Uzimanje suplemenata i fizička aktivnost već su dobro poznate strategije za unapređenje zdravlja — a sada novo istraživanje sugeriše da mogu doprineti i zdravijem starenju.
Studija objavljena 3. februara u časopisu Nature Aging pokazala je da redovno uzimanje omega-3 masnih kiselina može usporiti biološko starenje kod starijih osoba. Još veće koristi primećene su kada su omega-3 suplementi kombinovani s vitaminom D i redovnim fizičkim aktivnostima.
Istraživači su otkrili da su ove intervencije usporile biološko starenje ispitanika za skoro četiri meseca.
Ovi zaključci potiču iz podataka 777 švajcarskih učesnika DO-HEALTH studije Univerziteta u Cirihu, koja je najveće evropsko istraživanje zdravih osoba starijih od 70 godina.
Prethodna istraživanja u okviru DO-HEALTH projekta pokazala su da suplementi i trening snage mogu doneti brojne zdravstvene koristi — od prevencije karcinoma do smanjenja rizika od padova. U ovoj studiji naučnici su želeli da ispitaju kako te intervencije utiču na biološko starenje.
Šta je biološko starenje
Biološko starenje označava koliko je organizam „stvarno“ star na ćelijskom nivou, nezavisno od broja godina. Zdravija osoba može imati nižu biološku nego hronološku starost, dok se kod manje zdravih osoba dešava ubrzano starenje.
Iako usporenje biološkog starenja za nekoliko meseci može delovati neznatno, dr Heike Bišof-Ferari, vođa istraživanja i profesorka gerijatrije na Univerzitetu u Cirihu, kaže da ovaj efekat može imati veliki uticaj na javno zdravlje, jer je reč o jednostavnim i bezbednim strategijama koje su dostupne svima.
Studija o uticaju omega 3 masnih kiselina na starenje
Učesnici su raspoređeni u osam različitih grupa koje su dobijale različite kombinacije intervencija: omega-3 suplementaciju, vitamin D, i/ili 30 minuta treninga snage tri puta nedeljno.
Tokom tri godine, uzimani su im uzorci krvi kako bi se pratili markeri starenja pomoću tzv. epigenetskih satova – testova koji mere promene na molekulima DNK i omogućavaju naučnicima da procene tempo starenja.
Jedan od najpoznatijih testova, „GrimAge“ (nazvan po „Kosi smrti“), posebno je precizan u predviđanju rizika od bolesti i smrtnosti. Dr Stiven Horvat, jedan od kreatora ovih testova, učestvovao je u analizi.
Rezultati su pokazali da omega-3 usporava biološko starenje bez obzira na pol, starost ili indeks telesne mase. Efekti su bili još jači kada su se kombinovali svi faktori: omega-3, vitamin D i vežbanje.
Šta objašnjava ove efekte?
Iako konkretni mehanizmi nisu detaljno proučavani u ovoj studiji, naučnici nude objašnjenja:
Omega-3 masne kiseline poznate su po svojim protivupalnim svojstvima, a upale su glavni uzročnici ubrzanog starenja. Takođe smanjuju oksidativni stres i pomažu funkcionisanju ćelija.
Vitamin D ima sličan efekat. Pokazalo se da podstiče oslobađanje proteina kloto, koji usporava degeneraciju ćelija. Iako je to do sada potvrđeno u laboratorijskim uslovima, pretpostavlja se da isti mehanizmi funkcionišu i u ljudskom telu.
Trening snage štiti od gubitka mišićne mase, podržava zdrav metabolizam i poboljšava funkcije mozga. Smanjuje uticaj hroničnih bolesti, čime direktno usporava biološko starenje.
Zato su rezultati najbolje bili kod učesnika koji su kombinovali sve tri intervencije — jer svaka utiče na različite aspekte zdravlja.
Kako usporiti biološki sat
Iako se pojam biološkog starenja može činiti apstraktnim, ova studija pokazuje da svakodnevne odluke imaju konkretan uticaj na zdravlje ćelija i brzinu starenja.
„Ove strategije su bezbedne, dostupne i dugoročno održive,“ kaže dr Bišof-Ferari. „Kombinovanjem jednostavnih navika, možemo ostvariti značajne zdravstvene koristi.“
Naravno, ove intervencije nisu lek protiv starenja, dodaje dr Horvat, ali imaju realan uticaj. „Danas sam vežbao 30 minuta, a zatim uzeo omega-3 i vitamin D uz jutarnju kafu,“ kaže on.
Koliko omega-3 i vitamina D vam je potrebno
Vežbanje, naročito trening snage i otpora, ključni su za dugovečnost. Isto važi za unos mikronutrijenata putem ishrane.
Preporučena dnevna doza vitamina D za većinu odraslih je oko 600 IU (međunarodnih jedinica), a nalazi se u sunčevoj svetlosti, pečurkama, ribi i mlečnim proizvodima.
Ženama je potrebno oko 1,1 g omega-3 masnih kiselina dnevno, a muškarcima 1,6 g. Izvori uključuju čia semenke, losos i biljna ulja.
Ako sumnjate da ne unosite dovoljno ovih nutrijenata kroz ishranu, posavetujte se sa svojim izabranim lekarom. On može preporučiti odgovarajuću suplementaciju omega-3 ili vitamina D u skladu s vašim potrebama, piše portal Health.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
