Satnica za autofagiju kojom se izbegavaju rizici

Podeli:
ručak; restoran
Foto: Ukrinform / Avalon Editorial / Profimedia

U istraživanju u kojem je proučavana autofagija, otkriveno je da je konzumiranje hrane u ranim jutarnjim satima povezano sa nižim nivoom šećera u krvi i manjom rezistencijom na insulin.

Ljudi koji su počeli sa jelom pre 8:30 ujutro imali su niži nivo šećera u krvi i manju rezistenciju na insulin, što bi moglo da smanji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2, pokazuje studija predstavljena na godišnjem sastanku Društva endokrinologa u SAD.

„Otkrili smo da su ljudi koji su počeli da jedu ranije tokom dana imali niži nivo šećera u krvi i manju rezistenciju na insulin, bez obzira na to da li su ograničili unos hrane na manje od 10 sati dnevno ili je njihov unos bio raspoređen na više od 13 sati dnevno“, rekla je vodeća autorka studije dr Mariam Ali, sa Univerziteta Nortvestern u Čikagu.

Prethodne studije su otkrile da vremenski ograničeno jedenje, odnosno fasting, utiče na poboljšanje metaboličkog zdravlja. Istraživanje dr Mariam Ali je pokušalo da utvrdi da li prekidanje fastinga rano ujutru ima uticaja na metabolizam.

Doručak
Doručak; Foto: Primoz Korosec / Alamy / Alamy / Profimedia

Istraživači su analizirali podatke 10.575 odraslih osoba, koje su podelili u tri grupe, u zavisnosti od ukupnog trajanja perioda tokom kojeg su jeli: manje od 10 sati, 10-13 sati i više od 13 sati dnevno. Zatim su stvorili šest podgrupa na osnovu vremena početka jedenja (pre ili posle 8.30 ujutru).

Pročitajte još:

Onda su analizirali sve podatke kako bi utvrdili da li su trajanje fastinga i vreme kada su počeli da jedu povezani sa nivoom šećera u krvi i rezistencijom na insulin. Nivo šećera u krvi nije se značajno razlikovao među grupama. Međutim, insulinska rezistencija je bila veća u grupama sa kraćim trajanjem intervala jedenja, ali niža u svim grupama koje su počele da jedu pre 8:30 ujutru.

Insulinska rezistencija se javlja kada telo ne reaguje dobro na insulin koji stvara pankreas i glukoza ne može u dovoljnoj količini da uđe u ćelije. Ljudi sa insulinskom rezistencijom mogu biti u većem riziku od razvoja dijabetesa tipa 2.

I rezistencija na insulin i visok nivo šećera u krvi utiču na metabolizam, odnosno razgradnju hrane na njene jednostavnije komponente: proteine, ugljene hidrate (ili šećere) i masti. Poremećaji metabolizma, poput dijabetesa, javljaju se kada se ovi procesi poremete.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram