Ako poželite da "prepišete" neku zdravu naviku od Japanaca, počnite od jelovnika.
Japanci ne jedu hleb, doručkuju supu i srču testeninu. Na lestvici najdugovečnijih naroda su pri samom vrhu, a broj gojaznih je zanemariv. Razlog? Puno fermentisane i neprocesuirane hrane, povrća i žitarica, umerene količine mesa i životinjskih proizvoda i minimalno voća i šećera.
Okinava ima najveći broj stogodišnjaka na svetu i izrazito nisku stopu oboljevanja od raka, dijabetesa, artritisa i Alchajmera. Ako poželite da „prepišete“ neku zdravu naviku od Japanaca, u jelovnik možete da uključite neke od njihovih superzdravih namirnica i nazdravite zelenim čajem, koji obiluje antioksidansima.
Rezanci soba
Japanci jedu puno testenine u jelima kao što je ramen ili uz dodatak povrća i začina, al rezanci soba svakako su među najzdravijima. Prave se od heljdinog brašna i sadrže proteine, vitamine grupe B, kao i nutrijente koji snižavaju visoki pritisak i usporavaju starenje. Veština izrade rezanaca od heljde tehnika je koju nije lako savladati. Iako su najbolji sveži, za kvalitetne rezance kakvi se prodaju u prodavnicama bacite pogled na deklaraciju.
Što je udeo heljde veći, to bolje – a dobar je znak i kratak popis ostalih sastojaka. Rezanci će biti najukusniji ako ih kuvate u puno vode i poslužite odmah nakon ceđenja. Soba se najčešće kuva od 3 do 5 minuta. Pritom budite u blizini lonca jer ako se prekuvaju, neće biti ukusni.
Pročitajte još:
Miso pasta
Fermentisana pasta od soje smatra se jednom od najblagotvornijih namirnica u japanskoj gastronomiji jer sadrži žive kulture koje čuvaju probavu i imunitet, kao i mnoštvo vitamina i minerala. Osim čiste soje, miso može fermentisati s ječmom ili pirinčem pa varira aromom, bojom i ukusom.
Miso je omiljen dodatak supama i sosovima, a kako bi zadržao svoja svojstva, ne sme da prokuva. Zato ga je najbolje pomešati s malo vode i dodati jelima pred kraj kuvanja. Najkvalitetnija miso pasta dobija se od organski uzgojene soje i kvalitetne soli s malo vode kako bi se očuvao intenzivni ukus. Fermentacija u bačvama ne sme se požurivati – „dva leta i dve zime“ potrebne su da se dobije izvrstan proizvod.
Umeboši šljiva
Iako se povezuje sa šljivama, zapravo je vrsta marelice koja se u kineskoj medicini sušila, dimila i koristila kao lek prije 2000 godina. Naziv „suve šljive“, dobile su zbog karakterističnog izgleda. Japanci su, nešto kasnije, uz so i listove biljke šiso promenili način pripreme i počeli koristiti umeboši za zdrave tonike, prirodne konzervanse i sredstvo koje uklanja bakterije.
Samuraji su koristili umeboši protiv umora, za snagu i energiju. Odličan je prirodni antibiotik protiv brojnih tegoba i bolesti, zatvora i za zdravu probavu, kao i zdravlje jetre i krvnih sudova. Zbog obilja soli ne preporučuje se više od jedne umeboši šljive dnevno, a koristi se kao dodatak brojnim jelima, bilo usitnjena na komadiće ili u obliku paste.
Pročitajte još:
Amazake
Amazake je izvorno bila tehnika fermentacije i konzerviranja hrane koju su Japanci koristili pre više od 1700 godina kuvanjem pirinča, vode i gljivice koja se koristi i za fermentaciju misa i soja sosa. Za osam do deset sati nastao bi napitak prepun hranjivih sastojaka i dobrih bakterija, blagotvornih za imunitet. Amazake ima karakteristični slatkasti ukus, a vekovima je bio omiljeno piće na japanskim ulicama. Poslednjih godina se vraća na velika vrata i prerasta u sve popularniji trend.
Alge
Alge se u Japanu jedu sveže ili sušene, u miso supama, salatama ili sušiju. Postoji na desetine hiljada tog „morskog povrća“ koje nutricionisti smatraju jednim od najlekovitijih namirnica koje čiste organizam i brane od bolesti zahvaljujući nutritivno bogatom i raznovrsnom sastavu. Tamne boje i blagog mirisa mora, wakame alge u Japanu su posebno popularne kao sastojak brojnih jela, ali i pomoć pri skidanju viška kilograma.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
