Ovaj recept za proju koristim kao osnovu za neograničeno mnogo varijanti carskih pita i projara.
Moj muž nikad nije izgovorio rečenicu „moja mama najbolje kuva“, ali je jednom prilikom, kad je probao moj gulaš u koji kao „tajni sastojak“ stavljam kockicu crne čokolade, rekao – e ovo si spremila bolje od moje keve.
Kao i svaka prosečna žena, to nisam shvatila kao kompliment već kao implicitni komentar da njegova keva to, ipak, uglavnom, radi bolje.
Možda je to i istina, ona je vrsna domaćica koja za sat vremena izbaci na sto kompletan nedeljni ručak sa sve predjelom i kolačima, a kuhinja izgleda kao da u njoj nije upravo spremila čorbu, glavno jelo, dve vrste toplih priloga i tri salate. I prenela mi je recept za proju koji u mojoj kući čini osnovu za omiljene večere mog deteta.
Recept za proju koji sam naučila od svekrve je moja biblija. U njega dodajem mladi sir da to bude projara (znate li razliku između proje i projare?), spanać, blitvu, brokoli, tikvice i ostale povrćke koje moj mali odbija da jede u drugom obliku, slaninicu i ajvar kad želim da je baš „zapržim“, kačkavalji sušeni paradajz kad se osećam prefinjeno… Mogućnosti su beskonačne – i sve su preukusne.
Ova svekrvina proja specijalna je po tome što je uvek jarko jarko žuta, i to zahvaljujući domaćim jajima, i naravno masna, jer bez čaše ulja domaćice sa srpskog sela ne ulaze u kuhinju.
Ja inače ne poštujem recepturu u gram, već sve odmerim odokativno, ali uvek se ispostavi da je najlepša kad je pravim po tačnim merama. A sprema se, ko i svaka proja, krajnje jednostavno.
Sastojci za proju:
4 jaja
šolja jogurta
šolja kisele vode
šolja ulja
3 šolje kukuruznog brašna
1 šolja pšeničnog brašna
kašičica soli
kesica praška za pecivo
Priprema proje:
Prvo umešam vlažne sastojke. Jaja dobro razbijem ručno, dodam jogurt, ulje i kiselu vodu i sjedinim sve u glatku masu. Dodam suve sastojke i sve sjedinim, mešam vrlo kratko tek da tekstura postane glatka i ovo je posebno naglašavan savet moje svekrve – da proja ne bi bila gnjecava i da bi fino narasla. Sve izlijem u veliki pleh obložen pek papirom i stavim u rernu zagrejanu na 200 stepeni. Pečem pola sata.
Rezultat je takav da svojoj svekrvi svakog dana, verovatno mnogo češće nego njen sin, u sebi kažem – hvala.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
