Namirnica koju bi trebalo da izbegavamo čak iako nismo jedan od najboljih svetskih tenisera, a Novakov primer nudi i odličnu zamenu.
Ishrana Novaka Đokovića česta je tema u domaćim i stranim medijima, a mnogi upravo njoj pripisuju velike uspehe koje je srpski teniser počeo da niže sredinom svojih dvadesetih godina.
Đoković je od početka karijere bio teniser pred kojim je očigledno bila velika karijera, ali pravi bum doživeo je nakon 2011. godine, u kojoj je osvojio tri grend slema i započeo niz neverovatnih sportskih godina. U velikoj meri to duguje bezglutenskoj ishrani, kojoj se okrenuo zbog celijakije, ali to nije jedini princip njegovog jelovnika. Novak se nikada nije izjasnio kao vegan ili vegetarijanac, jer smatra da su to „etikete koje se pogrešno interpretiraju“. Ipak, ističe da osnovu njegove ishrane čine biljke, a mediji su pre nekoliko godina pisali da Novak i Jelena Đoković u svojoj ishrani apsolutno nikad ne koriste šećer.
To ne znači da u njihovom domu nema ugljenih hidrata – za ručak teniser često jede testeninu, ali bira bezglutensku opciju. Kako je pisao portal Ocinator, oni izbegavaju prerađene šećere, koji se nalaze u slatkišima i gaziranim pićima.
Čime je porodica Đoković zamenila šećer u ishrani?
Što se tiče slatkiša, poznato je da je nakon pobede na Australijan openu 2012. godine Novak poželeo čokoladu, pa je pojeo samo jednu kockicu, što je samodisciplina iz koje mnogi mogu da uče.
Međutim, to ne znači da se Novak povremeno ne zasladi – on u torbi prilikom mečeva uvek pri ruci ima urme, voće koje sadrži dosta šećera, ali je to u značajnoj meri fruktoza. Urme obiluju vlaknima, a uz to imaju nizak glikemijski indeks, tek 42, zbog čega su sjajna opcija kada poželite slatke zalogaje.
U svojoj knjizi „Serviraj za pobedu“ iz 2013. godine, Đoković je otkrio da je novozelanski manuka med jedna od najvećih tajni njegove ishrane, a konzumira ga tako što svakog jutra pojede dve kašičice ovog meda uz veliku čašu vode na sobnoj temperaturi. Uz to, ponekad ga uzme i tokom dana, kao i na terenu između setova.
Ovaj med ima jak ukus, koji se obično opisuje kao „bogat, cvetast i složen“, a u studiji objavljenoj 2014. u medicinskom magazinu American Journal of Therapeutics navodi se da ga stručnjaci trenutno istražuju zbog metilglioksala, organskog jedinjenja koje potencijalno može a pomogne kof niza zdravstvenih problema, uključujući infekcije ešerihijom koli i zlatnim stafilokokom, prenosi Glossy.
Manuka med, poznat je po visokom udelu vitamina B kompleksa, kalcijuma, bakra, gvožđa, magnezijuma, kalijuma, natrijuma i cinka.
Bonus video: Argeta pašteta – dobra strana hleba
Pratite nas i na društvenim mrežama:
