Ovo sigurno niste znali!
Post ima 2.500 godina dugu istoriju. Zastupljen je u gotovo svakoj velikoj religiji na svetu; pojavljuje se u gotovo svakoj kulturi.
A u poslednje vreme, „isprekidani“ post, kojim se u organzmu izaziva proces autofagije, izuzetno je popularan način ishrane.
Pa ipak, postoji toliko toga o postu što ostaje misteriozno; i bez odgovarajućeg istraživanja, mnoge od navodnih prednosti posta i dalje ostaju ispod radara.
Stiv Hendriks, autor knjige „Najstariji lek na svetu“ ukazao je na tri zanimljive činjenice o postu i autofagiji.
Ljudi poste zbog zdravlja još od 1800-ih
Post je vekovima bio deo verskih rituala i ceremonija, ali možemo pripisati lekaru Henriju Taneru, prvo korišćenje posta kao terapeutskog sredstva za lečenje.
„Taner je bio eklektičan lekar i 1877. je živeo u Mineapolisu i imao je niz bolesti. Imao je srčanoh, stomačnih probelma stanje… Odlučio je da posti koliko god je trebalo da se izleči. Zvuči prilično mračno, ali kako je sve duže i duže ostajao bez hrane, zapravo je primetio da postaje sve jači“, objašnjava Hendriks.
Godine 1880, Taner je čak bio pozvan u Njujork da organizuje „javni post“ za sve one koji nisu mogli da veruju da možete da postite koliko i on.
„To je postalo senzacija. Njegov post je zasijao seme, i u narednih 10, 20, 30, 40, 50 godina, drugi zagovornici posta bi nicali i nosili baklju. I tako smo došli do ove faze gde je, u stvari, terapeutsko sredstvo“, dodao je pisac.
Post može promeniti vaše čulo ukusa
„Nakon što postite, vaše čulo ukusa se prilagođava, a hrana koja nije imala dobar ukus ponovo je dobrog ukusa“, kaže Hendriks.
Na primer, kada jedete celer, možete da osetite ukus soli koju to povrće sadži. Ovaj efekat je najekstremniji nakon posta samo na vodi; možda to nećete doživeti nakon isprekidanog posta.
„U stvari, kada smo moja žena i ja postili, ona je prekinula post čašom soka od celera i lubenice i skoro da nije mogla da ga popije jer joj je jednostavno bio preslan“, kaže Hendriks.
Što ranije jedete kad postite, to bolje
Uz isprekidani post, važno je da izaberete vreme za jedenje koji najbolje odgovara vašem životnom stilu. Svako može imati drugačiji raspored, ali Hendriks preporučuje da unosite kalorije ranije tokom dana.
Kao razlog navodi jedno ispitivanje. Gojazni učesnici studije imali su istu ishranu sa ograničenim unosom kalorija. Jedina razlika između dve grupe učesnika bila je u tome kako su podelili te kalorije: jedna grupa je uzimala 70 odsto kalorija za doručak i ručak, a druga je uzimala 55 odsto kalorija za doručak i ručak, a zatim ostatak na večeri.
Grupa koja je uzimala 70 odsto svojih kalorija za doručak i ručak izgubila je više jilograma i krvni pritisak je opao.
***
BONUS VIDEO: Najskuplji med na svetu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
