa, lepinja i pomfrita.
Takođe, u sve te hamburgere, čizburgere i slična jela se stavlja i dosta hemije, upozorava nutricionistkinja.
„Mi se naviknemo na tu hemiju, pa imamo potrebe da je stalno uzmimamo. Kad jedete brzu hranu, veoma brzo se stvaraju serotonin i dopamin – hormoni sreće i zadovoljstva. Ali to brzo nestane, pa odemo opet da ponovimo taj doživljaj“, ističe Branka Mirković.
Primećuje još jednu zanimljivu pojavu u vezi sa načinom na koji brzu hranu jedemo. Verovatno ste i vi to radili – a sva je prilika da ste i danas videli nekog ko se tako ponašao.
„Brza hrana nam daje mogućnost da se nekonvencialno ponašamo. Idemo ulicom i kidamo hranu zubima. To je jedan od razloga zašto ljudi vole da na ulici jedu takvu hranu“, kaže Mirković.
Osim tog psihološkog efekta, postoje još neki trikovi kojih su restorani brze hrane svesni i koriste ih kako bi nas privukli, navodi Psychology today.
Činjenica da možete da odete u bilo koji grad i pronađete istu brzu hranu u roku od pet minuta doprinosi verovatnoći da ćete baš tamo odlučiti da jedete.
Takođe im pomažu niske cene – posebno kada odete u inostranstvo, gde je nezdrava hrana po pravilu najjeftinija opcija. Niske cene minimiziraju bol povezan sa rastankom od vašeg teško zarađenog novca. Naučnici su ovo dokazali – rendgen snimci mozga pokazali su da gubitak novca može prouzrokovati da mozak doživi isti obrazac aktivnosti kao kada udarite prst. Gubitak novca jednostavno boli.
Naš odlazak u fast food ima veze i sa evolucijom. Kao što je zaključio Jonah Lehrer u knjizi „Kako odlučujemo“, naš mozak je evoluirao, tokom vremena kada je hrane bilo malo, da postane vešt u odabiru namirnica koje sadrže puno kalorija.
Pročitajte još:
Brza hrana takođe pruža brzo rešenje za glad. Ne morate čak ni da izađete iz automobila. U roku od dva minuta možete uzeti prvi zalogaj dok se vozite kući.
Mozak voli i prepoznatljive obrasce. Baš kao što je čuveni psiholog Ivan Pavlov uspeo da natera psa da balavi na zvuk zvona, hamburger kod nas izaziva „vodu na usta“ kad god vidimo poznate boje nekog prepoznatljivog brenda.
Pružaju vam isto iskustvo svaki put kada uđete na njihova vrata. Meni gotovo uvek izgleda isto, a iste slike i logotipi postavljeni su na zidove.
Kada mozak sazna da je određeni znak povezan sa nagradom, dopaminski neuroni nauče da se aktiviraju kad god se taj znak pojavi, čak i pre nego što je nagrada dodeljena. Dopamin nas takođe motiviše da ponovo tražimo zadovoljstvo. Čim vidite znak, vaš mozak počinje da predviđa nagradu. Iščekivanje je deo zadovoljstva. Da li želite pomfrit sa tim?
Kako izaći iz ovog začaranog kruga? Snaga volje je presudna, ali nutricionistkinja Branka Mirković ima i jedan neobičan trik.
„Pošto nas mirisi obično privuku i najduže se pamte, kad prođete pored brze hrane stavite parfem ispod nosa. To vam je isto kao kad biste uneli hamburger u parfimeriju – neprijatno bi vam mirisao. Alternativa je i eterčno ulje ili nana, kamilica“, savetuje Branka Mirković.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
